utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 01.09.2018. u 22:00 Ozren Milanović

Imanje u Vojvodini za kupatilo u Beogradu

Za novac kojim u glavnom gradu može da se kupi garsonjera, u unutrašnjosti se dobija kuća s nameštajem i okućnicom
Престоница нуди више шанси за посао, провод и забаву, али и мала места, имају своју арому, фантазију и привлачност (Фото С. Гуцијан)

U Beograd se godišnje doseli, zvanično, oko 15.000 ljudi iz unutrašnjosti, a još tri puta toliko stigne i „ilegališe” u prestonici. Naravno da im je svima potreban krov nad glavom. Zanemarljiv je broj onih koji se odsele iz glavnog grada u neko drugo mesto u Srbiji.

Koje i kakve nas to sile vuku velegradu? Podstanarski život je na margini pravog života, a težnja za kupovinom stana u glavnom gradu Srbije je najčešće, i veoma, limitirana„sitnicom” da bez više desetina hiljada evra ne može da se pazari „kakva-takva gajba”.

Priznaće svako da nije isto kupiti stan za 20.000 ili takav isti za 100.000 evra, samo zbog lokacije. Gle računice, prva suma je tek učešće u kreditu za ovu drugu sumu. Računica kaže da u Srbiji gotovo 100.000 ljudi bankama otplaćuje nemale rate stambenih kredita. Jedan oveći grad kao Kragujevac.

(Foto A. Vasiljević)

U Velikom Gradištu, nadomak Srebrnog jezera, stokvadratna kuća sa dvorištem može da se pazari i za 20.000 evra. U Subotici, najsevernijem gradu Srbije i bliskom gradu Evropskoj uniji, stan od 50 kvadrata, komforan, prodaje se po ceni od 25.000 evra. Na Paliću, ekskluzivnom letovalištu, s jezerom u ponudi, ali i sa desetinama kulturnih manifestacija godišnje, trosobna kuća sa okućnicom može da se kupi za 30.000 evra.

Širom ravne Vojvodine za celo imanje sa komfornom kućom, pomoćnim prostorijama, pa čak i sa zatečenim nameštajem, ko izvadi 5.000 evra – njegovo je!

Mnogo južnije, u Knjaževcu, Surdulici, Pirotu – slično. Za 10.000 evra, lepe kuće, planske. Kvadratni metri u ovakvim mestima nisu mnogo bitni, a veličina se meri brojem prostorija. U Niškoj Banji, kuća višesobna, sa sobama za izdavanje, može da se kupi za 40.000 evra. U Vučju, nekada Srpskom Mančesteru, za 15.000 evra može da se kupi kuća sa voćnjakom, sasvim dovoljna za život višečlane porodice. Na pola sata vožnje od Terazija, oko Barajeva i ostalih sela, celo komforno domaćinstvo vredi kao kvadratura kupatila u epicentru prestonice.

I tako redom. Za novac kojim u Beogradu može da se kupi tesna garsonjera ili jednosoban stan u periferijskim naseljima, u unutrašnjosti, iliti provinciji, dobija se trostruko, četvorostruko pa i više korisnog stambenog prostora. Ko sumnja, nek pročešlja oglase s ponudama. Ako je stambeno pitanje životno pitanje većine pripadnika ovog naroda, otkud toliki grč da se svi ugnezde u Beogradu, po cenu preskupog, u odnosu na ostale gradove, stambenog prostora. Tačno je da Beograd kao veliki magnet, nudi više šansi za posao, za provod i zabavu. Ali i mala mesta, gradovi, gradići i varošice imaju svoju aromu, fantaziju i privlačnost.

Iz svega priloženog, možete bilo gde drugde u Srbiji da kupite stan za 20.000 evra, logika i matematika kažu da 20 sledećih godina ne morate da odvajate i do 400 evra za ratu koliko bi vam trebalo u Beogradu za takav stambeni poduhvat. Tih 400 evra je skoro kao prosečna plata pa iako je možda teže do posla doći u Subotici ili Knjaževcu, barem svakog prvog ste oslobođeni straha kako da sakupite sredstva za ratu tog meseca.

Sociolozi tvrde da se kvalitet života u prestonici razlikuje od onog u dubokoj provinciji, ali je to i pitanje ličnog stava i promišljenosti. Cinici više nisu ubedljivi kad nas ubeđuju da je jedino čist vazduh konkretna prednost „nedođije “. Espreso kafa u Prokuplju je pola od cene na Ceraku i Mirijevu, konjske trke su posećenije u Šapcu nego na Carevoj ćupriji, a „Roštiljijada”, „Gitarijada” i „Slaninijada” ne postoje u prestonici. Jagodina ima muzej voštanih figura, Beograd će tek da ga pravi, u Vranju nema metroa, isto kao što ga nema u Beogradu, bar zasad. U Pirotu ne idu tramvajem na posao jer nema ni tramvaja a ni posla, šale se šereti. „Bir fest” će uskoro imati svaka palanka, ne kao dokaz da je u pivu istina, već da je takva zabava konfekcijskog tipa. A i ovi što odlaze iz Srbije, ne idu baš svi u London, Njujork i Berlin, nego najčešće u neke selendre.

U zapadnoj Evropi, našem uzoru za sve, skuplji su stanovi i kuće van gradskih centara od onih u centru. Idila mirnog života je odavno na ceni, buka i stres su snizili cenu kvadratnog metra u velikim gradovima. A ni o relaciji urbano-ruralno. Zato, staviti na tas garsonjeru u Beogradu i kuću sa okućnicom u unutrašnjosti kao alternativu, dilema je koju svako ponaosob mora da reši. Uz sve ide i dilema, ko je zadovoljniji, onaj ko napravi veliki uspeh u maloj sredini ili onaj ko postigne mali uspeh u velikoj. Na ovo pitanje ne postoji dovoljno dobar odgovor.

Ko sme, na primer, da tvrdi da se za deceniju ili dve nećemo primaći onome što se naziva evropski standard, pa ono što je danas u našoj provinciji skoro bagatelno, ne stane rame uz rame, po cenama, sa stanovima na Vračaru ili Dorćolu. Pa eto dobre investicije, je l’ da! Nije reč o opkladi nego o viziji.

Komentari22
c9402
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan
I u “unutrašnjosti” ima posla za sve koji hoće da rade. Sa kojim god privatnikom pričam svi imaju isti problem - nemaju radnika. Ne razumem logiku da idem u Begiš i radim za 400 €, platim stan 200€ ostane mi 200€, da ne računam troškove kojih ako radim u “unutrašnjosti” nemam dok opet zaradim tih istih čistih 200€. Nama je uvek negde tamo bolje.
Aleksandar Grujić
Previše potcenjujete koliko je van Beograda teško doći do posla. I ne znam za šta nam je Zapadna Evropa uzor, uglavnom je to Rusija.
Гордана
Мене увек добро насмеје када београђани друге генерације почну да говоре о провинцији.
Саван
мало је то конфузно, и Нови Сад је прескуп, а Бачка и Банат се празне, док је Срем препун, и ни Пазове и Инђија нису јефтине као ни Сремска Митровица! наравно, навала је на Београд највећа али није једино... село није занимљиво јер данашње дјевојке гледају на живот на селу са гађењем и џаба ентузијазам некога младића ако ће тако остати сам!
ivan
Ova temdencija da svi hrle u Beograd moze da dovede do toga da taj isti Beograd ostane bez zledine odnosno Srbije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja