petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:00

Violinista na tragu akorda duše

Ratni vetrovi su pre dve i po decenije razvejali snove Nebojše Milanovića o karijeri solo violiniste, ali su ga i odneli do egzotičnog španskog ostrva gde je pronašao ljubav, profesionalno ispunjenje, stekao zvanje profesora na akademiji i osmislio jedinstven muzički projekat
Autor: Darko Pejovićnedelja, 02.09.2018. u 14:34
Велелепна дворана, с погледом на океан, у којој наступа филхармонијски оркестар Гран Канарије (Фото лична архива)

Znao sam da je to deo Španije, ali sam morao da pogledam na mapi gde se tačno nalazi to ostrvo Gran Kanarija. Nisam baš bio srećan kada sam shvatio da je od matice daleko 1.300 kilometara, zapravo, da je najbliže kopno ono marokansko. Pomislio sam, izdržaću godinu-dve na dvestotinak kilometara od Afrike, pa ću karijeru nastaviti negde u srcu Evrope, započinje priču Nebojša Milanović, stalni član filharmonijskog orkestra Gran Kanarije i profesor violine na muzičkoj akademiji u Las Palmasu.

Dok dane godišnjeg odmora provodi u rodnom Beogradu, sumira sada već četvrt veka dugu muzičarsku i akademsku karijeru na jednom od Kanarskih ostrva. Ovog leta, njegov jedinstveni projekat „De acorde” požnjeo je pregršt pohvala u Španiji, a svoja istraživanja o izvorima motivacije za sviranje violine (što mu je bila i tema doktorske disertacije) s uspehom je predstavio na velikoj međunarodnoj konferenciji u Montrealu.

Početak priče o tome kako su ga putevi sudbine ukotvili na parčetu Španije u severnom Atlantiku, seže u olovne devedesete godine. Nakon što je 1991. završio Muzičku akademiju u Beogradu, nizom solističkih nastupa u zemlji i inostranstvu zavredeo je državnu stipendiju za master kurs u Salcburgu, kod profesora Ruđera Ričija, što je VIP ulaznica u svet vrhunskih violinista. 

Nebojša Milanović

„A onda su Jugoslaviji uvedene međunarodne sankcije i sve je palo u vodu. Umesto u Austriju, otišao sam na usavršavanje u Sankt Peterburg. Dve godine kasnije, tamo sam od prijatelja iz muzičkih krugova saznao da filharmonijski orkestar iz Las Palmasa traži violinistu. Vratio sam se u Beograd, prepakovao kofere i zaputio se u nepoznato, na rub Španije”, priseća se Milanović.

Nekoliko nedelja kasnije, u džepu je imao jednogodišnji ugovor.

„Orkestar broji 80 članova, zastupljene su 22 nacije, tako da se nisam osećao kao stranac. Oformila se i mala Jugoslavija, tačnije SHS, jer su u orkestru već bili hrvatski klarinetista Radovan Kavalin i Slovenac Iztok Vodišek, violinista”, kaže Milanović.

Čvrstom sidrenju na Gran Kanariji doprinela je i – ljubav. Oženio se koleginicom iz orkestra, violinistkinjom Viki Ću, Kanađankom kineskog porekla. Njihova dvanaestogodišnja ćerka Anđelina uveliko svira violinu. Ponosna je na špansku domovinu i srpsko-kanadsko-kinesko poreklo, da parafraziramo navodnu Teslinu izjavu. 

Kad orkestar zasvira „Pada vlada”
Klasična muzika je na Gran Kanariji izuzetno popularna. Filharmonijski orkestar nastupa u dvorani koja ima 1.600 mesta, gotovo dvostruko više od našeg „Kolarca” (Las Palmas ima oko pola miliona stanovnika), a u pretprodaji se redovno razgrabi više od 1.000 sezonskih ulaznica.Imaju i za naše pojmove neverovatnu političku težinu. Pre dve godine, nezadovoljni izvesnim kadrovskim rešenjima u upravi, članovi orkestra su najavili da će stupiti u štrajk. Kada prvi jesenji koncert zaista nije održan, bila je to udarna vest u lokalnoj štampi i na televiziji. Na njihovu stranu stao je Sindikat muzičara Španije, dobili su podršku raznih profesionalnih udruženja, slučaj su pomno pratili i inostrani mediji koji se bave muzikom. Najjača od tri stranke koje čine pokrajinsku vladu bila je za to da se buntovni orkestar raspusti, ali su druge dve stale na stranu muzičara. Da ne bi došlo do pada vlade, zahtevima štrajkača je udovoljeno.

„Vremenom i sam sam počeo da se na ostrvu osećam kao domaći, stekao sam mnogo prijatelja među lokalcima. Kada sam došao, nisam znao ni reč španskog, a kroz komunikaciju sam ga tako dobro naučio da sam i doktorsku disertaciju napisao na tom jeziku”, kaže naš sagovornik. Filharmonijski orkestar u Las Palmasu, dodaje, ima tradiciju dugu vek i po, jedan je od najstarijih u Španiji. Osim koncerata širom države, idu na turneje po Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Kini, Japanu... O ugledu „firme” govori i podatak da se na poslednji konkurs za prijem dvojice violinista javilo čak 67 kandidata iz čitavog sveta.

Muziciranje u tako sjajnom orkestru i zvanje profesora violine na akademiji u Las Palmasu, nisu bile limit Nebojšinih ambicija. Poslednjih godina, otisnuo se u neistraženo. Tako je nastao „De acorde”.

„I pre toga sam učestvovao u nacionalnom projektu čiji je cilj bio da se svet muzike približi osobama ometenim u mentalnom razvoju. Iz toga mi se rodila ideja: Zašto im ne bismo dali mogućnost da ovladaju gudačkim i duvačkim instrumentima? Za taj projekat sam dobio podršku jedne velike španske banke, okupili smo trideset punoletnih polaznika i rezultati su prevazišli sva očekivanja”, kaže Milanović, opisujući da se dogodilo nešto više od sviranja.

„Unutar grupe, kao i u odnosu na članove porodica, ali i između njih i nas muzičara, počele su da se pletu niti prisne komunikacije i harmonije. Vrhunski primer motivacije je jedna od polaznica koja ima i teško oštećenje motorike obe šake. Toliko je želela da zasvira violinu da je uspela da savije prste na način kako do tada nije mogla. Muzika je nedokučiv fluid, iako se nauka trudi da pronikne i u tu tajnu. To sam video učestvujući u julu na međunarodnoj konferenciji u Montrealu, posvećenoj percepciji i razumevanju muzike. U Americi postoje istinske „laboratorije zvuka”, poput onih za hemiju, fiziku i biologiju, ali onaj deo uticaja muzike koji se tiče duše izmiče eksperimentima i merenjima”, uveren je profesor Nebojša Milanović.


Komentari2
8cb4a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

слободан
Одлична прича! Широм света имамо огроман број људи успешних у разним областима. Било би добро кад бисмо редовно могли да читамо о њима. Верујем да би то могао бити подстицај многима овде код нас, као што је за мене. Поздрав!
Ненад Рајковић
Подстицај да одеш?
Preporučujem 1

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja