ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 07:49

Zapisi britanskih bolničarki o Srbiji

Svedočenja tri članice humanitarne misije „Stobart”, koje su boravile u Kragujevcu u jeku Prvog svetskog rata, uskoro će biti prvi put objavljene u prevodu na srpski
Autor: Dimitrije Bukvićsubota, 01.09.2018. u 23:59
Чланице хуманитарне мисије „Стобарт” негују младу Српкињу у околини Крагујевца ​(Из архиве Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу)

„Mesto je izgledalo pusto i siromašno, s bolnicama na sve strane. Svaka velika zgrada je bolnica. Srbi su ljubazni i zahvalni – kako oficiri, tako i narod”, zapisala je Mejbl Dirmer (1872–1915) u prvom pismu po dolasku u Kragujevac 1915. godine. Ova Engleskinja, upamćena u svojoj zemlji i kao književnica i dramaturg, dospela je u Srbiju u jeku Prvog svetskog rata kako bi kao članica britanske humanitarne misije učestvovala u radu „Bolnice Stobart”. U istoj misiji su bile i njene sunarodnice Oliv Oldridž (1867–1950) i Monika Stenli (1879–1972). Sve tri su ostavile pisana svedočanstva o boravku u okupiranoj, ratom razorenoj Srbiji, koja će uskoro prvi put biti objavljene u prevodu na naš jezik.

Za to je zaslužna Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” u Kragujevcu, koja je pokrenula projekat „Bolnica Stobart” pod rukovodstvom Tatjane Janković, bibliotekarke u ovoj ustanovi kulture. U istoimenoj knjizi, pod pokroviteljstvom Grada Kragujevca, biće objavljeni dnevnik Monike Stenli, pisma Mejbel Dirmer i memoarska proza Oliv Oldridž, kao svedočanstva članica jedinstvene humanitarne misije koja je, pod rukovodstvom Mejbel Stobart, prispela u Kragujevac krajem aprila 1915. i na teritoriji tada prigradskog naselja Vašarište oformila poljsku bolnicu, kaže Jankovićeva.

„Prvobitna namera je bilo lečenje vojnika obolelih od tifusa, ali je misija vrlo brzo usmerila svoje snage na pomoć zanemarenom civilnom stanovništvu. Jedan od šest otvorenih dispanzera nalazio se u selu Vitanovac, u kojem je imala zaduženje medicinska sestra Oliv Oldridž i gde započinju njena sećanja objavljena 1916. po povratku u Englesku. Monika Stenli, glavna kuvarica bolnice Stobart, vodila je dnevnik od polaska za Srbiju do povratka u Englesku, takođe objavljen 1916. Najpotresnije svedočanstvo predstavljaju pisma Mejbel Dirmer, umetnice, autorke brojnih knjiga i ilustracija, i pozorišne rediteljke”, ističe Jankovićeva.

Dirmerova je inače i preminula u Srbiji upravo od tifusa, a sahranjena je na Varoškom groblju u Kragujevcu, uz Elizabet Ros i Lornu Feris, takođe članice britanske lekarske misije koje su doživele istu sudbinu.

U svedočanstvima Oliv Oldridž, Monike Stenli i Mejbel Dirmer se navode brojne potresne epizode. Pišući o tifusu, Dirmerova beleži da bolesnici „prosto kažu da se osećaju bolesno i padnu na travu”. O atmosferi u bolničkim šatorima, ona navodi da su „polovina ranjenika Austrijanci, a što je najčudnije, glavni doktor u srpskoj bolnici je austrijski zatvorenik” koji „nikada nije prestao da radi na spasavanju života, najpre kao oficir sopstvene vojske, a zatim kao doktor među Srbima”.

Osim najezde tifusa, članice misije su bile izložene i udarima neprijatelja. Tako je Monika Stenli u svom dnevniku rečito opisala napad nemačkih i austrijskih aviona na Kragujevac u kojem je petoro poginulo i 16 ranjeno.

„Druga bomba je pala na kuću i ubila četrnaestogodišnju devojku koja je samo tri dana boravila u Kragujevcu – roditelji su je poslali iz Beograda, jer se tamo toliko plašila vojnog napada”, zapisala je Monika Stenli.

Ističući da su Oliv Oldridž, Monika Stenli i Mejbel Dirmer istinske heroine i hrabre žene, istoričar Dejan Ristić navodi da su njih tri, sa srpskim civilima i vojskom, proživele i preživele neke od najdramatičnijih perioda Prvog svetskog rata.

„Svojim požrtvovanjem i heroizmom večno su nas zadužile. Punih stotinu godina od okončanja Prvog svetskog rata, zahvaljujući Tatjani Janković i članovima njenog istraživačkog tima, imena tih triju heroina biće konačno pribrojana svojevrsnom Panteonu velikana koje je tokom vekova iznedrio naš narod, odnosno onih koji su svojim podvizima, saosećanjem i beskrajnom humanošću Srbe zadužili za večnost”, navodi Ristić.

Upoznavanje sa svedočanstvima koje su ove bolničarke ostavile, prema njegovim rečima, omogućava novi susret sa sudbonosnim događajima i izuzetnim pojedincima koji su obeležili te ratne godine u našoj zemlji.

„Duboko verujem da će, iščitavanjem beležaka ovih triju izuzetnih žena, svako od nas oživeti i lično sećanje na svoje pretke – učesnike Prvog svetskog rata. Biće to prilika i za specifičan i dirljiv susret sa njima”, navodi Ristić.

U planu i izložba

Osim objavljivanja knjige, u sklopu poduhvata „Bolnica Stobart”, prema rečima Tatjane Janković, biće priređena i izložba o radu te humanitarne misije u Srbiji. Postavka, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, biće otvorena 6. novembra u Galeriji Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” u Kragujevcu. Namera je da se na ovaj način, osim obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata, podstakne na podizanje spomen-obeležja svim humanitarnim misijama koje su boravile u Kragujevcu 1915. godine.

„O takvom spomeniku, u vidu obećanja od strane vlade, pisala je i Monika Stenli u svom dnevniku”, kaže Tatjana Janković.


Komentari8
1573a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tasa
Proverite pre nego sto nesto tvrdite i napisete. Britanski Crveni Krst je kao pomoc Srbiji uputio ekipu, od 6oo clanova, lekara, bolnicarki i vozaca koji su pozrtvovano lecile i zbrinjavali ranjene srpske vojnike i civile. U to vreme britansku narod je sakupio million funti, za to vreme ogromna svota, za pomoc Srbiji. Tacno je da je britanska javnost bila protiv rata. U to vreme u novinama su osvanuli naslovi da Britanija nece da ratuju za “evropske Arape”. Tokom rata Britanija je izgubila 800,000 vojnika i 200,000 iz zemalja Komonvelta.
Milivoje Radaković
Svi su bili protiv rata, sem nekoliko usijanih glava u Francuskoj, Austriji, Rusiji i Srbiji...
Preporučujem 1
Данило
Британци су стари вукови на мору. И данас после Америке највећи. Да су хтели Србију извести на отворено море и потопити они би то и учинили. Истина је да су Србију искључиво због утакмице са Русијом одбили од мора. Какве везе Дубровник има са Хрватском? Свако слово у архиви је ћирилично. Британци су спасили нашег младог краља Петра од нациста и комуниста. Шта би већи народи од нас дали да имају Круну и традицију. Хвала им од земље до у врх свих небеса.
Miloš
Rekao bih uzaludna pomoć.
Bob Petrovich
Podizanje spomenika humanitarnim misijama u Srbiji je duznost koju imamo prema njima, prema onima kojima su pomogle i prema samima sebi.
Зорица Аврамовић
Камо те лепе среће да њихове записе ишчитају њихови земљаци, политичари поготову? Можда би се запитали..?
Bob Petrovich
Ne bi se zapitali nista. Jos od 1804 plan je bio da se Srbija unisti. Pred I svetski rat londonski Tajms je pisao da je Srbija ladja, trebalo bi je izvesti na pucinu i potopiti. A Margaret Tacer je cuveno izjavila devedesetih "Zaustavite Srbe. Zauvek". Ove herioine su delovale protivno interesima svoje zemlje, a zarad humanosti. Zato su zaboravljene u svojoj zemlji. Zato je obaveza na nama da se njihova zrtva nikad ne zaboravi.
Preporučujem 17

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja