četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:20
U KULTURNOM DODATKU 1. SEPTEMBRA

Dete okeana nas poziva na buđenje

petak, 31.08.2018. u 16:24
Јоко Оно, Њујорк, 18. фебруар 2017. (Фото Anne Terada)

EKSKLUZIVNO: JOKO ONO

Japanska tradicija ima na mene veliki uticaj, ali takođe i evropska. Tradicija je vrlo interesantna pojava. Kada je Džon umro, odsekla sam kosu. To je nešto što bi udovice trebalo da rade u Japanu, kaže  Joko Ono koja će od 15. septembra biti gošća Beograda na Oktobarskom salonu  

Imala sam 16 godina. Radila sam sama. On je ušao kao i svaki drugi kupac u prodavnicu. Počeo je najpre da flertuje sa mnom. Potom se naglo okrenuo nazad, ali onda opet ka meni sa pogledom ludaka. „Upravo sam ubio svog oca a sada ću i tebe.“ Prislonio mi je pištolj na potiljak i mučio sat vremena.

Najgore od svega je bilo to što je u prodavnici bilo još ljudi. Niko ništa nije preduzeo.

Osećala sam se izdano od celog čovečanstva, od ljudskosti.

Sada znam da bih radije umrla, nego bila mučena.

 Loren

Rodila sam se u Kini. Napuštena sam jer sam se rodila kao devojčica.

 Čen

Zbog ljubomore i izbegavanja jer su me doživljavali kao konkurenciju  starijim muškim kolegama, bila sam maltretirana, sa mnom su moje muške kolege loše postupale. Zbog toga sam nastavila karijeru izvan moje rodne zemlje Nemačke, gde je procenat žena na rukovodećim pozicijama ispod deset odsto. To je realnost u takozvanom prvom svetu.

 Ivon

Ovo su neke od ispovesti žena širom sveta koje su se odazvale na poziv Joko Ono da učestvuju u radu „Buđenje“ (Arissing), koji će, sa ispovestima žena iz Srbije, ova umetnica predstaviti na ovogodišnjem Oktobarskom salonu u Beogradu od 15. septembra, kada je i najavljeno njeno gostovanje u Beogradu.

Njen poziv ženama je glasio:

„Žene svih godina, iz svih zemalja sveta:

pozivamo vas da pošaljete svoje svedočenje o zlu koje vam je naneto zato što ste žena. Napišite ga na svom jeziku, svojim rečima, i pišite koliko god otvoreno želite.

Možete ga potpisati imenom, ako hoćete, ali nemojte stavljati prezime. Pošaljite samo fotografiju vaših očiju.“

„Svaka od ovih priča je veoma iskrena i veoma bolna za čitanje“, kaže u razgovoru za „Politiku“ Joko Ono koja ovu instalaciju stalno dopunjava novim ispovestima i predstavlja širom sveta. Na beogradskoj izložbi naći će se ispovesti žena iz Srbije koje su bile žrtve rodnog nasilja. Njihova svedočenja nisu dostupna pre otvaranja izložbe.

Marija Đorđević

INTERVJU
Bitef: pravo ili krivo ogledalo

Ove godine umetnički fokus je na instalacijama. One uveliko imaju pun „legitimitet“ u vizuelnim umetnostima, ali mi se čini da to nije slučaj i u pozorištu, bar ne u našoj sredini. A sve tri instalacije u glavnom programu 52. Bitefa zasnivaju se na nekim opštim pozorišnim načelima: ograničeno vremensko trajanje, razvijena dramaturgija, intenzivno čulno iskustvo, kaže Ivan Medenica, umetnički direktor i selektor Bitefa

Ivan Medenica (Foto: A. Vasiljević)

Bitef postoji da bi nas uznemiravao i umetnički i politički, pokretao da mislimo, osećamo i delamo. Ovogodišnje 52. izdanje festivala je spremno, a publici će biti predstavljeno od 13. do 22. septembra pod sloganom „Svet bez ljudi“. Deset predstava u zvaničnoj selekciji umetničkih trupa iz Slovenije, Francuske, Nemačke, Hrvatske, Estonije, Švajcarske, Izraela, Belgije i Srbije takmičiće se za festivalski gran pri „Mira Trailović“, specijalno priznanje „Jovan Ćirilov“ i Politikinu nagradu za najbolju režiju na Bitefu.

Očekujem frenetične reakcije kao i uvek kad se Frljić bavi komšijskim, a ne našim „nečistoćama“. Tako je svugde gde on radi: drvlje i kamenje ako nas kritikuje, delirijum ako se obruši na drugog  

Ivan Medenica, umetnički direktor i selektor Bitefa, u razgovoru za Politiku obrazložio je aktuelnu selekciju, svoj izbor pozvanih predstava, odnosno slogan „Svet bez ljudi“ koji se podjednako odnosi na obe noseće osovine glavnog programa, i umetničku i tematsko-problemsku…

Borka Golubović Trebješanin

URBANIZAM I ISTORIJA
Gradovi i gra(n)domanija

Nikolaj Čaušesku, s gradomanskim idejama rušenja dve trećine starog centra Bukurešta i gašenjem sela u širokom krugu oko glavnog grada Rumunije, i Mao Cedung, s obrnutom grandomanskom idejom ruralizacije Kine, dva su antipoda jednog te istog gra(n)domanskog poigravanja velikih moćnika s gradovima

Projekat deurbanizacije podstakao je Staljin

Istorija nam ukazuje da je grad često bio igračka u rukama moćnika i njihovih maničnih ideja koje bih nazvao gradomanijom. Grandomanija pak, shvaćena kao lažno uverenje o važnosti ili snazi, iskazuje se vidljivim angažovanjem moćnika, to jest njihovom opsesivnom željom da grandioznim akcijama često intervenišu na fizičkoj strukturi postojećeg grada. U tom pogledu najčešće pominjana je akcija Nerona, koji je, prema nekim tumačenjima, intervenisao na fizičkoj strukturi Rima (64. godine nove ere), spalivši ga preko posrednika. Posmatrajući požar sa Palatinskog brda, nežno je prebirao po žicama svoje lire. Doduše, Tacit je kasnije tvrdio da je Neron u to vreme bio daleko od Rima, u Ancijumu, a da je za sve bila odgovorna hrišćanska zajednica, koja je spalila Rim u znak osvete Neronu zbog njegovih zlodela prema toj zajednici. Ali, ko zna, možda je Tacit bio u istoj stranci kao i Neron.

Borislav Stojkov

LEGENDE
Valter – neuništivo ime

Ono što prevazilazi stvarnost i zaista prerasta u mit jeste i činjenica da je od imena ulica koje su nakon raspada SFR Jugoslavije menjane u Sarajevu, jedna od retkih čiji naziv nije promenjen ona koja nosi ime Vladimira Perića Valtera

Velimir – Bata Živojinović kao Vladimir Perić Valter (Video-isečak)

Nedavno je u Sarajevu prezentovan budući izgled muzeja pod nazivom: Valter brani Sarajevo, a čije se otvaranje očekuje krajem godine. Planira se čak i rimejk filma Hajrudina Šibe Krvavca, naravno, sa željom da se osvoji Kina.

Naravno da su film Valter brani Sarajevo i Bata Živojinović bili ekstremno popularni u Kini sedamdesetih godina prošlog veka. Zahvaljujući talasu tadašnjih zabrana i cenzura, ideologijama i hladnoratovskim razmiricama, film je dobio priliku da ga tada vidi cela Kina. Gledali su ga kao partizansko akciono čudo sa Zapada.

Pre šest godina pojavio se dokumentarni film o Vladimiru Periću Valteru. Izuzetan film režisera Andreja Aćina iz 2012. godine nosi naziv Valter – mit, legenda, heroj. Taj film bio je novi reflektor uperen na život Vladimira Perića i fenomen popularnosti filma Valter brani Sarajevo Hajrudina Krvavca u Kini. Pojavljuje se, naravno, Velimir Bata Živojinović koji govori o svim vratolomijama tokom snimanja, pa Emir Kusturica koji je glumio u Valter brani Sarajevo, zatim istoričar Predrag Marković, a i rođena sestra Vladimira Perišića, divna Ilinka Golubović.

Đuro Radosavović

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari0
bf52a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja