Na internet stranici predsedničke biblioteke Bila Klintona u Litl Roku u Arkanzasu našlo se više od hiljadu dokumenata o rusko-američkim odnosima devedestih godina s kojih je skinuta oznaka tajnosti. Objavljena arhiva, prenosi Sputnjik, uključuje transkripte razgovora prvog predsednika Rusije Borisa Jeljcina i njegovog američkog kolege Bila Klintona. Među njima se ne spominje samo Putinov izbor za naslednika ruskog predsednika već i strah Jeljcina od mogućnosti povratka Krima u Rusiju, kao i njegovi uporni pozivi Klintonu da ne primi bivše sovjetske republike u NATO.
Razgovori između Jeljcina i Klintona imali su vrlo poverljiv ton. U objavljenim dokumentima se vidi da je 21. aprila 1996, mesec i po dana pre predsedničkih izbora u Rusiji, tokom posete Klintona Moskvi, Jeljcin američkog predsednika upozorio na opasnost od povratka komunista na vlast u Rusiji, kao i da su to „fanatici koji mogu sve da unište”, pa i da požele da vrate Krim, te da imaju pretenzije čak i na Aljasku. Jeljcin se plašio da će te „usijane glave” izazvati građanski rat.
Predsednik Rusije nije naišao na razumevanje svog američkog kolege kad mu je na jednom od njihovih sastanaka tražio da se NATO, barem ne odmah, ne proširuje na bivše područje Sovjetskog Saveza.
„Hajde da se oči u oči dogovorimo da bivše sovjetske republike neće biti u prvom talasu (proširenja). Bile, molim te da me shvatiš. Letim nazad za Rusiju s velikim bremenom na leđima. Biće mi veoma teško da se vratim kući i pomirim sa proširenjem NATO-a. Veoma teško”, kazao je Jeljcin.
Klinton ga je prekorio zbog toga što je dotakao temu koja bi mogla da „zabije klin” između zemalja.
„NATO deluje na osnovu konsenzusa. Ako odlučite da budete u NATO-u, verovatno ćete želeti da i druge zemlje dele tu sudbinu. Ali ovo pitanje nije pokrenuto. Potrebno je pronaći rešenje za kratkoročne probleme kako bismo izbegli dugoročni problem očuvanja starih stereotipa o vama i vašim namerama”, odgovorio je Klinton. „Čuo sam vaš zahtev, ali ne želim da učinim nešto što će sačuvati staru Rusiju i stari NATO u pređašnjem vidu.”
Iz transkripata Jeljcinovih i Klintonovih razgovora se vidi da je predsednik Rusije lično informisao svog američkog kolegu da je za naslednika izabrao Vladimira Putina. Jeljcin je rekao Klitonu da dugo nije mogao da nađe odgovarajućeg kandidata, ali da je shvatio, proučivši Putinovu biografiju, da je on pouzdan čovek koji se dobro razume u svoju oblast odgovornosti. U drugom razgovoru, dva meseca kasnije, na Klintonovo pitanje ko će pobediti na predsedničkim izborima, Jeljcin je odgovorio: „Naravno, Putin. On će biti Jeljcinov naslednik. On je demokrata i poznaje Zapad.”
Klinton je već tada, podseća Sputnjik, bio uspeo da razgovara sa Putinom na samitu APEK-a u Ouklandu. Prema rečima američkog lidera, on je ostavio na njega utisak vrlo pametnog čoveka. Jeljcin je odgovorio da Putin ima „unutrašnju snagu” i da će učiniti sve moguće, u okviru zakona, kako bi pobedio.
„I on će pobediti. Vi ćete sarađivati”, naveo je Jeljcin. „On ima energiju i um da uspe.”
