ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Nezaboravljeni „fića” – prva ljubav jugoslovenskih vozača

Manifestacija „Druženje sa ’fićom’ i ’vespom’” održaće se danas ispred Muzeja Jugoslavije. – Biće predstavljeno šezdesetak vozila čija je pojava na tržištu pokrenula potpuno drugačiji način života
Некада најпопуларнији четвороточкаши на југословенским друмовима представиће се уз музику шездесетих и седамдесетих (Фото Музеј Југославије)

Čuvene borosane zamenjene su sandalama, a umesto crvenih kioska za viršle svuda po gradu nikli su „fast fudovi”. Nema više pantalona zvoncara, kragni na špic, niti sindikalnih odlazaka na more. U prošlosti su ostale metalne papilotne i ulice koje mirišu na „brion”, a samoposluge sa metalnim rafovima sada su postale hipermarketi.

Ali on nikada nije zaboravljen. I dalje ima svoje obožavaoce – ljude koji se kunu da je bio najbolji. Ne, nije Tito.

Reč je o najpopularnijem jugoslovenskom automobilu, legendarnom „fići”.

Ljubitelji ovog vozila, simbola nekadašnjeg vremena, okupiće se ovog vikenda na platou ispred Muzeja Jugoslavije, gde će danas u 10 časova biti otvorena manifestacija „Druženje sa ’fićom’ i ’vespom’”. Smotra čiji će centralni deo biti izložba modela nekada najpopularnijih četvorotočkaša i dvotočkaša na jugoslovenskim drumovima održaće se uz muziku šezdesetih i sedamdesetih, a biće organizovana i dečja radionica „Oboji svog ’fiću’”, glasanje za najlepša vozila i predstavljanje knjige „Život u snazi motora” o profesoru Mihailu Borisavljeviću.

– Manifestacija se održava sedmi put, a „vespe” su sa nama već dve godine. Događaj okuplja lokalnu publiku, a među njima najviše porodice. Želimo da naglasimo da Muzej Jugoslavije ne brine samo o predmetima iz svoje kolekcije, već čuva mnogo šire nasleđe – objašnjava Sara Sopić, koordinatorka projekta u Muzeju.

Na izložbi će biti predstavljeno pedesetak „vespi” i šezdesetak „fića”. Najstarijeg među njima u Beograd će dovesti Vladimir Poljak iz Zagreba. Njegovo vozilo je iz 1964. godine i proizvedeno je devet godina nakon što je prvi srpski „fića” rađen po licenci italijanskog „Fijata” izašao iz pogona kragujevačke „Crvene zastave”.

– „Fića” se proizvodio od 1955. do 1984. godine, a tih prvih vozila gotovo da više nema. Pojavio se u trenutku kada je počelo podizanje životnog standarda u državi i bilo je to prvo vozilo koje je sebi mogao da priušti običan građanin – objašnjava Vladimir Veselinović, jedan od osnivača Udruženja istoričara automobilizma, i dodaje da je savremenik „fiće” na drumovima širom zemlje bila „vespa”, koja je zato i uključena u smotru pred Muzejom.
Pojava „fiće” na našem tržištu napravila je pravi bum. To vozilo je, ističe Veselinović, Jugoslovenima u potpunosti promenilo dotadašnji način života.

– To je ono najlepše vreme stare Jugoslavije, kada su se „vespe” vozile po gradu, a „fićama” odlazilo na more. Prvi put ljudi su dobili mogućnost da putuju i žive drugačijim životom. „Fića” je tako postavio Jugoslaviju na točkove i doneo potpuno nove aspekte života – priča Veselinović.

Mali, praktični i ekonomični automobil mnogima je postao kao član porodice.

Ubrzo se „fića” uvezao u sve sfere srpskog društva. Koristio se u službama milicije, pošte, saniteta, servisnoj službi Auto-moto saveza Jugoslavije, auto-školama i u mnogim preduzećima. Za njegovim volanom osvajale su se auto-trke u zemlji.

– Na Stadionu „Tašmajdan” 1978. godine održana je prva auto-gol utakmica u Evropi, a timovi su vozili baš „fiće”. Bili su tu golovi i ogromna lopta koju su automobili gurali, sudarajući se međusobno – pripoveda Veselinović.

„Fića” je postao i lik pop kulture. Upisao se i u neka od najvažnijih ostvarenja srpske kinematografije, a prvi put na filmskom platnu pojavio se u ostvarenju „Velika turneja”. Na njemu je vožnju obučavao Bane Bumbar iz serije „Grlom u jagode”, ali daleko najpoznatiju rolu ovaj auto ostvario je u filmu „Nacionalna klasa” gde ga je vozio Dragan Nikolić.

Naravno, stigao je i do Tita. Delegacija Kragujevca ga je, prepričava Veselinović, 25. maja 1959. godine poklonila Josipu Brozu za rođendan, a on ga je zatim darivao svom sinu.

Od 1955. do 1985. godine u kragujevačkoj „Crvenoj zastavi” proizvedeno je gotovo milion ovih vozila u 11 verzija, a više od 35.000 automobila izvezeno je u 15 zemalja sveta.
Ali, vreme je teklo, proizvodne trake na kojima se stvarao „fića” su stale i na scenu su stupili novi miljenici nacije. Bili su to „kec – stojadin” i „jugo”.

Komеntari1
843e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vuja
Nedostaje nam stalna postavka Fiće u nekom muzeju. Skup entuzijasta i ljubitelja je uredu, da nije njih ne bi imali ništa a organizatorima veliko hvala što su nam omogućili da uživamo makar i onda kada dogovore okupljanje. Međutim to nije dovoljno, našeg fiće u raznim varijetetima nema nigde a u muzeju u Torinu njihov Fiat 500 ima zasebnu prostoriju u kojoj je izložen samo taj eksponat. I baš tu je najveća gužva, dolaze u posetu svi, i Italijani i brojni turisti a slikaju se više nego kraj ekskluzivnih automobila malih serija... Pored Beograda logično bi bilo da je najkompletnija postavka u Kragujevcu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja