petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:30
75. VENECIJA

Pravi život u crno-belom filmu

„Roma”, najintimniji film Meksikanca Alfonsa Kuarona, snimljen pod okriljem iz Kana „proteranog” Netfliksa koji je zaslužan i za završetak poslednjeg filma Orsona Velsa „Druga strana vetra”
Autor: Dubravka Lakićčetvrtak, 30.08.2018. u 22:00
Сцена из филма „Рома” Алфонса Куарона (Фото 75. Венецијански фестивал)

Venecija, Lido – Ono što Kan nije hteo Venecija je prihvatila. Netfliks, ne samo što se uselio već se i raširio po Lidu, pa je međunarodna publika 75. Mostre u prilici da premijerno vidi filmove koji su nastali pod produkcijskim okriljem ove moćne, rekla bih i nezaustavljive, globalne internet TV mreže. Među njima su i „Roma“ Alfonsa Kuarona, zahvaljujući Netfliksu i konačno dovršeni poslednji film Orsona Velsa „Druga strana vetra“, a već sutra i novo filmsko čedo legendarne braće Koen, vestern „Balada o Basteru Skragsu“, koji je Netfliks prvobitno bio naručio kao šestodelnu televizijsku seriju.

Crno-beli, poetsko-lirski i nežno porodično-dramski film „Roma“ Alfonsa Kuarona na zadovoljstvo publike i kritičara viđen je još juče. Ovo je do sada najintimniji film inovativnog i svestranog meksičkog filmskog maga koji se oseća udobno i kada stvara visokobudžetske holivudske franšize poput „Harija Potera“ i epske „Gravitacije“ i kada je kod kuće, na domaćem, „erotskom“ tlu („I ja tebi kevu“) i kada osvaja Oskare.

Kuaron se sada vraća u prošlost, u vreme svog detinjstva u Meksiko Sitiju burnih sedamdesetih godina prošlog veka – u Romu, susedstvo koje naseljava meksička srednja klasa kojoj je pripadala i njegova porodica – da bi „napisao“ jedno od najlepših ljubavnih pisama ženi. Ženi koja ga je podigla. Kućnoj pomoćnici i dadilji, jednoj od onih Indijanki koje su uz svu svoju dugogodišnju posvećenost kućnim poslovima, širile svoju ljubav i primale u svoje srce sve članove porodice kojoj služe, svedočeći i svim porodičnim lomovima, i srećnim i tužnim trenucima.

Svojoj pravoj dadilji Kuaron je napisao svoju posvetu na kraju filma. U samoj filmskoj priči, u kojoj ima i autobiografskih elemenata, nazvao ju je drugačije – kao Kleo i za ovu ulogu nepogrešivo odabrao Jalicu Aparisio, naturščika iz jednog udaljenog meksičkog sela. To kako je Jalica uz svu Kuaronovu podršku, uz pomoć minijaturnih gestova, izgradila lik Kleo za posebnu je priču. Onu koja se duže pamti.

Uz intimnu priču ispričanu hronološkim redom, taj izdašno emocionalno stvoren portret porodičnog razdora, Kuaron nudi i sliku stvarnosti i društvene hijerarhije te politički burne 1970. godine u Meksiku. Baš kao i sama porodica sa četvoro dece i Meksiko je u tom periodu doživeo radikalne promene. Studentske demonstracije koje su promovisale demokratske promene krvavo su završile kao ozloglašeni Korpus kristi masakar kada su paravojne grupe poznate kao Los halkones (jastrebovi) pobile mnogo ljudi na ulicama Meksiko Sitija...

Govoreći o svom filmu i o činjenici da se ponovo vratio da snima u rodnom Meksiku posle 2002. godine, Alfonso Kuaron je rekao: „Ovaj film u sebi nosi suštinsko meksičko iskustvo i ja ga nigde drugde ne bih snimao. Bilo je veoma oslobađajuće za mene da ponovo snimam na maternjem jeziku, na španskom koji mi koji smo iz Meksiko Sitija pričamo na čilango dijalektu. Ja i inače sanjam na čilangu, to je kod mene instinktivno i nekako sasvim prirodno, organsko. Ima neke posebne finoće i posebnosti u tom jeziku koji sam želeo da izvučem iz perioda u koji je smeštena radnja mog filma, u kojem su fotelje i police uzete iz kuće moje bake...”.

***

Iz filma Orsona Velsa „Druga strana vetra” (Foto  75. Venecijanski festival)

Među Netfliksovim „biserima“ na Lidu, kako sam već navela, jeste i konačno dovršeni poslednji film Orsona Velsa „Druga strana vetra“ koji je ovaj maestro snimao tokom sedamdesetih godina prošlog veka prema dve kratke priče sa njegovim i potpisom njegove životne saputnice – hrvatske vajarke, rediteljke i glumice Oje Kodar (rođene u Zagrebu kao Olga Palinkaš). Ona je nedavno direktoru HAVC-a Danielu Rafaeliću izjavila da je „neko vreme mislila kako bi bilo dobro da se, u stvari, napravi dugometražni dokumentarni film koji bi prikazao sve probleme koji su zadesili ovaj Orsonov film, ali sada mislim da je možda dobro što je film takav kakav jeste konačno završen...“.

Pre same svetske premijere ovog filma koji je po mnogo čemu prava festivalska atrakcija, Daniel Rafaelić je za „Politiku“ izjavio da je film o poslednjem danu u životu ostarelog reditelja (Džon Hjuston), kojem na proslavu dolaze gosti (između ostalih i Piter Bogdanović) kako bi pogledali njegovo poslednje filmsko delo koje će promeniti Holivud, „montažno inovativan, glumački superioran i rediteljski svež“. Reč je o „do sada neotkrivenom dragulju iz opusa velikog reditelja“ – kaže Rafaelić. I u pravu je. Film „Druga strana vetra“ Orsona Velsa posle svetske premijere na 75. Venecijanskom festivalu videće i svi oni koji koriste Netfliksove internet TV mreže. Negde krajem ove godine.

Ovaj film doveo je na Lido i vernog Velsovog saradnika, Oskarima nagrađenog montažera Boba Muravskog koji je i radio montažu i dao sebe u rekonstrukciji „Druge strane vetra“. Njemu je Venecijanski festival namenio i uručio novoosnovanu nagradu „Kampari strast za filmom“ koja je namenjena ne samo strasnim umetnicima kakav je bez sumnje Muravski, već i svima koji su u svoj rad ne štedeći se uneli sav svoj talenat...

Lantimos na britanskom dvoru

U glavnom takmičarskom programu juče je prikazan i vizuelno raskošan novi film trenutno najslavnijeg Grka u velikom filmskom svetu – reditelja Jorgosa Lantimosa.

Reč je o period drami, radnje smeštene u okrilje 18. veka i vreme englesko-francuskog rata kada je na tronu imperije bila kraljica Engleske, Škotske i Irske – krhka Ana od (od tada ujedinjene) Velike Britanije, čiji je život obeležen krizama i tragedijama.

U ovom Lantimosovom filmu igraju sve same britanske glumačke zvezde: Olivija Kolman (kraljica Ana), Ema Stoun i Rejčel Vajc, na radost Mostrinog crvenog tepiha, paparaca i kamera ispred Palate Grande na Lidu...


Komentari0
b9aae
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja