sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:18

Rusini u više kolona za nacionalni savet

Mala nacionalna zajednica koja posebno polaže na obrazovanje, na narednim izborima imaće najmanje tri liste, koje će predvoditi Željko Kovač, Borislav Sakač i Olena Papuga
Autor: Biljana Bakovićčetvrtak, 30.08.2018. u 22:23
Традиционални Дани паприке у овдашној русинској престоници Руском Крстуру (Фото Танјуг/Ј. Пап)

Na početku ovogodišnje izborne kampanje za nacionalne savete nacionalnih manjina Rusini su najvredniji – prvi su imali dve proglašene izborne liste rusinske zajednice, iako je krajnji rok za ovu izbornu radnju 19. oktobar. I izvesno je da će ih biti još. Na izborima pre četiri godine bilo ih je čak sedam, iako se sa oko 14.200 pripadnika, prema popisu iz 2011, Rusini svakako ubrajaju u manje nacionalne zajednice u Srbiji. Poređenja radi, deset puta brojniji Bošnjaci podneli su tada dve izborne liste.

Željko Kovač, predsednik Izvršnog odbora aktuelnog Nacionalnog saveta Rusina, najavljujući za „Politiku” da će i on uskoro podneti Republičkoj izbornoj komisiji svoju listu, kaže da će se njegov izborni program odnositi na nastavak dosadašnjeg rada. Među najvažnijim poslovima je svakako upis prvaka za nastavu na rusinskom jeziku u Ruskom Krsturu, Đurđevu i Kucuri, kao i stipendiranje učenika koji upisuju gimnaziju na rusinskom jeziku u Ruskom Krsturu (jedinu na svetu)... 

„Nacionalni savet Rusina je uglavnom bio jedinstven i dobro je radio u ove četiri godine. Naravno, uvek može više i bolje, a verovatno bi bilo poželjno da sredstva planirana budžetom za narednu godinu budu malo povećana, s obzirom da će ubuduće biti dva saveta više (poljski i ruski)”, ističe Kovač.

Poslednjim republičkim budžetom za rad 20 saveta nacionalnih manjina opredeljeno je ukupno 245 miliona dinara. Nacionalni savet Rusina, prema rečima Kovača, raspolagao je sa 12 miliona, računajući sredstva iz republičkog, pokrajinskog i lokalnih budžeta. Prvi na izbornoj listi „Rusini zajedno” Borislav Sakač ističe za naš list da se upravo završava drugi četvorogodišnji mandat predsednika Nacionalnog saveta Rusina Slavka Raca i da je to prava prilika da se napravi opsežna analiza koliko je do sada urađeno u oblastima kulture, obrazovanja, upotrebe jezika i pisma i informisanja. „Na našoj listi su Rusini iz svih mesta u Bačkoj i Sremu u kojima žive. Videćemo šta su potrebe u tim mestima, da bismo onda mogli da radimo na tome i ispunimo ih do kraja”, kaže Sakač.

Njegova lista će predložiti uvođenje dodatnih pododbora, kao što su već 2014. uveli pododbor za demografiju, na čijem čelu je u ovom mandatu Sakač. „Sve što radimo gubi smisao ako se broj ljudi smanjuje, a prvi uzrok je ekonomski. Ako budemo mogli da rešimo taj problem, onda ćemo doći do pitanja kulture i do dece koja će ići u školu na maternjem jeziku”, ukazuje Sakač, odgovarajući time, zapravo, na kritike Olene Papuge, koja je prva na listi „Biti i ostati Rusin – Buc i ostac Rusnak – Olena Papuga” i koja nije zadovoljna radom aktuelnog nacionalnog saveta, u kome su ona i još tri člana sa njene liste iz 2014. delovali kao opozicija. Savet, između ostalog, nije imao nijednu akciju na upisivanju u Poseban birački spisak mladih Rusina koji su u prethodne četiri godine sticali punoletstvo i pravo glasa, kaže ona za „Politiku”.

Olena Papuga je narodna poslanica, 25 godina je članica Lige socijaldemokrata Vojvodine, ali kao profesorka rusinskog jezika i književnosti i novinarka u rusinskim novinama, koja živi u Ruskom Krsturu, kako kaže, nije izostavljena iz rusinske zajednice zato što se bavi politikom. Svesna je da globalizacija čini svoje, da se broj pripadnika njene zajednice smanjuje zbog asimilacije, mešovitih brakova, odlaska u inostranstvo radi posla, zamera nacionalnom savetu što nije radio na tome da se održe odeljenja na rusinskom jeziku. „U Đurđevu, 11 čistih rusinskih porodica je upisalo decu u srpsko odeljenje. Nama je obrazovanje bitan faktor, s obzirom da ga ovde imamo 260 godina”, ističe Papuga. Potvrđuje statističke podatke da u rusinskoj zajednici nema nepismenih, a da 10 odsto Rusina ima visoko obrazovanje.

„Trenutno 16–17 studenata iz Ruskog Krstura studira medicinu. A uglavnom svi završavaju gimnaziju u Ruskom Krsturu, koja ima i srpsko i rusinsko odeljenje”, ukazuje Papuga dodajući da je zadatak nacionalnog saveta da razgovara sa roditeljima i da im ukaže da je dvojezičnost i negovanje maternjeg jezika prednost deci, a ne neka otežavajuća okolnost. Inače, Rusini na prostoru Vojvodine žive više od 260 godina, nemaju državu maticu i Srbiju smatraju svojom domovinom. Po poreklu pripadaju istočnim Slovenima, pišu ćirilicom, a po veroispovesti su grkokatolici.


Komentari1
ff02c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mirjana tinkovich
Mozda je moja prababa iz Iriga - Srem, bila Rusin - samo znam da je poreklom Grkinja - ime Otonka /Ota/ udata za trgovca Kostantina Ozegovica: moj pradeda po ocu.U familiji mojih roditelja imamo Madjare, Grke i mozda jos neke narode ali ja neznam. Mirjana-Arizona

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja