ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:01
RAZGOVOR NEDELjE: MLADEN ŠARČEVIĆ, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Radimo sve da bi đaci lakše naučili i duže pamtili

Obnovljene su mnoge škole i za to je u poslednje dve godine potrošeno oko 17 milijardi dinara, izmenjeno je devet zakona i biće još toliko do kraja godine, uvedeni su potpuno novi programi u prvom i petom razredu osnovne i prvom gimnazije, u srednjim stručnim školama biće dodato devet novih profila... Zato ne čudi što je ministar, koji inače ne ide na godišnji odmor, leto proveo radno, prevaljujući oko 700 kilometara dnevno
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićsubota, 01.09.2018. u 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Danas je kraj letnjeg raspusta za oko 560.000 osnovaca i oko 70.000 srednjoškolaca u Srbiji. Svaki dan njihovog dvoipomesečnog odmora Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, proveo je radno. Voli da kaže da ga je tinejdžerska letnja groznica davno prošla i da obožava đački raspust jer je to period kada, zbog pauze u radu škola, uspeva da obavi i isplanira najviše poslova. Onda nije ni čudo što je u školskoj godini za nama izmenio devet zakona, „pregazio” 98.000 kilometara i što dnevno, obilazeći škole, u proseku putuje oko 700 kilometara.

Otkriva i tajnu da izduvni ventil i snagu da nastavi reformu školstva nalazi u svojoj oazi za odmor u Ostružnici, na splavu na Savi. Gimnazije bogatije za 43 informatička odeljenja, novi programi rada za prvake, petake i učenike prvog gimnazijskog razreda, izrada devet novih prosvetnih zakona do kraja decembra, povećanje nastavničkih plata samo su neke najavljene novosti uz koje Ministarstvo prosvete ulazi u 1. septembar.

S ministrom Šarčevićem razgovaramo nekoliko časova pre oglašavanja prvog zvona u predstojećoj školskoj godini i pitamo ga da li su đaci i nastavnici spremni za reforme koje planira i da li je to što će đaci u prvi razred gimnazije ući bez ijednog odštampanog udžbenika po novom planu i programu jedino s čim se kasni.

– Možda će samo nedelju dana kasniti udžbenici za decu s posebnim potrebama, zbog duže izrade. Nijedan udžbenik u gimnaziji ne fali jer je nastavni plan ostao isti, samo su uvedeni izborni programi zbog usmerenja đaka ka fakultetima i polaganja državne mature, koja očekuje gimnazijalce koji sada kreću u drugi razred. Nacionalna matura će se sastojati od najmanje tri predmeta i biće ulaznica na fakultet, na čiji zahtev može biti i proširena. Testovi će biti regionalno pregledani, čime ćemo dobiti eksterno vrednovanje naših škola. Izborni programi iz više disciplina postaće drugačiji i zanimljiviji od dosadašnjih, korišćenjem interneta i vanškolske literature. Izborni programi ne zavisi od udžbenika, već od bolje pripreme nastavnika za čas i materijala za nastavu, koji škola odabere. Udžbenici za te programe će biti odštampani, ne kažem da su nepotrebni, ali nisu neophodni za uvođenje ove novine u gimnazije od 1. septembra. Đaci neće učiti lekcije već koncepte koji se sastoje od znanja iz više predmeta. Dobili smo 27.000.000 evra budžetske podrške od Evropske unije za nacionalne manjine, inkluziju Roma, ali najveći deo novca odlazi na obuke nastavnika za rad po novim konceptima.

Pripremljeni su novi planovi za drugi i šesti razred osnovne škole, a najavljeno je isto i za drugi razred gimnazije. Šta đacima donose te promene gradiva i načina učenja?

Nastava postaje zanimljivija, dete će da shvati čemu služi ono što uči i moći će da to primeni. Đaci se uče timskom radu i da ne postoje stroge granice između predmeta, već da je sve što nauče povezano. Uvođenjem digitalnih udžbenika to postižemo, prekidamo predavanje snimcima iz Nacionalne geografije i činimo ga zanimljivijim. Ja sam kao profesor geografije nekada radio tako što sam sadržaje s tog kanala snimao na video-kasete i njima upotpunjavao čas, a od 1. septembra nastavnicima će to biti omogućeno na jedan kompjuterski klik.

Da li će forsiranje praktičnog rada i istraživanja u nastavi voditi ka smanjivanju đačkog znanja, kako to neki primećuju?

Ti kritičari su stručnjaci opšte prakse koji misle da se u sve razumeju, a zapravo ne znaju o čemu govore. Treba biti decenijama u sistemu obrazovanja, proučiti i druge modele i shvatiti zašto naši đaci ostvaruju loše rezultate na međunarodnom PISA testiranju. Poglavlja 25 i 26 o pristupanju EU nas ne uslovljavaju da radimo po nekom klišeu, daju nam slobodu da budemo kreativni. Pametni ljudi vide šta drugi rade, u Kini, na primer, uzmu nešto iz svoje tradicije i unaprede sistem. Đačko znanje neće biti smanjeno, naprotiv. Pristalica sam jako mnogo učenja i posedovanja dobrog znanja, ali nije bitna samo količina nabubanog, već način na koji se usvaja gradivo da đak može da ga primeni. Znanja moraju lakše da se usvajaju i duže da traju.

Koji novi dualni profili u srednjim školama prate potrebe tržišta rada?

Uz 19 prošlogodišnjih, imaćemo od sutra i 12 novih profila u oblasti ugostiteljstva, turizma, mehatronike, IT, građevinarstva. Prošle godine dualno obrazovanje smo usmerili na vojnu struku, bravare i zavarivače. Uvodimo ih gde to privreda traži, po celoj zemlji. Na ovogodišnjem upisu bar tri učenika konkurisala su na jedno mesto. Fali nam pekara, mesara, vozača, kuvara i oni će, sve dok budu među deficitarnim zanimanjima, biti bolje plaćeni od drugih radnika iako samo s trećim stepenom stručne spreme.

Koliko je novca u protekloj godini dato za obnove škola, koliko je kredita za to uzeto i šta to znači đacima?

Kako da im ne znači kada imamo škole u koje pola veka nije ulagano, raspadaju se toaleti, instalacije su loše, a prozori ne dihtuju, pa stavljaju debele zastore da đacima ne duva. Ako imamo kapital u milionima kvadrata prostora, a zapušten je decenijama, dođemo dotle da ne možemo da ga obnovimo. Više novca se ulaže u to iz budžeta, nego od kredita. Uglavnom koristimo zaostale kredite iz ranijih perioda od Evropske centralne banke, Evropske investicione banke, ali i republičkih fondova. Ministarstvo prosvete učestvuje s manjim ulaganjima, a pridružuju se ministarstva pravde, privrede, a ponekad i energetike. U zadnjem ciklusu od dve godine republika je za obnovu škola dala 11,3 milijarde dinara. Računamo da su lokalne samouprave uložile bar još polovinu tog iznosa, čekamo izveštaje.

Mnogi se pitaju zašto prosveta odjednom ulazi u tolike reforme i obnove?

Nije u pitanju uslovljavanje Evrope, sami smo se za to opredelili, da uredimo sistem koji je decenijama zapuštan. Red je da već jednom stignemo svet. Uvođenjem informatike kao obaveznog predmeta od petog osnovne podigli smo obrazovnu lestvicu mnogim zemljama Evrope. Ne dižem cenu svom ministarstvu, ali okupio sam oko sebe grupu dobrih entuzijasta. Mi nemamo vremena za popravni, ako s planiranim ne krenemo 1. septembra, džabe sve što smo radili, gubimo godinu dana, a onda sve splasne, podgrevamo ga kao ručak, ali je neukusno. I ako ima grešaka, manje ih je od jedan odsto. Ranije kada su sve radili lagano, bilo ih je više.

Hoće li obrazovni sistem od sutra postati bogatiji za 2.000 digitalnih učionica u osmoletkama?

Hoće što se tiče prvog i petog razreda koji kreću prema novim programima rada. Mnogo će značiti đacima, u nastavu će biti uključeni razni mediji i biće zanimljivija. Nastavnik će voditi čas preko interaktivne table, a učenici će ga pratiti na tabletu i još u toku predavanja odgovarati na zadatke nastavnika koji će odmah imati uvid da li je đak shvatio gradivo ili ne. Ja u svom privatnom obrazovnom sistemu „Ruđer Bošković” to koristim devet godina i deca mnogo lakše usvajaju gradivo. Škole iz cele Srbije se javljaju za digitalizaciju. E-udžbenici se mogu koristiti i van ovih učionica, ako škole imaju elektronske table. Uz njih čas prolazi brže, profesori su kreativniji i svi su zadovoljniji.

Nova školska godina opet počinje sa štrajkom prosvetnih sindikata, da li je njihov bunt opravdan?

Delimično mislim da jeste. Slabo smo iskoristili priliku da pregovaramo u avgustu jer se svako odmarao koliko je hteo. Svesni su da su 1. septembra mnogo vidljivi, štrajk je najavio jedan sindikat, a ostali pritrčali da ne štrče. Ali nije to neki ozbiljan protest, više je upozorenje. Oni znaju da sam se sve vreme zalagao da prosveta zauzme najbolju moguću poziciju u platnim razredima. To se nije dogodilo u potpunosti jer ta priča nije jednostavna. Pre dve-tri godine napravljena je matrica za platne razrede, tada je trebalo da reaguju sindikati, a ne da sačekaju i deluju sada na kraju. Ja nisam pisao matricu i ne mogu da odgovorim na sva njihova pitanja. Pisana je za vreme Kori Udovički i učestvovali su svi sindikati. Bio sam neprestano vrlo kooperativan s prosvetnim radnicima i dalje mislim da ima vremena za pregovore, što je i premijerka prokomentarisala na prošlonedeljnoj sednici Vlade Srbije. Druga stvar je što sindikati u prosveti ne žele da se nastavnici rasloje i oni koji kvalitetnije rade budu bolje plaćeni, a mi prvi put to zakonom predviđamo.

Da li bi nastavnici posle najavljenog povećanja plata od oko deset odsto i uvođenja platnih razreda od Nove godine trebalo konačno da budu zadovoljni platama?

To je filozofsko pitanje, ovde niko nije zadovoljan platama. Pitanje je da li je plata nastavnika iz Majdanpeka dovoljna onome ko žive u Beogradu. Zalažem se za uvođenje sistema da onaj koji radi kvalitetnije dobije veću platu. Ne slažem se da budu i dalje izjednačeni profesor iz Matematičke gimnazije, čiji učenici osvajaju medalje na svetskim olimpijadama i nastavnik za koga se zna da svakog dana kasni na časove.

O raspoređivanju i višku zaposlenih

Da li će 4.500 radnika u prosveti biti tehnološki višak, kao što se negde pominje? Ministar prosvete podseća da Srbija ostane godišnje bez grada od 40.000 stanovnika, viškovi nastavnika nastaju jer nemamo dece. Isto je i u okruženju. Ali dosta će ih otići u penziju, čime se sve izjednači, tako da prošle godine samo troje nastavnika nismo rasporedili u prvih par meseci. Problem je što mladi kada završe fakultete neće moći da počnu da rade. Oko 20.000 nastavnika je angažovano privremeno zbog zabrane zapošljavanja, određene zakonom. Kada će on biti ukinut zavisi od pregovora s MMF-om. Od mene dobijaju garanciju da nijednom privremeno angažovanom nastavniku direktor škole ne sme pisati otkaz, prvi će biti zaposleni kada se zakon ukine.

 


Komentari10
4ba7c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

SOS
Ministre, Neka ljudima u prosveti sa VII sss startna osnova bude IX-1,( nastavnicima, stručnim saradnicima, sekretarima, korepetitorima, ...) kad već nadležni pričaju da para u Budžetu ima nakon dugo godina, a kako će potom napredovati to je već stvar primene Pravilnika o stalnom stručnom usavršavanju i napredovanju nastavnika (kroz zvanja) (a i platu) uz naravno dodatke za odeljenjsko starešinstvo, otežane uslove rada u: specijalnim školama, ruralnim predelima i slično.
Petar Ilic
Pa bas i ako ne nauce mnogo dugim buljenjem u ekran racunara bice bar kratkovidi. A da ne pominjem savijenu kicmu, ukrstene oci, bolove u vratu i glavobolje.
Данило
Како га у школи збуњују биолози и вероучитељи мали Јовица пита маму како смо настали. " Сине, Бог је створио све што очима видимо и ушима чујемо па и човека. " Али, тата каже да смо од мајмуна. " Сине, тата прича за своју фамилију а ја за своју."
Slavčez
Kada će posao u prosveti moći da dobiju svršeni studenti sa najvećim prosekom, a ne partijski poslušnici koji su se jedva provukli kroz studije?
Dimitrije
Da li gospodin ministar zna koliko ljudi u prosveti podržava njegove akcije? Ako izuzme svoje ministarstvo, onaj famozni zavod i nekoliko poltrona (broj ispod 100) - niko. Jer ih niko ništa ne pita niti uvažava stavove i mišljenja ljudi koji godinama pokušavaju da održe tu provestu uprkos ministrima koji se menjaju I serviraju neke čudne ideje

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja