utorak, 13.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Davidoviću i Karađorđeve zvezde i Legija časti

Autor: Olga Jankovićpetak, 31.08.2018. u 15:19
Будимир Давидовић

„Želim da vas ovo pismo zateče u zdravlju i zadovoljstvu. Ja vam neći moći da ga pošaljem, jer se nalazim u neprijateljskoj zemlji (Bugarskoj). Nego pišem onako. Ako poginem možda će se neko naći da ga pošalje. A ti Milice čuvaj ime i obraz, jer ako obraz izgubiš, sve si izgubila. I čuvaj dete, ako si ga rodila. Nešto si mi i o tome govorila pred odlazak. Ako si sina rodila, a ja se živ ne vratim u selo, nađeni mu ime Ratko, jer se uz rat rodio. A ako je devojčica, neka bude Stana, po majci... Ako imate što hrane, dobro sakrijte, jer će vam neprijatelj sve oduzeti. Ovde hleba ni od korova. Mi na frontu sada dobijamo od Francuza konzerve, pa lepo. Siti smo i sad imamo puno municije. Ako se vratim, kupiću ti šivaću mašinu. Video sam u Solunu silne šivaće mašine. Sve vas pozdravlja vaš Budo”, piše pismo Budimir Davidović ženi Milici i majci, a zna da ga neće moći poslati sa Solunskog fronta 1916. godine iza položaja u nekoj pećini, a redovi su pribeleženi u knjizi „Dragačevci ovenčani Karađorđevom zvezdom” koju potpisuju Radovan M. Marinković, Nika Nikola Stojić, Jovica M. Slavković i Zoran Marinković. Puna je ona priča o seljacima – junacima i oficirima srpske vojske koji su vojevali još u Balkanskim ratovima, a nisu se oglušili ni na poziv vrhovnog komandanta prestolonaslednika Aleksandra od 22. jula 1914. godine.

„…Junaci, na svetu nema svetije dužnosti, nego što je odbrana svoje države, svoje nacije i vere, od odbrane svoga ognjišta svojih starih i nejakih. Stoga, a s verom u Boga, njegovu pravdu i milost, pođimo napred, uvereni u pobedu i ukrasimo naše zastave novim lovorikama. Jer na tim zastavama proviđenje je ispisalo danas jasnije nego ikad naš ratni poklič: U boj za slobodu i nezavisnost Srpskog naroda! – Živela Srbija! Živela moja dična vojska!

Davidović rodom iz Goračića beše, jedan od najvećih srpskih junaka u Prvom svetskom ratu. Istakao se, piše dalje, u borbama na Kumanovu u Prvom i junačio na Bregalnici, na Dreniku u Drugom balkanskom ratu, sa svojim Prvim bataljonom Desetog pešadijskog puka. Iz prve godine Velikog rata stoji pribeleška „da je čuda činio na Bakovu potoku u Bosni, na Romaniji. Druge prošao albansku golgotu i vidao rane na Krfu. Dobrovoljac na Solunskom frontu „sa vojvodom Babunskim, komitom, pet puta se kroz položaj vraćao u svoju jedinicu donoseći izveštaje”...

A onda Veternik 1918. i akcija uništavanja bugarskih zemunica, prava kasapnica. Pri povlačenju kada je hteo da vrati Bugarima bombu, ona eksplodira... i tako Buda ostaje bez desne ruke... Bolničarka Draginja Draga Purić upisala je u svoj dnevnik:

„Donesoše Budimira Davidovića iz Goračića sa 17 rana i bez šake na desnoj ruci. Vidim kako je težak ranjenik. Brižno ga negujem kao rođenog brata. Teško govori, jer je izgubio od rana mnogo krvi... Danas šestog dana došli su kod njega komandant cele vojske na Solunskom frontu, general Saraj i regent Aleksandar Karađorđević i razgovarali sa Budimirom, koliko je on uopšte mogao da priča... General Saraj skide sa svojih prsiju Legiju časti i meće na Budimirove ranjene grudi. Takođe i regent Aleksandar skida, potom, Karađorđevu zvezdu sa svojih prsa i kači je na Budimirove...”

Davidović je nosilac dve Karađorđeve zvezde vojničkog reda – zlatne i srebrne, ali i drugih visokih odlikovanja. Istoričari su zabeležili „da je on možda i najveći junak Velikog rata” iz kojeg se vratio u svoj zaselak Dragačicu, u kojoj je dobio, ali ubrzo i napustio službu poreskog izvršitelja, naglašavajući „da se on nije borio za to, da siromašnim seljacima oduzima stoku, ako nisu platili poreze i prireze”. Mučio se sa porodicom i u Čačku tokom Drugog svetskog rata, kada piše saborcu Milutinu Rankoviću u Goračiće, vapijući da mu obezbedi nešto hrane.

Pred smrt, 1980. godine darovao je Narodom muzeju u Čačku sva ratna odlikovanja, ne samo oba ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima i francusku Vojnu medalju, dok neki istraživači, navode pisci spomeničkih redova, kažu da je Budimir Davidović bio srpski vojnik sa najviše ratnih odlikovanja.


Komentari5
a987e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan
Slava ti junače i hvala,mi današnji srbi kaljamo ti obraz ,oprosti nam
Пантелија
Слава му и Хвала !
сивошевић
Вечна слава јунацима!
Мики Васикић
Хвала Политици и Олги Јанковић за овако леп чланак.
Зоран Михајловић
Нека Ти је вечна слава и лака Ти земља јуначе Будимире. Мој прадеда Михајло Михајловић са седморо браће из фамилије из села Сибнице код Рековца такође су прешли Албанију и пропатили голготу Солунског фронта и сви се живи вратили кући. Прадеда ми је о свему причао када сам био у основној школи 1970-их година. Хвала вам за ову данашњу слободу и вечна вам слава.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja