ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:38

Novac „mejd in Čajna” osvaja svet

Zahvaljujući širenju „Pojasa i puta”, države od Brazila do Poljske, navodno čak i Indija, angažuju kineske fabrike da štampaju njihove valute
Autor: Vladimir Vukasovićnedelja, 02.09.2018. u 22:00
Стра­не банк­но­те по­ста­ју глав­ни из­вор при­хо­да за ки­не­ску ком­па­ни­ју за штам­па­ње нов­ца (Фото Википедија)

„Mejd in Čajna” odavno više nije oznaka za proizvode niskog kvaliteta. Ali, od svih kupaca kineske robe, u solidnost izrade se niko ne nada više od država koje su poverenje poklonile još jednoj manufakturi u kojoj Peking, izgleda, preuzima svetski primat: štampanju stranih valuta.

Da kineski novac osvaja svet, panična je mantra raznih kojima se ne sviđa to što masivnim ulaganjima i kreditima Kinezi šire svoj uticaj širom planete. Sudeći po informacijama „Saut Čajna morning posta”, koji slovi za list blizak vlastima u Pekingu, sve se više država ipak opredeljuje za to da i njihova moneta bude „kineski novac”, to jest da je proizvode u kineskim fabrikama. Među njima je navodno čak i Indija, zemlja koja je s Kinom i ratovala, poslednji put početkom šezdesetih godina prošlog veka, i još nije rešila teritorijalne sporove s njom. Zato su u Indiji ovi navodi „Saut Čajna morning posta” odmah izazvali nervozna saletanja vlasti pitanjima da li je istina da je štampanje nacionalne valute prepušteno jednom od dva najveća indijska neprijatelja.

Za ovaj uspon, kineska državna kompanija za štampanje banknota i izlivanje novčića ima da zahvali proboju koji je Peking načinio investicijama u „Pojas i put”, megaprojekat koji treba da ojača infrastrukturne, time i ekonomske, ali i političke veze unutar Azije i dalje, ka Evropi i Africi, utabavajući ono što se popularno naziva „Novim putem svile”. Pre nego što je ta inicijativa lansirana 2013. godine, pa i neko vreme posle toga, u Kini se proizvodila samo domaća valuta, juan. Zbog ubrzane modernizacije zemlje, koja podrazumeva i masovni prelazak stanovništva na plaćanje karticama ili preko interneta umesto papirom i kovanicama, domaće fabrike su slabo imale posla i oko juana. Kako neki od njihovih uposlenika pričaju za „Saut Čajna morning post”, dovijali su se štampajući dozvole za venčanja i vožnju kako im fabričke trake ne bi zarđale.

„Pojas i put” je sve to promenio nakon što je počeo povezivati sve više država. Postepeno su se kineske fabrike za proizvodnju novca našle zatrpanima gomilom narudžbenica, mahom iz zemalja koje su pristupile tom projektu. Sada u nekima od tih fabrika imaju muka da obezbede dovoljno energije za održavanje pogona u tempu nužnom da bi svi ugovori bili ispunjeni.

Tako su strane valute, kojima se donedavno uopšte nije bavila, sada postale glavni izvor prihoda kineske kompanije za štampanje novca. Ona je, prema sopstvenom opisu, najveći svetski proizvođač moneta, sa 18.000 radnika i više od deset postrojenja. Sledeći na listi je britanski „De La Ru”, koji ima oko 3.100 nameštenika i više od 140 klijenata. Tek na trećem mestu je njihov parnjak iz SAD, s desetinom zaposlenih u poređenju s Kinezima i dve fabrike.

Osim političkih veza sa državama na „Novom putu svile”, koje su nesumnjivo pomogle sklapanju ovakvih ugovora, Kina je u odnosu na ostale s ovog tržišta odskočila i sposobnošću da po nižim cenama primeni najsavremenije tehnologije koje otežavaju krivotvorenje novčanica i novčića. U nekima od tih tehnologija Kina navodno nema premca.

Među onima koje je to nagnalo da štampanje svojih valute predaju u kineske ruke prvi je, izgleda, bio Nepal, da bi se njemu zatim, kako saznaje „Saut Čajna morning post”, pridružili Tajland, Bangladeš, Šri Lanka, Malezija, Brazil, Poljska i Indija. Spisku tu možda još nije kraj jer su neke vlade, piše ovaj list, tražile od Kine da ne obelodanjuje sklopljene ugovore kako ne bi ugrozili nacionalnu bezbednost ili potpalili „nepotrebne debate” kod kuće. S Indijom je to upravo ono što se desilo, jer je, kako je preneo „Tajms ov Indija”, Kongres te zemlje odmah po objavljivanju članka „Saut Čajna morning posta” zatražio od vlade pojašnjenje.

O tome koliko suverenitet, bezbednost i ekonomska stabilnost jedne države zavise od toga gde ona štampa svoj novac, možda najbolje svedoči slučaj Libije. Ona je pre pada Muamera Gadafija svoje dinare izrađivala u Britaniji. Nakon izbijanja građanskog rata, koji ni do danas nije zaista okončan uprkos zapadnoj intervenciji, britanska vlada je od „De La Rua”, pošto su Ujedinjene nacije zamrzle sredstva koje je Gadafi držao u inostranstvu, zaplenila gotovo 1,5 milijardi dinara, što je dodatno pritisnulo libijski režim, čiji je vođa svrgnut i naposletku ubijen.


Komentari14
494e9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Поле
Довољно је да свет на кратко остави похлепу конзумирања свакојаког шкарта што му Кинези нуде, и Кинези су враћени у доба Мао Це Тунга. Похлепа за новим и многим наприви од Кине светског џина. Интересантно је да они који су своју идеологију заснивали на анти-конзуму, снабдевају свет јефтином робом доступне за све слојеве људи.
dr Slobodan Devic
Intenzitet aktivnosti kao i nedistatak kreativnosti anti-kineskih trolova mi govori da smo na dobrom putu ...
Данило
Не, грешке и заблуде инспирисане лажном идеологијом о праведном свету. Мислим да неки одбор за сарадњу са Кином води бивши председник Николић. Крајње је време време да напусти Дедиње, а Србија не трчи пред руду. Полако.
Ivo Mušić
@Zoran - a da li su ga i vratili?
Шумадинац са планине
Ми, обични људи, смо склони да све догађаје посматрамо кроз призму тренутка, садашњости. Довољно је ,,вратити,, се уназад 50 година и сетити се шта је била Кина под Мао Це Дунгом. Убијали масовно врапце, били сви униформисани итд., а данас... а, шта ће, тек, бити за наредних деценију, две. Зато, не треба потцењивати Кину и њених, преко милијарду људи, јер су већ показали и доказали да су светска сила.
alex roth
najzad se pojavljuje neko,kina,ko ce zavrnuti slavinu medjunarodnoj agresivnoj bandi u pravcu finansiskih manipulacija i ucena koje vode unistavanju zivota i dobara u mnogim antivazalnim zemljama sveta.
Preporučujem 16

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja