sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:26

Uništavanje komaraca sprečava širenje virusa

Za nedelju dana od groznice zapadnog Nila preminulo šestoro ljudi i trenutno je registrovano 213 obolelih, najviše u Beogradu, potom Južnobačkom, Južnobanatskom i Podunavskom okrugu
Autor: Danijela Davidov-Kesarpetak, 31.08.2018. u 22:00
Запрашивање комараца из ваздуха (Фото Л. Адровић)

Posle Grčke, Rumunije i Italije, Srbija se nalazi na četvrtom mestu po broju preminulih od virusa zapadnog Nila, prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti od prethodne sedmice. Za samo nedelju dana ovaj virus odneo je u našoj zemlji šest života, a trenutno je registrovano 213 obolelih. Svi smrtni ishodi odnose se na osobe koje su imale neuroinvazivni oblik bolesti i najmanje jednu hroničnu bolest, a najviše obolelih prijavljeno je u Beogradu (108), Južnobačkom (36), Južnobanatskom (32) i Podunavskom (11) okrugu.

„U poslednjoj izveštajnoj nedelji Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti do 23. avgusta, najveći broj slučajeva u zemljama Evropske unije prijavljen je u Italiji (60), Grčkoj (31), Rumuniji (25), Mađarskoj (19), Francuskoj (2), dok je van teritorije EU Izrael registrovao 49 slučajeva, a Srbija 33”, ističu u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Stručnjaci objašnjavaju da je reč o sezonskom oboljenju, koje se javlja tokom najveće aktivnosti komaraca. Infekcija se prenosi na čoveka ubodom zaraženog komaraca, dok su glavni „rezervoari” virusa divlje ptice. Zbog toga je najvažnije raditi na zaprašivanju komaraca, kako bi se umanjio broj ovih „krvopija”, glavnih krivaca zbog čega veliki broj ljudi ovih dana oboleva od virusa zapadnog Nila.

– Sada je vrh sezone, jer ima najviše komaraca. Pretpostavlja se da će i u prvoj polovini septembra ljudi obolevati, ali da će se intenzitet polako smanjivati. Inkubacija traje do dve nedelje – ističe epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović.

Prema epidemiloškim podacima, pojačana forma širenja groznice zapadnog Nila javlja se u ciklusima od po pet godina. Prvi takav ciklus u Srbiji zabeležen je 2013. godine, kada su registrovana 303 slučaja obolevanja, uključujući 35 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa bolešću. U ovoj godini prvi slučajevi obolevanja registrovani su dve nedelje ranije u odnosu na prethodne sezone nadzora, čemu su pogodovali klimatski uslovi: visoke temperature tokom prolećnih meseci i veliki broj padavina tokom juna. Ipak, postavlja se pitanje zbog čega je kod nas zabeležen toliko veliki broj umrlih i da li se naši bolesnici leče kao oni u državama razvijenijim od naše.

– U svetu se smrtnost javlja kod četiri do 15 odsto obolelih od najteže forme bolesti. To se uklapa i u našu statistiku. Kod nas se pacijenti leče na isti način kao u razvijenim zemljama, odnosno daju im se medikamenti da ne dođe do neke infekcije, zatim lekovi za smanjenje otoka mozga, a ukoliko treba, tu su i aparati za veštačko disanje. Sličan broj obolelih kao kod nas beleži se i u okolnim zemljama. Međutim, treba znati da mi spadamo u red država koje imaju aktivan nadzor nad virusom, a ima zemalja koje ne prijavljuju aktivnosti i ne obavljaju ispitivanja – kaže prof. dr Darija Kisić Tepavčević, epidemiolog i pomoćnik direktora Instituta „Batut”.

Najveći broj pacijenata i ne zna da je imao ovaj virus, jer ga je „preležao” na nogama.

Oko 20 odsto obolelih ima samo simptome kao što su blago povišena temperatura, bolovi u mišićima, malaksalost. Jedna od 150 inficiranih osoba dobije tešku formu bolesti, koja se manifestuje u vidu upale mozga ili meningitisa. Zato treba obratiti pažnju na te teške simptome, kao što su poremećaj svesti, konfuzija, nekoordinacija pokreta…

Teško oboleli smeštaju se na intenzivnu negu u bolnicama, a dešava se da neki zapadnu u komu, a neki se priključuju na respirator jer ne mogu samostalno da dišu. Virus najčešće dobiju ljudi stariji od 65 godina, koji već imaju neko hronično oboljenje poput dijabetesa, srčane ili bubrežne bolesti. Nakon infekcije dolazi do stvaranja imuniteta, ali nije poznato da li je taj imunitet doživotan. Stručnjaci objašnjavaju da ne postoje antivirusni lekovi kojima može preventivno da se deluje da se bolest ne dobije i da se jedino treba štititi od ujeda komaraca. Osim toga, važno je da se na infektivnim klinikama odrede veći kapaciteti za obolele od ovog virusa i da se utvrdi imaju li bolnice dovoljno respiratora i aparata za praćenje životnih parametara, ukoliko dođe do naglog pogoršanja stanja većeg broja pacijenata.

Virus zapadnog Nila otkriven je 1937. godine u Ugandi, u oblasti po kojoj je i dobio ime. Nakon otkrivanja, u narednih 15 godina proširio sa afričkog kontinenta na Bliski istok, delove Azije i Australije, centralnu i istočnu Evropu i Mediteran. Bolest se sredinom 20. veka javljala u Egiptu i Izraelu, da bi se 1962. pojavila u Francuskoj, 1996. u Rumuniji, 1998. Italiji, 1999. u Rusiji i poslednjih nekoliko godina u Mađarskoj.

Ovom oboljenju nije se poklanjalo mnogo pažnje sve dok se virus, koji je bio u cirkulaciji u Tunisu i Izraelu, nije pojavio u Bronksu, Njujorku, 1999. godine, nakon čega se proširio na područje cele Amerike i delove Kanade. Kod nas se bolest registruje od 2012. godine, kada je prvi put dokazana ova infekcija, posle nabavke testova. Stručnjaci pretpostavljaju da je ovaj virus verovatno postojao i ranije, ali da nije bio detektovan. Najviše obolelih u Srbiji zabeleženo je 2013. godine, jer je 180 ljudi imalo tešku formu oboljenja. Smatra se da se virus u poslednjih 60 godina izmenio i evoluirao u mnogo virulentniji soj, pa je zato sposoban da izazove neurološko oboljenje, koje se odlikuje groznicom.


Komentari4
affd2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

BiBa
Pa lepo, hvala lokalnim samoupravama na revnosnom suzbijanju komaraca proteklih godina. Kao rezultat toga, danas imamo smrtne slucajeve od groznice zapadnog Nila I epidemiju srcanog crva kod pasa.
Veso
Genijalci to se truje početkom proleća kad su larve, a ne sad. Sad možete samo potrovati ovo malo pčela
Petar Petrovic
Zaprasivanje komaraca je potpuno ne- efikasna prevazidjena metoda. Samo trovanje tj. unistavanje larvi unistava komarce!
Gordana
Tako bi trebalo da bude, ali nažalost znam da su vozila koja zaprašuju komarce, na teritoriji opštine Barajevo, jednostavno samo prošla i uopšte nisu zaprašivali. A to područje je isto jedno od ugroženih zbog zaraženih komaraca. Ne znam zašto, ali nisu to uradili.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja