petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:39
ZANIMLjIVA SRBIJA: RADAN PLANINA

U carstvu kula sa kamenim „kapama”

Autor: Miroslav Stefanovićpetak, 31.08.2018. u 08:15
Ђавоља варош (Фото М. Стефановић)

Jedinstven prirodni spomenik u Evropi, čak 202 zemljane figure privlače turiste, ali i čitav ovaj kraj u znaku je misterija: od uvijenih stabala šljiva do čudotvornih biljaka i Caričinog gradaGuste šume, brežuljci, voćnjaci i izvori lekovite vode. Cvrkut ptica i potoci kojima teče žuto-crvena voda jer u okolnim brdima ima olova, cinka, zlata, srebra i drugih metala. Radan planina, na jugu Srbije. Vazda mistična i puna legendi. Turisti pohode njena istorijska i arheološka mesta, mnogi borave u banjama, vole je i planinari. Za sve, koji su u njenim gradovima i selima, ona je vrelo opstanka. Ponosni su što jedna takva planina može da se diči legendama, misterijama, junacima, ratnicima, čudotvornim lekovitim biljem.

Ljudi koji žive na Radan planini su čestiti i gostoljubivi. Ako im prođete blizu kuće ili im u nju jednostavno banete, ponudiće vam ono što u tom trenutku imaju, bilo da je to čašica rakije, pogača, sir, med, orah ili lešnik. Poželeće da sa vama popričaju. Neće se žaliti na uslove u kojima žive. Samo će odmahnuti rukom. Ponosni su to gorštaci. Ali, zato će vas detaljno i očinski posavetovati kojim stazama treba da se krećete ako ste se već odlučili za planinarenje. Jer, oni planinu poznaju kao svoj džep. Znaju njene ćudi i njenu lepotu.

Mitsko mesto

Pod skutima Radan planine je pet opština: Prokuplje, Kuršumlija, Lebane, Bojnik i Medveđa. Tu je i najviši vrh Šopot sa 1.409 metara nadmorske visine. Na njenim padinama rastu i mnogobrojne lekovite biljke za kojima je godinama tragao leskovački profesor Vidak Jovanović. Profesor je izučavao lekovito bilje, a planinskim stazama su tutnjali konjanici i hodali ratnici i junaci. Pre svih, knez Lazar, a potom Toplica Milan i Kosančić Ivan. A, tek oni u Prvom svetskom ratu...

Kad smo već u tom kraju, nezaobilazno odredište je i Đavolja varoš. Čudo prirode, jedinstven prirodni spomenik u Evropi. Zvanično tumačenje glasi: zemljane figure nastale su erozijom u koju su se umešali i izvori jako kisele i mineralizovane vode. Priroda se, dakle, poigrala sa kamenom i zemljom, i to i dalje čini. Načičkane, povezane, a poneka i usamljena, 202 zemljane kule sa kamenim „kapama” sada dočekuju turiste. Dok jedne nestaju, druge priroda lagano stvara. To nestajanje i rađanje u ovom lokalitetu traje vekovima. Legenda, opet, kaže da su to đavolje kule, da u njima neko noću stanuje, a s prvim zracima sunca sve se umiri. Da li su to okamenjeni svatovi ili su se u sve đavoli umešali, đavo će ga znati!

Đavolja varoš je prirodno dobro od izuzetnog značaja, a vulkanski materijal je od davnina na udaru erozije koja spira zemljište, stvarajući zemljane figure. Na ovom podneblju zemljište je bogato mineralima. Prilično je visoka i mineralizacija dva izvora: Crvenog vrela i Đavolje vode. Potok koji je nastao od Crvenog vrela je, a šta bi drugo, nego crvene boje. Nema turiste kojeg ta prirodna pojava ne oduševi, nema ko ga ne fotografiše ili makar ne umoči prst u njega.

– Okolno zemljište, pre svega dubodoline kojima otiču velike količine vode od kiše i snega, ume da bude veoma nezgodno ako pokušate da se tuda penjete do kamenih stubova. Zemlja je rastresita i porozna i stalno se obrušava – savetuje Predrag Milković iz Beograda, po struci mašinski inženjer, koji često pohodi Radan i Đavolju varoš.

Jezero sa četiri imena

U ovom kraju se ne propušta poseta Caričinom gradu, kod Lebana, zadužbini cara Justinijana Prime. Jedan je od 18 rimskih vladara rođenih na tlu današnje Srbije. Lokalitet je na turističkoj mapi „Putevima rimskih imperatora“, a predstavljao je centar hrišćanstva severnog Ilirika, od Sirmijuma do Soluna. Lebane i Bojnik, simpatične varošice, u podnožju su planine i zdušno se trude da ugoste sve koji svrate u ovaj kraj da bi videli njegove prirodne lepote. Ima mnogo onih koji požele da osete draž planinskih masiva, poput Sokolovice, Majdana, Radulovca, Arbanaških planina, da pogledaju neolitsko naselje Pločnik, da budu na obalama Puste reke u Bojniku i Toplice u Prokuplju.

Ne postoji, čini se, ništa lepše nego uživati u krajolicima i obrisima Radana, u selima i raštrkanim kućama. Stignete li do sela Gornji Gajtan, produžite do vrha gde vas čeka prevoj Gajtanska vrata. Priroda je i u ovom kraju bila izdašna, tako da ćete videti izvore sa toplom, slanom i kiselom vodom za koju se tvrdi da ima lekovita svojstva. Šteta je što to prirodno blago nije iskorišćeno i što nije sagrađen moderan banjski centar. Bez obzira na skroman život, na nerazvijenost i na sve manje stanovnika, u svim opštinskim centrima nastoje da ono što im je priroda dala približe i ponude turistima. Zato turističke radnike treba pohvaliti i nekako ih podstaći da budu još agilniji i da beleže još bolje rezultate.

Putujući Radan planinom, ponegde ćete steći utisak kao da je vreme odavno stalo. Ne bi ova planina bila ono što jeste da opet ne iznenađuje nekim zanimljivostima. Ovoga puta je reč o Brestovačkom jezeru, u selu Brestovac kod Bojnika. Ima četiri imena: osim Brestovačkog, zovu ga i Bojničko, Bubličko i Magaško. Njega spominjemo zato što je pravi biser u podnožju planine. Leti ima kupača i ljubitelja zdrave sredine koji bi da pobegnu od gradske buke. Stvoreno je 1960. godine pregrađivanjem Puste reke da bi Lebane i Bojnik imali vodu za piće. Dugačko je tri kilometra, a na pojedinim mestima duboko i 30 metara. Bogato je ribom, tako da njegove obale ribolovci opsedaju gotovo cele godine.

Čizma raznih vojski je gazila Radan planinom. Zbog ratova je narod ovog kraja mnogo propatio, dizao se na ustanak, iznedrio junake, između ostalog i čuveni Gvozdeni puk.

Maramicu vežu za drvo

U Đavoljoj varoši je 2008. godine, u blizini gornjeg vidikovca, sagrađena Crkva Svete Petke. Kod naroda postoji verovanje da se ovde mogu otkloniti mnoge zdravstvene tegobe. Obolelo mesto se, najpre, protrlja maramicom koja se, potom, veže za drvo. Na stotine je ovakvih maramica u porti crkve.

Banje sve modernije

Na ovom području postoje četiri banje: Prolom, Lukovska, Kuršumlijska i Sijarinska. Prolom i Lukovska su sagradile nove hotele i bazene, nabavile modernu opremu za dijagnostiku i posluju odlično u sastavu AD „Planinka” iz Kuršumlije. Imaju lekovitu vodu i blato, ljubazno i stručno osoblje. U Prolom Banji se, između ostalog, leče bubrezi i mokraćni putevi, organi za varenje, zapaljenski reumatizam u smirenoj fazi, dok se u Lukovskoj Banji, koja se nalazi na istočnim padinama Kopaonika, leče reumatizam, osteoporoza i sve vrste sportskih povreda.

Kuršumlijska banja već godinama ne radi, a voda otiče budzašto. Sijarinska Banja kod Medveđe je poznata po svom termomineralnom gejziru čija voda blagotvorno utiče na nerve i kompletan organizam.

Šljive za kosovske junake

Jedna od misterija ovog kraja nalazi se u porti Crkve Lazarice, nadomak Prolom Banje. Tu su šest stabala šljiva koje se međusobno uvijaju, i to uvek u istom smeru. I stara i mlada stabla deluju kao da ih je neko uvijao. Nijedno od njih nikad nije rodilo.

O tome, naravno, postoje legende. Pre nego što će stići na Kosovo, da bi ratovao sa Turcima, knez Lazar je prošao ovim krajem, pored Banjske reke, a vojnici su se pričestili u crkvi. Kako su na Kosovu stradali i knez Lazar i mnogi vojnici, šljive su se uvile od žalosti za njima. Po drugoj legendi, one se uvijaju od vetra, a okreću se prema suncu, u jakom gravitacionom polju.


Komentari0
7bad9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja