ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:03

Uta­je po­rez, ne pla­te PDV

Po­slo­dav­ci ka­žu da raz­log iz­be­ga­va­nja pla­ća­nja ni­je sa­mo na­me­ra, već i pro­ble­mi s te­ku­ćom li­kvid­no­sti
Autor: Jovana Rabrenovićpetak, 31.08.2018. u 10:07
Пореска управа се ужурбано реформише (Форо А. Васиљевић)

Po­da­ci Po­re­ske upra­ve za če­ti­ri me­se­ca ove go­di­ne po­ka­zu­ju da je iz­be­ga­va­nje pla­ća­nja po­re­za i do­pri­no­sa do­mi­nant­ni ob­lik po­re­ske uta­je. U pr­va če­ti­ri me­se­ca 2018. go­di­ne po­re­ski po­li­caj­ci pro­na­šli su 4,1 mi­li­jar­du di­na­ra uta­je­nog po­re­za. Go­to­vo 77 od­sto od­no­si se na iz­be­ga­va­nje pla­ća­nja po­re­za i do­pri­no­sa na za­ra­de za­po­sle­nih i ne­pla­ća­nje PDV. Čak 47,3 od­sto se od­no­si na ne­pla­će­ne po­re­ze i do­pri­no­se, ko­je su po­slo­dav­ci osta­li du­žni rad­ni­ci­ma, a 29,4 od­sto na ne­pla­će­ni PDV pre­ma dr­ža­vi. Pod­se­ća­nja ra­di, to­kom 2017. go­di­ne ot­kri­ve­no je 11 mi­li­jar­di di­na­ra uta­je­nog po­re­za. Po­re­zni­ci su ta­da pod­ne­li sko­ro 1.600 kri­vič­nih pri­ja­va.

Dra­go­ljub Ra­jić iz Mre­že za po­slov­nu po­dr­šku ka­že da je bit­na struk­tu­ra fir­mi ko­je ne pla­ća­ju po­re­ze i do­pri­no­se, od­no­sno ko­li­ko one ima­ju za­po­sle­nih. Po nje­go­vim re­či­ma, oni ko­ji ka­sne su, broj­ča­no po­sma­tra­no, ma­le fir­me i po nje­go­vim sa­zna­nji­ma čak 30 od­sto ne­pla­ti­ša su ma­le fir­me s jed­nim za­po­sle­nim, ko­ji sa­mi za se­be upla­ću­ju da­žbi­ne. Ili pa­u­šal­ci ko­ji­ma ka­sne re­še­nja. Ka­da se ra­di o du­žni­ci­ma fir­ma­ma, s ve­ćim bro­jem za­po­sle­nih, raz­log za ne­pla­ća­nje je te­ku­ća ne­li­kvid­nost. Ro­ko­vi za pla­ća­nje su 140 da­na, du­ži ne­go pre kri­ze, a raz­log za ne­pla­ća­nje je što ne­ma te­ku­ćih sred­sta­va za iz­mi­re­nje oba­ve­za.

 

– Mo­ra se raz­li­ko­va­ti da li je bi­lo na­me­re za uta­ju po­re­za i do­pri­no­sa. To što po­rez ni­je pla­ćen po­sle­di­ca je i vi­so­kih da­žbi­na. Dav­no bi­smo mi ima­li pro­seč­ne pla­te od 500 evra me­seč­no da su na­me­ti ni­ži. U ze­mlja­ma cen­tral­ne i is­toč­ne Evro­pe na­me­ti se kre­ću od 37 do 45 od­sto. Da su na­me­ti ni­ži bi­la bi si­tu­a­ci­ja da osni­va­či ma­lih fir­mi osim se­be pri­ja­ve i još ne­ko­ga – sma­tra Ra­jić.

Ka­da je reč o iz­be­ga­va­nju pla­ća­nja PDV-a mo­ra se ući du­blje u knji­ge da se vi­di da li je reč o na­me­ri da se iz­beg­ne pla­ća­nje po­re­za ili nje­mu ni­je pla­će­no ili ni­je bi­lo pro­me­ta. Po nje­go­vim re­či­ma kod nas je pro­ce­nat iz­be­ga­va­nja pla­ća­nja PDV-a od je­dan do 1,5 od­sto što je vi­so­ko za evrop­ske pri­li­ke, jer je u sta­rim čla­ni­ca­ma EU 0,2 od­sto, a u no­vim 0,05 od­sto.

– Mi smo još uvek ze­mlja sa zna­čaj­nom uta­jom po­re­za. Mno­ge fir­me se osni­va­ju ra­di to­ga, kao i pra­nja nov­ca. Ve­li­ke in­ve­sti­ci­je u gra­đe­vi­nar­stvo su po­li­gon za to. Mi smo je­di­na ze­mlja u Evro­pi, uz BiH i Al­ba­ni­ju, u ko­ji­ma se po­re­klo nov­ca in­ve­sti­to­ra u gra­đe­vi­nar­stvo ne pro­ve­ra­va. Ru­mu­ni­ja, Bu­gar­ska, Ma­ke­do­ni­ja od in­ve­sti­to­ra tra­že do­kaz o po­re­klu nov­ca. U tu oblast sti­že no­vac s ra­znih stra­na, biv­ših so­vjet­skih re­pu­bli­ka, sred­nje Azi­je. Bum u sta­no­grad­nji i po­slov­nom pro­sto­ru u su­prot­no­sti je s či­nje­ni­com da sva­ke go­di­ne ze­mlju na­pu­sti 35.000 lju­di i da 36.000 lju­di vi­še umre ne­go što se ro­di – ka­že Ra­jić, do­da­ju­ći da sve to ba­ca mr­lju na po­slo­dav­ce, ali je te­ško raz­dvo­ji­ti ži­to od ku­ko­lja.

O mo­der­ni­za­ci­ji ra­da Po­re­ske upra­ve mno­go se go­vo­ri, a naš sa­go­vor­nik iz re­da po­slo­da­va­ca sma­tra da je to ključ­no. Pri­me­nom mo­der­nih teh­no­lo­gi­ja fi­zič­ko pri­su­stvo po­re­skih in­spek­to­ra u fir­ma­ma bi­će su­vi­šno i elek­tron­ski će se pro­ve­ra­va­ti knji­ge po­slo­da­va­ca.

Mi­ni­star fi­nan­si­ja, Si­ni­ša Ma­li, ne­dav­no je for­mi­rao rad­nu gru­pu ko­ja bi tre­ba­lo da ubr­za mo­der­ni­za­ci­ju Po­re­ske upra­ve. Pr­vi čo­vek Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja pret­hod­no je oku­pio 12 za­me­ni­ka di­rek­to­ra Po­re­ske upra­ve, tra­že­ći od njih da utvr­de ključ­ne tač­ke ko­je ote­ža­va­ju rad pri­vre­de i uspo­ra­va­ju pri­vred­ni rast dr­ža­ve.

Po­re­ska upra­va užur­ba­no ra­di na raz­vo­ju naj­mo­der­ni­jih teh­ni­ka po­mo­ću ko­jih će br­že ot­kri­va­ti po­re­ske pre­va­re, uta­je i ve­li­ke po­re­ske ne­pla­ti­še. U bor­bu za bo­lju na­pla­tu po­re­za bi­će uklju­če­ni in­for­ma­ti­ča­ri, sta­ti­sti­ča­ri, eko­no­mi­sti i prav­ni­ci, ali i in­sti­tu­ci­je i li­ca iz­van Po­re­ske upra­ve, po­put ba­na­ka, ma­te­ma­ti­ča­ra, gra­đa­na, stru­kov­nih udru­že­nja… Usko spe­ci­ja­li­zo­va­na ode­lje­nja u Po­re­skoj upra­vi fo­ku­si­ra­će se is­klju­či­vo na ana­li­zu ri­zi­ka, a u ak­ci­ji pro­tiv po­re­skih ne­pla­ti­ša i skri­ve­nih mo­de­la za iz­be­ga­va­nje po­re­za, bi­će uklju­če­ni i in­spek­to­ri po­re­ske kon­tro­le i po­re­ske po­li­ci­je. Svi oni za­jed­no pri­ku­plja­će po­dat­ke sa vi­še stra­na, po­tom ih upa­ri­va­ti i br­že do­la­zi­ti do fan­tom­skih pred­u­ze­ća i dru­gih no­si­la­ca po­re­skih uta­ja. Na uda­ru će bi­ti ugo­sti­telj­ski objek­ti, gra­đe­vin­ske fir­me i tr­go­vi­na, ali i estrad­ni me­na­dže­ri i estra­da, gde se če­sto pla­ća na ru­ke.


Komentari2
f2580
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran
Oporezivanje je kradja koju jedna grupa ljudi nasilno sprovodi nad drugom grupom ljudi. Otpor oporezivanju je legitimno ljudsko pravo svakoga pojedinca.
Zoran
Da u razvijenom svetu ne placaju porez, ne bi bilo tako razvijene infrastructure, zdravstva, skolstva. Otpor oporezivanju je krivicno delo a ne legitimno pravo.
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja