sreda, 26.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:05
10 PITANjA O KRVNOM PRITISKU

„Tihi ubica” nikoga ne štedi

Hipertenzija ugrožava sve, i mlade i stare i sredovečne, pa su zato potrebne redovne kontrole i sistematski pregledi da bi se na vreme postavila dijagnoza
Autor: Olivera Popovićpetak, 31.08.2018. u 13:15
Весна Стојанов (Фото Д. Јевремовић)

Svaka druga osoba u Srbiji ima povišen krvni pritisak, ali samo 33,9 odsto ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Mala je uteha da je hipertenzija veliki zdravstveni problem u celom svetu, pa je broj obolelih u Evropi sličan našem: visok pritisak ima između 30 i 45 odsto stanovnika, a kod starijih od 60 godina procenat je preko 50 odsto.

Kako se dijagnostikuje i leči hipertenzija i zašto se broj obolelih godinama održava, iako se o njoj više govori nego ranije, objašnjava profesor dr Vesna Stojanov, internista kardiolog i klinički hipertenziolog, načelnica Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije.

1. Da li naši ljudi dovoljno ozbiljno shvataju ovu bolest?

Niko ne shvata hipertenziju kao ozbiljnu bolest sve dok ne nastanu komplikacije poput infarkta srca, šloga, oboljenja bubrega ili promene na očnom dnu. Naš veliki problem je i samolečenje: mnogi će pre poslušati savet komšinice ili člana porodice nego na vreme otići lekaru, a našim ljudima je glavni lekar – internet. Opasno je na kompjuteru „izguglati” podatke o hipertenziji i samoinicijativno kupiti i piti neki lek. Lekar tada ne zna koju terapiju njegov pacijent uzima, a kada od njih zatražimo da donese kutije lekova koji uzima često nailazimo na veliki otpor.

2. Šta je hipertenzija?

Evropska preporuka iz juna 2018. godine je jasna: hipertenzijom se smatra vrednost gornjeg pritiska preko 140mmHg ili donjeg preko 90mmHg ili oba preko 140/90mmHg.

3. Koga ugrožava visok pritisak – stare ljude ili i mlade i sredovečne osobe?

Ugrožava sve, i mlade i stare i sredovečne. To je „tihi ubica” i zato su potrebne redovne kontrole i sistematski pregledi da bi se na vreme postavila dijagnoza.

4. Zašto se i dalje koristi taj izraz „tihi ubica”, valjda ipak postoje neki specifični simptomi?

Arterijska hipertenzija se tako naziva jer povišene vrednosti arterijskog krvnog pritiska najčešće idu bez simptoma. Neke osobe imaju nespecifične simptome, odnosno žale se na glavobolju – potiljačnu, temenu ili čeonu, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu, osećaj pritiska u sredogruđu, kao da imaju neki teret na grudima... To je razlog što ova bolest dugo ostaje neprepoznata, tj. otkrije se slučajnim merenjem i nalazom povišenih vrednosti, ili tek kada osoba doživi infarkt ili moždani udar.

5. Šta su faktori rizika za visok krvni pritisak? Kako smanjiti njihov uticaj?

Pol, genetika i životna dob su nepromenljivi faktori i na njih ne možemo da utičemo, ali zato na gojaznost, pušenje, prekomerni unos alkohola, fizičku neaktivnost i slanu hranu možemo. Na primer, dozvoljeni unos soli je pet grama dnevno, ali treba da znamo da i u industrijski obrađenoj hrani ima soli. Potrebna je svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od 30 do 60 minuta, zavisno od pola, godina života, i pridruženih oboljenja. Zaista je važno da pacijent ne puši, da se alkohol umereno pije, da se ne koriste energetska pića i da se izbegavaju stresne situacije. Ovde više smeha može da koristi!

6. Kako se dijagnostikuje hipertenzija?

Dijagnozu najčešće postavlja lekar merenjem krvnog pritiska u ambulanti, a nekada pacijent u kućnim uslovima izmeri povišene vrednosti pa se javi lekaru. Značajno je da pacijent pre merenja pritiska bude opušten, pola sata pre merenja da ne pije kafu i puši cigarete. Bitno je da se ne koriste aparati narukvice, koji mere pritisak na zglavku ruke.

Pritisak je promenljiva veličina i nije u svako doba dana ista vrednost. To su normalne fiziološke oscilacije u vrednostima i kod osoba sa normalnim i kod osoba sa povišenim pritiskom, i zato savetujemo pacijente da mere pritisak u isto vreme. Ne mogu se porediti jutarnje i popodnevne ili večernje vrednosti pritiska.

7. Koje analize su neophodne?

Moraju da se urade osnovne biohemijske analize krvi i proveri da li ima proteina u urinu (mikroalbuminurija). Ako posumnjamo da se radi o sekundarnoj hipertenziji, dodatno ispitivanje uključuje i nefrološki pregled, a takođe je potrebno i endokrinološko ispitivanje. Pored ovoga radi se i ultrazvuk srca i krvnih sudova vrata. Takođe je neophodno uraditi i procenu krutosti krvnih sudova koji je najbolji pokazatelj individualnog kardiovaskularnog rizika, pregled perifernih krvnih sudova i pregled očnog dna.

8. Da li se s obzirom na napredak medicine i mnogo novih lekova u ovoj oblasti, hipertenzija uspešnije leči?

To je bolest koja se može adekvatno lečiti, ali lekove mora da propiše lekar. Ne postoji univerzalni lek, svaki pacijent dobija „svoj” lek ili kombinaciju lekova. Retko pacijent uzima jedan lek, češće se određuje fiksna kombinacija tj. dva leka u odgovarajućoj dozi u jednoj tableti. Takva terapija je efikasna, manje je neželjenih dejstava, a pacijent pije lekove redovno – kada treba da popije dva leka često se dogodi da drugi lek zaboravi da uzme. Uz tablete, važne su i nefarmakološke mere – manje soli u ishrani, sprečavanje gojaznosti, prestanak pušenja...

9. Koliko su naši ljudi spremni da redovno piju lekove za za visok krvni pritisak i slušaju savete lekara?

Redovnu terapiju najčešće započinju kada se pojave komplikacije, ali i tada najčešće uzimaju lekove ako izmere povišen pritisak i slabo slušaju savete lekara, više vole savet sa interneta ili komšinice. Pacijenti koji se pridržavaju preporuka lekara i redovno odlaze na kontrole imaju manje zdravstvenih problema, vrednosti krvnog pritiska se kontrolišu, a na taj način su zaštićeni od komplikacija. Naravno terapija se menja u zavisnosti od godišnjeg doba, promene spoljnih temperatura i u zavisnosti od drugih, pridruženih bolesti.

10. Koje su posledice nelečene hipertenzije?

U 61 odsto slučajeva javlja se moždani udar, u 47 procenata ishemijska bolest srca, u 52 posto slučajeva javlja se atrijalna fibrilacija (poremećaj ritma rada srca). Hipertenzija je uzrok za 26 odsto dijaliza bubrega.

Pritisak „skače” –   na poslu

Postoji nekoliko vrsta hipertenzije: esencijalna je nepoznatog uzroka i javlja se kod 95 odsto pacijenata, dok je takozvana sekundarna ili hipertenzija poznatog uzroka posledica oboljenja bubrega, endokrinog porekla ili se javlja zbog „slip apneje” (poremećaja disanja tokom sna).

 „Hipertenzija belog mantila” javlja se kada pacijentu pritisak mere lekar ili sestra u ordinaciji, a u drugim uslovima merenja, vrednosti su u granicama normale. „Efekat belog mantila” beleži se kod pacijenta koji ima dijagnozu hipertenzije, ali kada mu pritisak meri lekar, pojave se znatno više vrednosti.

– Čak i kada se krvni pritisak meri u kućnim uslovima, događa se da prva izmerena vrednost bude mnogo viša, a svaka sledeća niža. Zato je preporuka da se pritisak meri tri puta u razmaku između tri i pet minuta i da se potom srednja vrednost uzima kao merilo – savetuje dr Vesna Stojanov.

Kod rezistentne hipertenzije, koja se javlja kod devet odsto pacijenata, vrednosti pritiska ostaju povišene iako bolesnik uzima tri leka i diuretik.

Sve češće lekari leče takozvane radno zavisne hipertenzije, kod koje osoba ima povišen pritisak na radnom mestu, a u kućnim uslovima i vikendom kada ne radi vrednosti pritiska su normalne.

Istina o soli

– So je, nažalost, jedan od značajnih faktora rizika za nastanak hipertenzije. Mnoge studije pokazuju da je efekat soli na krvni pritisak veći nego efekti drugih faktora uključujući preteranu gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti i nedovoljno konzumiranje voća i povrća. Studije su pokazale da ishrana sa visokom količinom soli može imati štetne efekte, ne samo na krvni pritisak, već je to uzrok za hipertrofiju leve komore, bubrežne bolesti, osteoporoze, raka želuca i gojaznosti. Procenjeno je ako se unos soli smanji na manje od 2,4 grama dnevno kod odraslih, to bi moglo spasiti više od 150.000 ljudi godišnje od moždanog i srčanog udara, kao uzroka smrti u SAD i oko 2,5 miliona širom sveta – podseća doktorka Stojanov.

Uz kardiologa još sedam specijalista

–U svetu postoje Centri za hipertenziju koji su specijalizovani za lečenje, u kojima pored kardiologa rade i endokrinolozi, nefrolozi, psihijatri, neurolozi, vaskularni hirurzi, oftalmolozi, specijalisti ishrane zdravih i bolesnih ljudi, ginekolog. Možemo se pohvaliti da i mi u KCS imamo jedan takav centar koji je opremljen najsavremenijim aparatima za pravilnu dijagnozu i lečenje arterijske hipertenzije. Od kada naš centar ovako radi znatno je smanjen broj hospitalizacija – navodi dr Stojanov.


Komentari0
2eca6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja