sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:30
BALKANSKI EVERGRIN

Ponovo igra Zvezda

Nejmar i mali Mbape zajedno vrede gotovo kao borski rudnici, ali će zato svi koji su ludi za fudbalom, a ima nas dosta takvih, uživati da ih gledaju u Beogradu. Od Zvezde, sasvim dovoljno
Autor: Aleksandar Apostolovskisubota, 01.09.2018. u 22:00

Kao tek drugi profesionalni fudbaler u istoriji Majota, francuske prekomorske teritorije smeštene severno od Mozambičkog kanala u Indijskom okeanu, El Fardu ben Nabuhan se dugo smucao po klubovima u Francuskoj, a potom i Grčkoj. Mahom neuspešno. Ben je ipak imao nešto srećniju sudbinu od Miloša Degeneka, koji je kao beba, s majkom i ocem, u traktoru bežao iz Knina ka Srbiji, u tužnoj koloni tokom operacije „Oluja”. Potom je otišao u Australiju, što dalje od ovog ukletog mesta, ali ga je tračak talenta vratio nazad, zadnja pošta Crvena zvezda.

Na prvi pogled i Ben i Degenek kao da su otkupljeni s fudbalske deponije zarđalih igrača, te im treba priključiti i centarfora Milana Pavkova, potcenjenog napadača Vojvodine i niškog Radničkog, koga je Zvezda kupila bez naročite pompe.

Pavkov je centarfor sidraš starog kova i svojom pojavom deluje poprilično trapavo. Reklo bi se da će se saplesti o svoje noge ili zaigrati smešno kolo.

Ali kada ga je trener Milojević uputio na prvu liniju fronta salcburške bitke u drugom poluvremenu, redov Pavkov je igrao kako jedino znaju odbačeni junaci koji se ubacuju u igru kada niko neće ni primetiti da će poginuti. Pavkov nije ostavio kosti u Salcburgu, ali su mu ušivali glavu. Bukvalno je prolio krv za Zvezdu, pa su ga na društvenim mrežama poistovetili s majorom Kursulom iz filma „Marš na Drinu”. Nisu pogrešili, mada sumnjam da su znali da se uloga neprilagođenog majora srpske vojske, igrao ga je Ljuba Tadić, smatra jednom od najboljih u jugoslovenskoj kinematografiji.

„Tviter” generaciji je verovatno i manje poznato da je slavni glumac, seleći se iz lika u lik, iz Kursule u kralja Lira, ipak najviše uživao u ulozi jednog od članova obaveštajno-fudbalskog štaba, smeštenog u „Maderi”, gde je s doktorom Acom Obradovićem, stvarao veliku Crvenu zvezdu. Uzgred, dr Aca Obradović, bivši četnik, volšebno prekomandovan među drugove obučavane za fudbalske marifetluke, bio je zadužen da od Zvezde napravi najveći jugoslovenski klub. Ispostavilo se da će Zvezda postati i jedan od simbola Srbije. Doduše, crvene. Priča se da mu je to šapnuo Slobodan Penezić Krcun. Kao što legenda kaže da mu je Krcun lično doneo vreće novca da se pomogne izgradnja „Marakane”, dok je dr Aca zabrinuto upitao kako Krcuna, tako i samoga sebe, da li će vreće novca ostati netaknute pored njega, ili će ih natovariti u kamion, preći tajno italijansku granicu i kupiti Juventus ili Milano.

Bilo je to, međutim, doba nevinosti jugoslovenskog fudbala, kada su igrači ostajali u zemlji do svoje 28. godine. Dule Savić često govori da su se fudbaleri osećali kao da su osuđeni u Hagu. Ali ne zbog udruženog zločinačkog poduhvata, već da bi zabavljali radničku klasu. Tako je moćna Zvezda, od Rajka Mitića, Šekija i Pižona, do Džaje i Piksija, potom i generacije koja je osvojila Bari, bila rezultat državnog projekta, postavši jedan od najmoćnijih evropskih klubova. Tito možda nikada nije znao da šutne loptu, ali mu je bila poznata politička upotrebna vrednost fudbala!

I Zvezdin tim iz Barija je, uostalom, sklapan godinama, kao da se gradio Đerdap. Igrači su dovođeni iz svih krajeva SFRJ, ne računajući izbeglicu Belodedića, koji je preplivao Dunav, pa je Crvena zvezda bila zapravo poslednja velika reprezentacija Jugoslavije. Samo se maskirala u crveno-bele dresove.

Demokratija i slobodno tržište rasturili su fudbalski državni intervencionizam, pretvorivši Srbiju u siromašnu koloniju za masovni izvoz mladih igrača. Umesto naše dece, igrali su izraubovani trećerazredni igrači iz Južne Amerike, Afrike i udaljenih ostrva, čije se biografije teško pronalaze čak i na „Vikipediji”.

Zato se ulazak Zvezde posle 26 godina u Ligu šampiona slavi kao da ju je već osvojila. Naravno da ovaj tim, čak i kad se vrati Boaći, nema nikakve šanse da igra ravnopravno u grupi s Pari Sen Žermenom, Liverpulom i Napolijem. Nejmar i mali Mbape zajedno vrede gotovo kao borski rudnici, ali zato će svi koji su ludi za fudbalom, a ima nas dosta takvih, uživati da ih gledaju u Beogradu. Za sada, od Zvezde sasvim dovoljno. Uz oko 18 miliona evra koliko će dobiti od Uefe, marketinških ugovora i televizijskih prava, na šta treba dodati 12 miliona od prodaje malog Radonjića, gotovo da će se sanirati svi dugovi, pa je sada jasnije zašto je na čelo Zvezde doveden Zvezdan Terzić. Nekadašnji ofkovac Zvezdan nije od onih koji mogu duže od nekoliko sekundi da gledaju u sliku sveca, a da ne spuste pogled na svoje lakovane cipele. Koja je tajna Zvezdana Terzića? Samo je takav tranzicioni fudbalski radnik mogao da stvori pobedničku ekipu u ligi u kojoj menadžeri ne moraju da odgledaju svih 90 minuta, kako bi saznali konačan rezultat!

Kada se najpre pozabavio finansijama, Terzić je pošao u potragu za velikim trenerom. I pronašao ga je. S Vladanom Milojevićem, ova Zvezda podseća na onu Zvezdu, iako ni približno nema takve igrače. Ali ima sistem igre, prepoznaju se strategija i energija, više nema kukavičluka, dok otpisani igrači iznenada pokazuju talenat koji nije skriven samo u genetici, već se brusi na treninzima.

Ko je davao ikakve šanse Zvezdi protiv Salcburga koji je prošle godine igrao polufinale Lige Evrope? Ali Milojevićeva Zvezda je pokazala da ima karakter kada je dala dva gola iz dve šanse, primivši pre toga gol iz penala koji ne bi dosudio ni vlasnik Salcburga. Prema teoriji Branka Stankovića koji je Zvezdu doveo do finala Kupa UEFA 1979. godine, za uspeh u Evropi svaka šansa mora biti gol. Da bi se opstalo u Evropi, iz polušanse mora da se postigne jedan gol, a iz jedne stopostotne – najmanje dva! Ova teorija potire sve matematičke zakone, ali fudbal nije nauka. Ne dokazuju li to Ben, Degenek i Pavkov? Do juče su možda vredeli pet para. Sada vrede milione. To je fudbal. Ko ume da kramponima kopa po travi, iskopaće naftu!


Komentari4
f0456
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dimitrije
Fantastičan tekst I konačno je neko prepoznao da je u ovakvo vreme potrebno imati "tranzicionog menadžera" na čelu, koji vise gleda u lakovane cipele nego u ikonu sveca. Naravno sva slava ide na račun trenera.
Slobodan Markovic
Hleba i igara Gospodaru...
dejan
Lepo!
сивошевић
АА одличан виспрен стил писања. Милина га читати

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja