utorak, 18.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:24
SERIJAL „POLITIKE”: STARI SAVSKI MOST

Nezvanični simbol glavnog grada čeka selidbu

Autor: Dejan Aleksićponedeljak, 03.09.2018. u 10:44
Једини је у престоници преживео крај Другог светског рата. – Чувени зелени лук ускоро би требало да буде пресељен у Земун или Нови Београд У првим послератним деценијама био је и те како важан јер је дуго, уз железнички, био једини стални мост на Сави у Београду (Фото Раде Крстинић)

Da je posle aprila 1941, na početku Drugog svetskog rata u našoj zemlji, u centralnom delu Beograda ostao Most kralja Aleksandra, nacisti verovatno ne bi žurili da podignu novu ćupriju na Savi. Ali, tadašnja jedina tri mosta prestonice Kraljevine Jugoslavije (železnički i Most kralja Aleksandra na Savi i Most kralja Petra Drugog na Dunavu) tog aprila odmah su završili u vodi. Neprijatelju, koji je brzo ušao u glavni grad, bila je potrebna stalna drumska rečna veza sa jedne na drugu stranu Save. Bilo je jasno da će za obnovu Mosta kralja Aleksandra biti potrebno dosta vremena i truda, na šta nije moglo da se čeka. Zato je odlučeno da se u okupirani Beograd dopremi već spremna konstrukcija mosta koja je, kako je zabeleženo u zapisima,  prvobitno bila namenjena za premošćavanje Tise kod Žablja.

 

 

Savske obale je povezao 1942. i, kako se navodi, nazvan je Most princ Eugen. Nažalost, umesto po povezivanju ljudi i obala, što su glavne asocijacije na sve saobraćajnice preko reka, Stari savski u prvim godinama postojanja bio je veza starog dela grada sa zloglasnim koncentracionim logorom na Starom sajmištu.

Kada je 1944. počelo oslobađanje Beograda, kao i na početku rata, prvi na udaru su se našli mostovi. I dok su drugi ponovo završili u Dunavu i Savi, Stari savski je preživeo nalet bombi, ali i miniranje zahvaljujući hrabrosti učitelja Miladina Zarića. Ovaj učitelj u toku rata je pravio plan kako da se osveti hitlerovcima za ubijanje stotinu njegovih Kosjeraca. Odlučio se za spasavanje mosta koji su nacisti minirali i planirali da sruše u toku povlačenja. Pedesetpetogodišnji učitelj je sve to znao jer je stanovao u obližnjoj Karađorđevoj odakle je više od mesec dana gledao okupatore kako miniraju. Shvativši šta će da se dogodi, neumorno je proučavao kako su postavljeni kablovi i kako su mine sa detonatorima spojene, da bi konačno 20. oktobra 1944. i potrčao ka lučnoj konstrukciji. Na most je došao sa crvenoarmejcima sa kojima je pregledao stubove i utvrdio da su sanduci sa eksplozivom ispod trećeg stuba, ali i da je fitilj već upaljen. Učitelj je istrčao, uzeo ašov koji je bio pored nastradalog nemačkog vojnika i presekao detonator. Most je bio spasen. I pored ove Zarićeve akcije, most možda ne bi ostao nad Savom da je učitelj presekao pogrešnu žicu. A presekao je pravu ne zato što je imao sreće, nego što je, kako je zabeleženo, imao iskustva iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Za svoje angažovanje i hrabrost Zarić je odlikovan krajem iste godine, a most je ostao Beograđanima.

U prvim posleratnim decenijama bio je i te kako važan jer je dugo, uz železnički, bio jedini stalni most na Savi u Beogradu – do izgradnje prvobitnog Brankovog mosta polovinom pedesetih prošlog veka. Tek sedamdesetih, izgradnjom „Gazele” i Brankovog kakvim ga danas poznajemo, Stari savski dobija ozbiljniju konkurenciju.

Ali, već leta 1984, kada je sa Novim Beogradom uspostavljena tramvajska veza, Stari savski postao je i do danas ostao jedini tramvajski most u prestonici.

Godine i sve više saobraćaja u gradu učinili su svoje pa je početkom ovog milenijuma bilo jasno da savska starina mora da se sredi. To je i učinjeno 2008. Znatno ozbiljniji radovi na njemu najavljeni su pre dve, tri godine, kada su nadležni ukazali da će most dobiti više saobraćajnih traka i prostora za pešake i bicikliste, i da će možda, po uzoru na neke svetske mostove, i Stari savski biti na dva nivoa. Plan je, kako je tada isticano, bio da se čuveni zeleni luk, koji noću zasija kao safir, sačuva. Međutim, prošle godine nadležni su sami demantovali svoje ranije ideje, najavivši da će na mestu Starog savskog biti podignut novi lučni, ali ovoga puta beli most. Stari neće otići u staro gvožđe, već će biti preseljen najverovatnije u Zemun ili Novi Beograd, a buduća služba biće mu pešačko-biciklistička. Mnogi stručnjaci i sugrađani ne gledaju blagonaklono na ovo. Ali dok je za njih Stari savski most simbol grada, za nadležne je to konstrukcija bez arhitektonske vrednosti.


Komentari7
f0fe4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Orvel
Kada grad vode ljudi sisli sa neke planincine na kojoj drvo sluzi da bi se poseklo,zivotinja da bi se ubila,djubre da bi se bacilo gde stigne i sve na sta nabasaju da bi se drpilo i preprodalo...jasno je kakva je sudbina grada.Ratno ostrvo,rezervat prirode kakav samo Beograd ima,bice prodat nekom Arapinu a njega i ove koji ga prodaju bas briga za Beograd.
Зоран Матејић
Када би ова власт која га руши, барем направили тај нови мост као изузетан у архитектонском и естетском смислу, да барем нечим буде оправдано његово будуће постојање. Овако, направиће се мост нимало оригиналан, потпуно незначајан (као уосталом и мост на Ади), који може да се свиђа само лаицима и незналицама. Београд (и Србију) треба унапређивати плански и дугорочно, а не жељама да се овековечи нечија власт према замисли њихових послушника. СИГУРАН САМ ДА ПОСТОЈЕ СРПСКИ СТРУЧНО ПРИЗНАТИ, ЕМИНЕНТНИ АРХИТЕКТИ, НЕСТРАНАЧКИ, ЗАШТО ЊИХ НЕ ПИТАЈУ они који имају моћ да одлучују на своју руку и свој (не)укус. Исто као и Београд на води, истераће се интерес данашње власти, а остаће просечност, искривљена слика Београда, провинцијализам.
petrovic ranko
G.Matejiću,sve što ste hteli da postignete to je da pljunete na ljude iz sadašnje vlasti.Vaši komentari u vezi mosta su neuki i nestručni(deca će da vam se smeju)a i uneli ste i neke nove reči u Leksikon(neznačajan) Taj postojeći most je ruglo i prevaziđen,pogotovo za šinski saobraćaj,male (nedovoljne)širine i prosto davi potrebu za alternativnim prelaskom preko Save(pored Brankovog mosta)Verovatno niste znali da je on rađen kao privremen objekat i da je fundiran na drvenim šipovima.Može da vam se ne sviđa,ali novi most sa četiri kolovozne trake,dve šinske trake i pešačko biciklističke staze su neophodne i uklapa se u sve novo i moderno na toj lokaciji.
Preporučujem 4
Samir
Stari savski most smeta za BGD na vodi i kvari buržujsku idilu i zato mora biti srušen, a narod treba da izbegava uskoro završeni zabranjeni grad jer to nije mesto za sirotinju već samo za elitu
Abgeschrieben
Нити је Стари савски мост незванични симбол Београда, нити га је могуће преселити. Мост ће, нажалост, највероватније бити срушен, јер неком смета, и то "по хитном поступку", знатно пре него што би било оправдано у саобраћајном смислу, јер тунел испод Теразијског гребена још увек није ни пројектован, а камоли започето ископавање. Сатри савски мост јесте веома значајан културно-историјски споменик Београда и Србије, и то из доба другог светског рата, саграђен 1942. године од стране немачког Вермахта, за свега пар месеци, као привремени мост под називом "Принц Еуген". Мост би и остао запамћен као привремен, да у октобру 1944, херојским подухватом учитеља Зарића, није био деминиран, јер су Немци, приликом повлачења са десне на леву обалу Саве, све припремили да га у потпуности униште једним потезом механизма за активирање експлозива. Данас, 74 године касније, градске власти одлучују да уклоне овај мост и наместо њега саграде старији, лепши и већи. Јер, стари мост им се не свиђа, смета им.
Milanko Gačić
Ako mostom povežu Veliko ratno ostrvo sa obalom biće to siguran kraj za sve što sada živi na ostrvu. Neće glavni uzročnik tome biti psi i mačke već čovek. I to, beli čovek. Znamo da je beli čovek uspeo da uništi Indijance, Aboridžine, Maore... A ostrvski rezervat, ma samo dok se "odreše" naši investitori i dobiju blagoslov Jedinog...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja