utorak, 18.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:47

Nautički turizam – novac koji izmiče iz ruku

Procenjuje se da je Srbiju od početka sezone sa reka posetilo oko 70.000 turista. – Nedostaju nam uređeni turistički pristani, marine, benzinske stanice, odlagališta za smeće...
Autor: Ana Vukovićsubota, 01.09.2018. u 23:35
(Фото Д. Јевремовић)

Konačno je, izgleda, izlečena „akvafobija” Beograda, o kojoj je svojevremeno pisao novinarski bard Bogdan Tirnanić Tirke. Grad koji je, prema njegovim rečima, vekovima „uporno šturisao od obala Save i Dunava, pentrajući se kao sulud po obližnjim bregovima”, sada se spušta na reke. „Potuljenog gospodara” Dunava i „ljupku, ženstvenu” Savu, kako ih je opisivao Kapor, prepoznali smo kao svoje adute, prigrlili ih i turističkim poslenicima zadali da osmisle kako da ovo blago iskoristimo u oblasti zvanoj nautički turizam.

Ali, nisu reke važne samo glavnom gradu, već celoj Srbiji. Jer kada bi se potencijali koje imamo bolje iskoristili, naša zemlja bi mogla ozbiljno da zaradi u oblasti nautičkog turizma, koji se u Srbiji, kako kažu u Ministarstvu turizma, oslanja na strateški potencijal Dunava i zasniva se na plovidbi Dunavom, njegovim pritokama i mrežom kanala, sportsko-rekreativnim aktivnostima na reci, kanalima i jezerima, manifestacijama i prirodnom i kulturnom nasleđu priobalja. Ali sve je to još nedovoljno jer, po rečima stručnjaka, proizvod našeg nautičkog turizma i dalje ne može da isprati potrebe turističkog tržišta koje su mnogo veće. Nedostaju nam uređeni turistički pristani, marine, benzinske stanice, odlagališta za smeće, veći broj brodova za razgledanje sa reka, ali je potrebno i sređivanje podzakonskih akata koji bi olakšali dalji razvoj ove oblasti.

 Na šest međunarodnih putničkih pristaništa – Beograd, Novi Sad, Donji Milanovac, Sremska Mitrovica, Veliko Gradište i Golubac stiglo je 704 kruzera i evidentirano 96.000 prelazaka obale

– Mi i nemamo nautički turizam, zato što nemamo infrastrukturu za njegov razvoj. Imamo 2.350 kilometara obale i trebalo bi da od toga dobijamo značajan prihod, ali to nije slučaj. Zašto? Zato što su kod Beton hale gde treba da pristaju brodovi posadili kafane i zato što ne mogu da stave pored obale nešto što pluta da bi čovek mogao da izađe sa čamca. Imamo potencijal koji smo dobili za džabe, a uopšte ga ne koristimo – kaže jedan od beogradskih nautičara.

Za Evropom očigledno kaskamo u ovoj sferi i novac koji bismo mogli da zaradimo na nautičkom turizmu još nam izmiče iz ruku. Kako to ne bi ostala još jedna naša neiskorišćena šansa, potreban je ozbiljan rad i trud, kako države, tako i lokalnih samouprava, ali i privatnog sektora.

U Ministarstvu turizma ipak podsećaju da je ova oblast prepoznata i u Strategiji razvoja turizma do 2025. godine. Govoreći o potencijalnom unapređenju naših mogućnosti, ističu da su, između ostalog, važna ulaganja u infrastrukturu na atraktivnim turističkim lokalitetima (marine, privezišta, putnička pristaništa, turistička signalizacija), definisanje i razvijanje novih proizvoda i usluga koje se mogu komercijalizovati, ali i intenziviranje promotivnih nastupa na međunarodnom tržištu. Oni podsećaju i da svake godine raspisuju konkurs za dodelu subvencija i dotacija namenjenih za projekte razvoja turizma, za koje može da konkuriše i nautička privreda, odnosno lokalna samouprava koja planira da realizuje neki projekat u ovoj oblasti.

Da uprkos kritikama, pomaka u ovoj oblasti ipak ima, pokazuju podaci Agencije za upravljanje lukama, po kojima je sve više onih koji brodovima dolaze u našu zemlju.

– Putnički saobraćaj iz godine u godinu pokazuje stabilan rast. Broj pristajanja kruzera povećava se za oko pet odsto svake godine, a uporedo sa tim raste i broj putnika, pa je 2017. godine u odnosu na sezonu 2016. bilo 11 odsto više turista koji Srbiju obilaze kruzerima. Primećen je i sve veći broj kruzera sa visokom kategorizacijom na pristaništima u Srbiji, odnosno brodova sa pet zvezdica – kažu iz Agencije i dodaju da je u prvih šest meseci ove godine bilo 31 odsto više pristajanja, kao i da su putnici prelazili obalu 38 odsto više nego u odnosu na isti period prošle godine.

Od početka ove sezone, na šest međunarodnih putničkih pristaništa (Beograd, Novi Sad, Donji Milanovac, Sremska Mitrovica, Veliko Gradište i Golubac) stiglo je 704 kruzera i evidentirano 96.000 prelazaka obale pa je procena da je Srbiju sa reka posetilo oko 70.000 turista. Najveći broj brodova pristao je u glavnom gradu – 365.

Da je šest međunarodnih putničkih pristaništa dovoljno da obezbedi redovan i bezbedan pristan svih turističkih brodova koji uplovljavaju u Srbiju, tvrde u Agenciji za upravljanje lukama i dodaju da će pored postojećih šest, 2019. godine biti otvorena nova dva međunarodna putnička pristaništa za kruzere na Dunavu – u Sremskim Karlovcima i Zemunu.

– Izgradnja putničkog pristaništa u Zemunu značajna je pre svega zbog razvoja turizma u našem gradu, povećanja prihoda u lokalnoj samoupravi, i istovremeno nas približava evropskim prestonicama po raznolikosti ponude, kada je reč o nautičkom turizmu. Agencija je u ovaj važan projekat uložila 40 miliona dinara, dok je ostatak novca od oko 100 miliona dinara obezbedilo ministarstvo nadležno za turizam – istakao je Vuk Perović, v. d. direktora, i dodao da će, ukoliko se ukaže potreba, u toku 2020. biti otvorena još dva nova međunarodna putnička pristaništa na Dunavu i to u Velikom Gradištu i Beočinu.

Potrebna nova ulaganja

Kada je reč samo o Beogradu, Miodrag Popović, direktor TOB-a, misli da su turisti ranije imali veće interesovanje za nautičke obilaske u Beogradu, od onoga što smo mi bili u stanju da im pružimo. Situacija se iz korena promenila, a grad radi na podsticanju razvoja nautičkog turizma.

– Da bi se razvijali obilasci Beograda sa reka, neophodno je imati pristane na kojima će što veći broj ljudi ulaziti na brodove za razgledanje. Tako se ne poboljšava samo ponuda u razgledanju, već i na samoj obali, gde se razvija uslužni turizam. Potrebna su ulaganja i mislim da je to važna prilika za ljude koji se bave nautičkim turizmom, a posebno u ovom segmentu obilaska grada sa reka – ističe Popović.

Situaciju bi, veruje se, mogla da poboljšaju nova ulaganja. Beograd bi uskoro trebalo da dobije pet tipskih plutajućih pontona. Oni će se, prema najavama, koristiti za pristan malih, turističkih i putničkih brodova i nalaziće se u Bloku 70, kod Brankovog mosta, kod Muzeja savremene umetnosti, kod Ade Ciganlije i u Zemunu.


Komentari3
31df4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Suzana
Kod nas je najbolje za recni saobracaj bilo kada je bila inflacija i kada nije bilo benzina. Tada su reke najlepse izgledale i plovidba je bila neobicno prijatna i bezbedna. Sada, sa ovim baylinerima koji ni negledaju prirodu uz obale nego ko zna iz kojih razloga ( mozda nesto brzo mora da prenesu od A do B ) doslovce paraju usi svima na vodi, nema srece ni radosti boravku na vodi u prirodi. Da se napravi zicara od Kalemegdana do Ratnog ostrva , a nad Lidom podigne hotelski kompleks, da bi se sacuvala priroda ispod, bilo bi nesto od recnog turizma. U katastru su recna ostrva zavedena kao placevi pa cudi da tamo niko negradi ugostiteljske objekte, opet na stubovima ( solidnim ) , da bi se ocuvala priroda. Sve to moze da se isprojektuje i izvede. Ali, niko nema racunicu to da napravi. Makar benzinsku pokretnu pumpu neko da finansira, da stize na poziv. I to bi bio napredak. A ploveci restorani... pa to bi tek bio pogodak, sa stanicama za pristan i izlazak gostiju, na sat - dva plovidbe.
Kostadin Petković
Molim novinara istraživača da utvrdi koliko benzinskih stanica postoji i radi na celom toku Dunava kroz Srbiju.
Mihailo Vuković
Ima jedna u Apatinu .
Preporučujem 10

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja