utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:05
75. VENECIJA

Bilo jednom na Divljem zapadu

Tri slike jedne Amerike u filmovima „Balada o Basteru Skragsu” braće Koen, „Šta ćeš uraditi kada se svet zapali” Roberta Minervinija i „Zvezda je rođena” Bredlija Kupera s Ledi Gagom. – Danas je svečana premijera Kusturičinog dokumentarca o Pepeu Muhiki
Autor: Dubravka Lakićnedelja, 02.09.2018. u 22:00
Из филма „Балада о Бастеру Скрагсу” (Фотографије 75. Венецијански фестивал)

​Venecija, Lido – Itan i Džoel Koen u saradnji s „Netfliksom” ponudili su sada zabavni i stilski raznoliki film „Balada o Bastersu Skragsu”, vestern zbirku od šest različitih priča od kojih svaka može biti i kratki film za sebe.

I kao i uvek kada su braća Koen u pitanju, sve pršti od „iščašenog” crnog humora, scenarističko-rediteljske dovitljivosti, mora zabave ispod čije se površine uvek kriju i oštrice društvene kritike. U ovom slučaju one su uperene ka romantizovanoj američkoj prošlosti iz vremena osvajanja Divljeg zapada, gde se kriju koreni brutalnosti i (na)silništva i savremene američke nacije i koreni onoga što se zove politika duplih standarda.

Još u tom se, prema Koenovima, dogodila i smrt umetnosti u korist jeftine zabave (priča „Karta za jelo”) i uništenje prirode zarad pohlepne trke za zlatom („Zlatni kanjon”) i mnogo toga još. Svaka od tih šest priča iz ove antologije koju su Koenovi, prema sopstvenom priznanju, pisali i režirali po uzoru na italijanske špageti vesterne iz šezdesetih godina prošlog veka, nosi sa sobom i obilje filmskog užitka, iako nije svaka od njih podjednako snažna. Iskreno, najbolje i najduhovitije su prve dve priče „Balada o Basteru Skagsu”, po kojoj je i nazvan film, i „Blizu Algodona”, u kojoj igra Džejms Franko...

Akteri filma „Zvezda je rođena

***

Da je i u današnjoj Americi brutalno kao nekada na Divljem zapadu pokazao je dokumentarno-igrani film „Šta ćeš uraditi kada se svet zapali” Roberta Minervinija, američkog autora italijanskog porekla, reditelja nagrađivanog filma „Druga strana”. Minervini se u svom crno-belom filmu osvrće na leto 2017. kada se dogodio čitav niz brutalnih policijskih ubistava mladih Afroamerikanaca što je izazvalo talas žestokih protesta širom Amerike. Crna zajednica na američkom jugu, koja se i danas nosi s dugotrajnim posledicama teške prošlosti, uznemirena je krenula u bunt. S druge strane, „Crni panteri” pripremaju masovni protest protiv policijske brutalnosti, a Minervini kroz sve to gledaocima nudi žestoku meditaciju o stanju rasa u Americi. O pregaženim ljudskim pravima, o položaju žena, o čemu možda najbolje kazuje Minervinijeva junakinja Džuli, rekavši u jednom trenutku: „Snažnim ženama je potreban snažan um, jer imaju snažne probleme.”

Roberto Minervini je dve godine strpljivo snimao sa svojim odabranim protagonistima, kopajući duboko po korenima društvene nejednakosti u Americi, fokusirajući se na uslove u kojima žive Afroamerikanci. Ono što je posebno zanimljivo u filmu jeste i način na koji je autor povezao događaje iz 2005. (uragan „Katarina” i njegove posledice) i iz 2016. i ubistva Altona Sterlinga, navodeći gledaoce na zaključak da su oba događaja rezultat institucionalne nemarnosti, društveno-ekonomskih podela između bogatih i siromašnih i jakog endemskog rasizma. Protagonisti njegovog filma, izmešteni iz besa i straha, samo su želeli da dobiju šansu da svoje životne priče iznesu glasno. Minervini im je dao tu retku šansu.

            ***

Amerika ima noćne more, ali ima i nešto što se zove američki san i priče o uspehu. I o ljubavi. Uspeh, ljubav i muzika ključ su za prepoznavanje rediteljski debitantskog filma „Zvezda je rođena” glumca Bredlija Kupera, u kojem mu je partnerka niko drugi do Ledi Gaga. I glavom i bradom i s originalnim songovima koje je komponovala specijalno za ovaj film.

Ovo je i još jedan u nizu rimejka istoimenog filma s Barbarom Strejsend u glavnoj ulozi, ali su se Kuper i Ledi Gaga dovoljno odmakli od već utvrđenog gradiva i ipak uradili nešto novije i sveže. I na scenarističkom i na muzičkom planu. Sasvim solidan film koji će imati svoje poštovaoce u bioskopskim dvoranama.

– Mislim da sa sigurnošću mogu da kažem da smo videli toliko inkarnacija ovog filma koje uvek uspešno prolaze kod publike, zato što je reč o predivnoj priči. Za mene je sve ovo zajedno bilo izuzetno iskustvo, a poseban izazov u interpretaciji lika Ali bio je taj što je ona na početku filma bila potpuno odustala od sebe i nije verovala u sebe. Kada sam ja počinjala u muzičkom svetu sa svojih 19 godina, iako sam išla naokolo i bivala mnogo puta odbijena, uvek sam verovala u sebe. U tome je ta razlika između stvarne mene i lika koji igram u filmu. Uvek sam bila svesna da ne spadam u najlepše među devojkama, mnogi su želeli da uzmu moje pesme ali da ih neko drugi peva, ali ja na to nikada nisam pristala. Od početka sam znala šta hoću i znala sam da kažem ne kada je trebalo – izjavila je Ledi Gaga tokom susreta s novinarima u prepunoj konferencijskoj sali u legendarnom Kazinu.

Muzička ikona se pokazala kao izvrsna glumica i bez sumnje je do sada bila jedna od najeuforičnije dočekanih zvezda na 75. Venecijanskom festivalu. Ni žestoka kiša koja već dva dana neumoljivo pada nije oterala armiju njenih poštovalaca koji su je s uzbuđenjem čekali i dočekali na Lidu.

***

Zvezde današnjeg svečanog filmskog dana na Lidu bez sumnje će biti bivši urugvajski predsednik Pepe Muhika i Emir Kusturica. Prvi kao protagonista, a drugi kao autor filma „El Pepe, jedan uzvišeni život”, u kojem daje jedinstveni pogled na „najsiromašnijeg šefa države”, na njegov politički, ekonomski i ekološki rad u svetu u kojem živimo.

Kusturičin film se prikazuje u glavnom programu van konkurencije, a svečana premijera zakazana je danas u 14.15 sati u Palati Grande.

Epski Peterlo Majka Lija

Neposredno pošto se završila bitka kod Vaterloa u Velikoj Britaniji, počeo je Peterlo (1819). Britanske trupe su nemilosrdno napale civile tokom protesta na poljani Svetog Petra u Mančesteru na kojem su pozivali parlament na reforme za bolja prava radnika i bolje uslove za rad i život.

Ova istorijski bolna tema u britanskom kraljevstvu tema je novog filma 75-godišnjeg Majka Lija, koji se snažno uhvatio ukoštac sa scenografski, kostimografski i produkcijski zahtevnim projektom (iza filma na veliko iznenađenje stao je i „Amazon”), s ogromnim brojem glumaca i statista. U 154 minuta filma rekonstruisan je svaki detalj iz života obespravljene radničke klase i samog krvavog masakra koji su po naredbi počinili vojnici i tako ispisali jednu od najkrvavijih i najsramnijih stranica u britanskoj istoriji.


Komentari3
591de
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Paja
Braca Koen pricaju o smrti umetnosti u korist zabave, a rade s Netfliksom?! Mislim da bar oni ne bi smeli o tome da pricaju.
Данило
Зашто Кустурица не пише и снима о дивљем Истоку, о 22 милиона побијених Руса, елите једног великог Народа, само зато што су другачије мислили, нису носили револвер на левом нити десном куку као Вајат Ерп или Док Холидеј?
Djura
Ima Rusija svoje reditelje pa nek oni snimaju o tome.
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja