sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Zaštita porodice kroz rad s nasilnicima

Savetovalište za brak i porodicu u Kragujevcu uspešno sprovodi program sprečavanja nasilja, a kriminolozi naglašavaju da je takav program delotvorniji od strogog zakona
Autor: Aleksandra Petrovićnedelja, 02.09.2018. u 22:00
(Срђан Печеничић)

Problem porodičnog nasilja ne može se trajno rešiti samo strogim zakonom i kaznama, već pre svega dobro osmišljenim preventivnim radom s nasilnicima, smatraju kriminolozi. O uspehu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici svedoče statistički podaci, dok sudije nerado za medije govore o teškoćama koje prati sprovođenje tog zakona.

Kada se nasilnicima izreknu hitne mere iseljenja iz stana i zabrane prilaska žrtvi, oni najčešće nemaju gde da odu. Prespavaju nekoliko noći kod rođaka i prijatelja, a često i po parkovima. Ako se vrate kući, onda zbog kršenja hitne mere budu privedeni sudiji za prekršaje, koji im izrekne kaznu zatvora od 30 do 60 dana. Kada izađu iz zatvora, posle nekog vremena porodica ponovo ulazi u zatvoreni krug nasilja.

– Bez socijalno-psiholoških tretmana nasilnika i rada s celom porodicom ne možemo imati kvalitetnu borbu protiv porodičnog nasilja. U 70 odsto slučajeva nasilnik je bio žrtva u svojoj primarnoj porodici – kaže dr Branislav Simonović, profesor kriminalistike na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Zajedno s profesorkom kriminologije dr Snežanom Soković priprema istraživanje koje će promovisati preventivni rad. Upućuju na dobar primer Savetovališta za brak i porodicu Centra za razvoj usluga socijalne zaštite „Kneginja Ljubica” u Kragujevcu.

– Preventivne programe s počiniocima nasilja počeli smo da razvijamo 2010. godine, na inicijativu Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu, jer smo imali dobru saradnju. Na nacionalnom nivou takav program je započeo da se realizuje 2012. kroz projekat Uprave za rodnu ravnopravnost „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja” u Beogradu i Nišu. Obučavali su nas stručnjaci iz Norveške. Akreditovali smo program rada s počiniocima nasilja u partnerskim odnosima, koji traje šest meseci i odvija se kroz grupni rad i individualne razgovore s nasilnicima i žrtvama – kaže socijalni radnik Gordana Petronijević, rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu u centru „Kneginja Ljubica” u Kragujevcu.

Podseća da je obaveza naše zemlje kao potpisnice Istanbulske konvencije da razvija preventivne programe s počiniocima nasilja.

– Cilj programa je sprečavanje i zaustavljanje nasilja u porodici, jer je to u interesu zaštite cele porodice – da nasilnici usvoje samokontrolu ponašanja, da razviju veštine pregovaranja i saradnje, da nauče da kontrolišu bes i ljutnju, a ono što je najteže jeste da se promene stavovi o rodnim ulogama koji doprinose nasilju u porodici. Razgovaramo na radionicama koje su posvećene određenim temama: psihološko nasilje, bliskost, ljubav i nasilje, odgovornost, alternative nasilju, otac i dete, uzroci nasilja i posledice nasilja – objašnjava Gordana Petronijević.

Do sada su ovim programom u Kragujevcu obuhvaćena 103 učinioca, a bilo je oko 180 prijavljenih za nasilje i samo je za nekoliko njih poznato da su se vratili nasilničkom ponašanju. U program ulaze oni koji su učinili blaži oblik nasilja i koji se prvi put javljaju kao nasilnici. Teži slučajevi ne mogu da budu u programu, kao ni oni koji su ocenjeni kao neadekvatni zbog alkoholizma, narkomanije ili duševne bolesti i ne prihvataju minimum odgovornosti za učinjeno nasilje.

– Stručnjaci centra ocenjuju ko je pogodan za ovakav vid preventivnog rada. Na kraju imamo rezultat da većina njih promeni svoje ponašanje, da proširi shvatanja o vrstama nasilja, naročito o psihološkom nasilju, koje je nevidljivo, suptilno i teško dokazivo. Radionica na temu „Otac i dete” mnoge pokrene na promenu, jer počinju da shvataju da nasiljem prema partnerki istovremeno čine nasilje i prema detetu – kaže Gordana Petronijević.

Ipak, ne završe svi uspešno ovaj program. Neki odustanu i prestanu da dolaze. Od ukupno 103 polaznika, njih 63,63 odsto je završilo ceo tretman, 18,18 procenata je odustalo, a ostali, 18,2 odsto nije „prošlo” – odnosno nisu se promenili. Bilo je slučajeva da su se nasilnici dobrovoljno prijavili.

– Žene imaju veliko poverenje u nas. Suočavali smo se s osudama ženskih nevladinih organizacija koje smatraju da mi pomažemo nasilnicima. Naš osnovni cilj i interes je da se zaštiti porodica. Polazimo od toga da je nasilno ponašanje naučeno i da može da se menja. Sada radimo na tome da program traje dve godine, u skladu s Istanbulskom konvencijom, i da uspostavimo saradnju sa servisima za zaštitu žrtava nasilja u porodici. To je nešto što je zastupljeno u praksi evropskih zamelja i što se pokazalo kao jako važno – kaže naša sagovornica.

Zanimljivo je da ovakve programe ne predviđa ni Porodični zakon ni Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, već da je prostor za primenu pronađen u Krivičnom zakoniku, u primeni načela oportuniteta – kada tužilac odlaže krivično gonjenje u zamenu za psihosocijalni tretman nasilnika. Uslov da se odbaci krivična prijava jeste da počinilac uspešno prođe tretman, naglašava naša sagovornica.

Navodi takođe malo poznati podatak da je 2015. godine osnovana Nacionalna mreža za tretman počinilaca nasilja u porodici „Opna” (odgovornost, počinilac, nasilje, alternativa), koja obuhvata 12 organizacija u osam gradova u Srbiji (Subotica, Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Čačak, Niš, Leskovac, Kruševac), a čine je centri za socijalni rad, nevladine organizacije i pokrajinski Zavod za socijalnu zaštitu. Mreža „Opna” je aktivna u evropskoj mreži za tretman počinilaca nasilja.

– Cilj je da se ova usluga socijalne zaštite razvije i standardizuje u Srbiji. Za rad za počiniocima nasilja u partnerskim odnosima obučeno je 120 stručnjaka, ali je važno da država ovaj program zakonski reguliše i definiše ko, gde i kako radi. Mi unapred razvijamo standarde, borimo se i nadamo da će to jednog dana biti sistemski regulisano – kaže Gordana Petronijević.


Komentari3
dca05
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko K.
Konačno pravi pristup problemu porodičnog nasilja. Supružnike koji su u konfliktu treba miriti, pomoći im da nađu drukčije načine prevazilaženja konfliktata, a ne iz ideoloških (radikalno feminističkih) pozicija razbijati porodice i omogućivati ženama da zloupotrebaljavaju ulogu žrtve i onda kada je istina sasvim drukčija.
nina
Nasilje su i rialiti programi puni razvrati i neukusa,pa nas niko ne stiti.
Miloš
Ovaj zakon je više doneo štete no koristi. Žrtva, po pravilu žena dobija sva prava, a muškarac se kvalifikuje kao sotona lično. Takođe znam za slučaje zloupotreba. Znam čoveka kome je žena u toku svađe kaže "lupiću glavom o zid", pa vi vidite. Krvi je bilo čak i u Centru za socijalni rad, pa vi vidite.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja