sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 31.08.2018. u 10:07 Jovana Rabrenović

Uta­je po­rez, ne pla­te PDV

Po­slo­dav­ci ka­žu da raz­log iz­be­ga­va­nja pla­ća­nja ni­je sa­mo na­me­ra, već i pro­ble­mi s te­ku­ćom li­kvid­no­sti
Пореска управа се ужурбано реформише (Форо А. Васиљевић)

Po­da­ci Po­re­ske upra­ve za če­ti­ri me­se­ca ove go­di­ne po­ka­zu­ju da je iz­be­ga­va­nje pla­ća­nja po­re­za i do­pri­no­sa do­mi­nant­ni ob­lik po­re­ske uta­je. U pr­va če­ti­ri me­se­ca 2018. go­di­ne po­re­ski po­li­caj­ci pro­na­šli su 4,1 mi­li­jar­du di­na­ra uta­je­nog po­re­za. Go­to­vo 77 od­sto od­no­si se na iz­be­ga­va­nje pla­ća­nja po­re­za i do­pri­no­sa na za­ra­de za­po­sle­nih i ne­pla­ća­nje PDV. Čak 47,3 od­sto se od­no­si na ne­pla­će­ne po­re­ze i do­pri­no­se, ko­je su po­slo­dav­ci osta­li du­žni rad­ni­ci­ma, a 29,4 od­sto na ne­pla­će­ni PDV pre­ma dr­ža­vi. Pod­se­ća­nja ra­di, to­kom 2017. go­di­ne ot­kri­ve­no je 11 mi­li­jar­di di­na­ra uta­je­nog po­re­za. Po­re­zni­ci su ta­da pod­ne­li sko­ro 1.600 kri­vič­nih pri­ja­va.

Dra­go­ljub Ra­jić iz Mre­že za po­slov­nu po­dr­šku ka­že da je bit­na struk­tu­ra fir­mi ko­je ne pla­ća­ju po­re­ze i do­pri­no­se, od­no­sno ko­li­ko one ima­ju za­po­sle­nih. Po nje­go­vim re­či­ma, oni ko­ji ka­sne su, broj­ča­no po­sma­tra­no, ma­le fir­me i po nje­go­vim sa­zna­nji­ma čak 30 od­sto ne­pla­ti­ša su ma­le fir­me s jed­nim za­po­sle­nim, ko­ji sa­mi za se­be upla­ću­ju da­žbi­ne. Ili pa­u­šal­ci ko­ji­ma ka­sne re­še­nja. Ka­da se ra­di o du­žni­ci­ma fir­ma­ma, s ve­ćim bro­jem za­po­sle­nih, raz­log za ne­pla­ća­nje je te­ku­ća ne­li­kvid­nost. Ro­ko­vi za pla­ća­nje su 140 da­na, du­ži ne­go pre kri­ze, a raz­log za ne­pla­ća­nje je što ne­ma te­ku­ćih sred­sta­va za iz­mi­re­nje oba­ve­za.

 

– Mo­ra se raz­li­ko­va­ti da li je bi­lo na­me­re za uta­ju po­re­za i do­pri­no­sa. To što po­rez ni­je pla­ćen po­sle­di­ca je i vi­so­kih da­žbi­na. Dav­no bi­smo mi ima­li pro­seč­ne pla­te od 500 evra me­seč­no da su na­me­ti ni­ži. U ze­mlja­ma cen­tral­ne i is­toč­ne Evro­pe na­me­ti se kre­ću od 37 do 45 od­sto. Da su na­me­ti ni­ži bi­la bi si­tu­a­ci­ja da osni­va­či ma­lih fir­mi osim se­be pri­ja­ve i još ne­ko­ga – sma­tra Ra­jić.

Ka­da je reč o iz­be­ga­va­nju pla­ća­nja PDV-a mo­ra se ući du­blje u knji­ge da se vi­di da li je reč o na­me­ri da se iz­beg­ne pla­ća­nje po­re­za ili nje­mu ni­je pla­će­no ili ni­je bi­lo pro­me­ta. Po nje­go­vim re­či­ma kod nas je pro­ce­nat iz­be­ga­va­nja pla­ća­nja PDV-a od je­dan do 1,5 od­sto što je vi­so­ko za evrop­ske pri­li­ke, jer je u sta­rim čla­ni­ca­ma EU 0,2 od­sto, a u no­vim 0,05 od­sto.

– Mi smo još uvek ze­mlja sa zna­čaj­nom uta­jom po­re­za. Mno­ge fir­me se osni­va­ju ra­di to­ga, kao i pra­nja nov­ca. Ve­li­ke in­ve­sti­ci­je u gra­đe­vi­nar­stvo su po­li­gon za to. Mi smo je­di­na ze­mlja u Evro­pi, uz BiH i Al­ba­ni­ju, u ko­ji­ma se po­re­klo nov­ca in­ve­sti­to­ra u gra­đe­vi­nar­stvo ne pro­ve­ra­va. Ru­mu­ni­ja, Bu­gar­ska, Ma­ke­do­ni­ja od in­ve­sti­to­ra tra­že do­kaz o po­re­klu nov­ca. U tu oblast sti­že no­vac s ra­znih stra­na, biv­ših so­vjet­skih re­pu­bli­ka, sred­nje Azi­je. Bum u sta­no­grad­nji i po­slov­nom pro­sto­ru u su­prot­no­sti je s či­nje­ni­com da sva­ke go­di­ne ze­mlju na­pu­sti 35.000 lju­di i da 36.000 lju­di vi­še umre ne­go što se ro­di – ka­že Ra­jić, do­da­ju­ći da sve to ba­ca mr­lju na po­slo­dav­ce, ali je te­ško raz­dvo­ji­ti ži­to od ku­ko­lja.

O mo­der­ni­za­ci­ji ra­da Po­re­ske upra­ve mno­go se go­vo­ri, a naš sa­go­vor­nik iz re­da po­slo­da­va­ca sma­tra da je to ključ­no. Pri­me­nom mo­der­nih teh­no­lo­gi­ja fi­zič­ko pri­su­stvo po­re­skih in­spek­to­ra u fir­ma­ma bi­će su­vi­šno i elek­tron­ski će se pro­ve­ra­va­ti knji­ge po­slo­da­va­ca.

Mi­ni­star fi­nan­si­ja, Si­ni­ša Ma­li, ne­dav­no je for­mi­rao rad­nu gru­pu ko­ja bi tre­ba­lo da ubr­za mo­der­ni­za­ci­ju Po­re­ske upra­ve. Pr­vi čo­vek Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja pret­hod­no je oku­pio 12 za­me­ni­ka di­rek­to­ra Po­re­ske upra­ve, tra­že­ći od njih da utvr­de ključ­ne tač­ke ko­je ote­ža­va­ju rad pri­vre­de i uspo­ra­va­ju pri­vred­ni rast dr­ža­ve.

Po­re­ska upra­va užur­ba­no ra­di na raz­vo­ju naj­mo­der­ni­jih teh­ni­ka po­mo­ću ko­jih će br­že ot­kri­va­ti po­re­ske pre­va­re, uta­je i ve­li­ke po­re­ske ne­pla­ti­še. U bor­bu za bo­lju na­pla­tu po­re­za bi­će uklju­če­ni in­for­ma­ti­ča­ri, sta­ti­sti­ča­ri, eko­no­mi­sti i prav­ni­ci, ali i in­sti­tu­ci­je i li­ca iz­van Po­re­ske upra­ve, po­put ba­na­ka, ma­te­ma­ti­ča­ra, gra­đa­na, stru­kov­nih udru­že­nja… Usko spe­ci­ja­li­zo­va­na ode­lje­nja u Po­re­skoj upra­vi fo­ku­si­ra­će se is­klju­či­vo na ana­li­zu ri­zi­ka, a u ak­ci­ji pro­tiv po­re­skih ne­pla­ti­ša i skri­ve­nih mo­de­la za iz­be­ga­va­nje po­re­za, bi­će uklju­če­ni i in­spek­to­ri po­re­ske kon­tro­le i po­re­ske po­li­ci­je. Svi oni za­jed­no pri­ku­plja­će po­dat­ke sa vi­še stra­na, po­tom ih upa­ri­va­ti i br­že do­la­zi­ti do fan­tom­skih pred­u­ze­ća i dru­gih no­si­la­ca po­re­skih uta­ja. Na uda­ru će bi­ti ugo­sti­telj­ski objek­ti, gra­đe­vin­ske fir­me i tr­go­vi­na, ali i estrad­ni me­na­dže­ri i estra­da, gde se če­sto pla­ća na ru­ke.

Komеntari2
052a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran
Oporezivanje je kradja koju jedna grupa ljudi nasilno sprovodi nad drugom grupom ljudi. Otpor oporezivanju je legitimno ljudsko pravo svakoga pojedinca.
Zoran
Da u razvijenom svetu ne placaju porez, ne bi bilo tako razvijene infrastructure, zdravstva, skolstva. Otpor oporezivanju je krivicno delo a ne legitimno pravo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja