petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:22
BEOGRADSKE PRIČE

Kako je „Lili Marlen” pobedila cenzuru

Beograd je u Drugom svetskom ratu, bombardovan i okupiran, bio mesto gde je nastao najpoznatiji muzički hit tog svetskog sukoba i tako još jednom postao deo istorije
Autor: Goran Vesićpetak, 31.08.2018. u 09:54
(Фото Петар Мирковић)

Priča o tome kako se Beograd potpuno slučajno u vihoru Drugog svetskog rata našao u središtu priče o nemačkom svetski poznatom šlageru „Lili Marlen” kao da je pisana za filmski scenario. Slava te pesme, koja je preživela Drugi svetski rat, a u vezi je s našim gradom dokaz je da se u njemu kriju još mnoge tajne koje pokazuju njegovu veličinu i snagu da čak i kada je okupiran i ponižen stvara istoriju.

Odmah po nacističkoj okupaciji Beograda, 13. aprila 1941, nemački poručnik Karl Hajnc Rajntgen dobio je zadatak da organizuje emitovanje radio-programa za nemačke vojnike širom Evrope jer je predratni Radio Beograd imao jedan od najjačih predajnika u Evropi čiji se signal čuo i na severu Afrike. Nacisti su tehniku Radio Beograda koja se nalazila u srušenoj zgradi SANU preselili u Ulicu kneza Miloša 16. Odatle je 25. aprila 1941. počelo emitovanje programa Vojničkog radija Beograd („Soldatensender Belgrad”).

Nemci su imali nekoliko desetina gramofonskih ploča koje je poručnik Rajntgen poneo sa sobom, među njima i „Lili Marlen” koju je otpevala kabaretska zabavljačica Lale Andersen. Ploča, do tada prodata u jedva 700 primeraka, bila je nepoznata u Nemačkoj. Izdata je 2. avgusta 1939, mesec dana pre nemačkog napada na Poljsku. Sentimentalna, defetistička, ljubavna pesma koja se tada zvala „Devojka ispod fenjera” nikako nije odgovarala nacistima kojima su hteli da podignu moral vojnika.

Nemački ministar propagande Jozef Gebels je, kažu, mrzeo „Lili Marlen” govoreći da ima „smrad leša”, a Hans Hanke, sekretar za radijski program pesmu je opisao kao „defetističko cvrkutanje koje vodi ka podrivanju borbenog duha nemačkih vojnika”. Sasvim slučajno, ta pesma je u okupiranom Beogradu počela da se emituje na programu nemačkog vojničkog radija.

Džejms Dunigan i Alfred Nofi u knjizi „Prljave male tajne Drugog svetskog rata” tvrde da je direktor vojne stanice puštao „Lili Marlen” tri puta dnevno jer se dopadala njegovom drugu, nemačkom vojniku u Africi. Kada su to saznali Gebelsovi cenzori, zabranili su emitovanje tog šlagera. Odluka je izazivala ogorčenje nemačkih vojnika, pa je feldmaršal Ervin Romel, komandant nemačkih snaga u Africi, zvanično zahtevao da se pesma vrati u program. Taj zahtev nije mogao da bude ignorisan, pa su cenzori popustili. „Lili Marlen” je vraćena u program Vojničkog radija Beograd 18. avgusta 1941. i emitovana svakog dana do 13. oktobra 1944. kada su počele borbe za oslobođenje Beograda.

Stanica čija se centralna emisija zvala „Beogradski mladi stražar” brzo je stekla veliku slušanost, a sladunjavi šlager postao je popularan među vojnicima obe strane. Zbog „Lili Marlen”, koja je emitovana svake večeri u 21.57 na kraju programa, saveznici su masovno slušali stanicu iz okupirane prestonice Srbije, a na afričkom frontu u tom trenutku su prestajali sukobi.

Nije prošlo mnogo vremena kada su i saveznici snimili svoju verziju pesme „Lili Marlen” koju je otpevala engleska pevačica En Šelton. Najčuveniju i najpopularniju verziju pesme kasnije je otpevala američka pevačica i glumica Marlen Ditrih. Te engleske verzije pesme „Lili Marlen” bile su veoma popularne među savezničkim trupama pri iskrcavanju u Normandiji i Italiji. Za poslednje 73 godine snimljeno je više od 200 verzija te pesme na 48 jezika, a o njoj je snimljeno 39 filmova i TV emisija. 

Gestapo je 1942. godine došao u posed prepiske Lale Andersen sa kompozitorom Rolfom Libermanom iz Švajcarske, inače Jevrejinom, koga je molila da joj pomogne u bekstvu iz Trećeg rajha. Pobesneli Gebels koji nije voleo tu pevačicu, jedva je dočekao priliku da bude uklonjena iz javnog života.

Otkazan je i njen put za Beograd gde je trebalo da gostuje povodom prve godišnjice Vojničkog radija. U kućnom pritvoru, u kome je bila osam meseci od 16. septembra 1942, pokušala je samoubistvo. Bi-Bi-Si je javio da je pevačica ubijena u koncentracionom logoru. Kako bi dokazao da i saveznici lažu, Gebels je u maju 1943. oslobodio Andersenovu, ali uz uslov da javno ne izvodi „Lili Marlen”.

Pevačica je krajem rata otišla u dobrovoljno izgnanstvo na ostrvo Langeog u Severnom moru, gde je i sahranjena posle infarkta 1972. godine. Tamo joj je podignut spomenik. U posleratnoj Zapadnoj Nemačkoj bezuspešno je pokušala da napravi karijeru. Nastupila je kao predstavnica Nemačke na „Pesmi Evrovizije” 1961. godine. Osvojila je 13. mesto, a od nje je bila bolja Ljiljana Petrović koja je došla iz Beograda, grada u kome je Andersenova sa pesmom „Lili Marlen” dvadeset godina ranije stekla svetsku slavu.

U Srbiji, zemlji iz koje je „Lili Marlen” osvojila svet, ova pesma je upamćena kao simbol nacističke okupacije, streljanja civilnog stanovništva, bombardovanja i zverstava. Zato mi nikada ne možemo da imamo prema toj pesmi isti odnos kao Britanci ili Amerikanci.

Bez obzira na to što je u pitanju antiratna pesma, ona nas podseća na nacizam i rat. Za većinu građana Srbije prva asocijacija na ovu pesmu je kultna scena iz filma „Balkan ekspres”, u kojoj čuveni Toma Zdravković odbija da peva „Lili Marlen”.

Nemački vojnici ga izvode sa terase restorana nakon čega se vraća u salu, uzima mikrofon i krvavih usana i rascepane obrve poniženo pred nacistima peva tu pesmu. Sve to ipak ne umanjuje to da je Beograd u Drugom svetskom ratu, bombardovan i okupiran, bio mesto na kome je nastao najpoznatiji muzički hit tog svetskog sukoba.

 

 


Komentari7
8d123
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Брано
Лили Марлен,кога занима?Марлене Дитрих је Њемица,велика поборница против назизма.Да је жива,невјерујем да би пјевала нацистичке пјесме неког Томпсона.Београд је имао јак радио-предајник.Након злочиначког бомбардовања радио-станице,предајник је јако ослабио.Дали је могуће обновити стари?
Gordan
Fenomen Lili Marlen je slabo poznat. O tome sam pisao pre sedam godina, tačno na 70. godišnjicu njenog uvođenja u redovni program, svake večeri u 21:57
Bane L.
Nikako Gordana. U pitanju je samo čista neobavezna informacija za "radoznale umove" bez ikakve praktične upotrebe. Na primer, ja sam sad prvi put saznao da je Beograd imao jednan od najjačih radio predajnika u Evropi. Ta informacija mi je malko podhranila osećaj za patriotizam.
Гордана
Јел ово најава како би нам постало нормално да слушамо Лили Марлен уместо јутарњег буђења уз неку нашу песдму.Мењање свести добија на интезитету, све више израза на енглеском, школама се спајањем додају географске одреднице, биће све мање школа дса именом Вука, Десанке, Доситеја, Карађорђа, а можда је следећа фаза неко данке дојчланд име.
Zoran Markovic
Ja, natürlich!
Preporučujem 6
Бранислав Станојловић
У ствари та песма је компонована 1917те године.
Goran
Netacno. Stihove je napisao Hans Leip 1917. Muzika je napisana pred sam drugi svetski rat 1938, muziku je komponovao Norbert Schultze.
Preporučujem 6

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja