četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:58
INTERVJU: ŽAN-BATIST KIZEN, direktor Francuskog instituta u Srbiji

Lična i istorijska dimenzija Velikog rata

Izložbom „Naša istorija, naša sećanja” želimo da istaknemo prvenstveno doprinos srpskih i francuskih vojnika oslobađanju Srbije 1918. godine pod francuskom vrhovnom komandom, uz učešće međunarodnih snaga
Autor: Gordana Popovićutorak, 04.09.2018. u 22:00
(Фото Г. Поповић)

Za izložbu „Naša istorija, naša sećanja”, koju Francuski institut u Srbiji (FIS) organizuje povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, pozvani su naši građani još u martu mesecu da prilože svedočanstva iz porodičnih arhiva koja čuvaju uspomenu na solidarnost francuskih i srpskih vojnika i civila u tom periodu. Prema rečima Žan-Batista Kizena, direktora FIS, odziv je bio izvanredan. Stiglo je više od stotinu fotografija tako da je morala da se pravi selekcija. Stiglo je i puno pisanih svedočanstava građana koji su želeli da daju doprinos izložbi. Kizen ističe da su svi građani Srbije koji su slali svedočanstva, zapravo koautori te postavke, pored Stanislava Sretenovića, istoričara, i Aleksandre Mirić, arhitekte konzervatora.

– Ovom izložbom želimo da istaknemo doprinos srpskih i francuskih vojnika oslobađanju Srbije 1918. godine, pod francuskom vrhovnom komandom, uz učešće međunarodnih snaga, kao i sećanje na to doba. Ta međunarodna armija koja je oslobađala Srbiju se u najvećoj meri sastojala od srpskih vojnika - kaže za naš list Kizen, koji inače za sebe tvrdi da je za ove tri godine, koliko je na mestu direktora Francuskog isntituta, postao Beograđanin, a da su to pogotovo postala njegova deca koja već tri godine rastu u našem gradu.

Ideja je da početkom oktobra izložba krene po gradovima Srbije. Kako ste to zamislili?

Ideja je da ona bude prikazana u većini gradova u čijem oslobađanju su učestvovale i francuske trupe u jesen 1918.  Do sredine decembra boraviće u Pirotu, Prokuplju, Leskovcu, Nišu, Knjaževcu, Zaječaru, Negotinu, Kladovu, Vranju. U svakom od tih fradova ostaće pet do sedam dana. Na dan oslobođenja Beograda, prvog novembra, izložba će svečano biti otvorena u Beogradu, do polovine tog meseca, da bi posle toga ponovo krenula po gradovima Srbije. Nameravamo da i tokom zime 2018/2019. izložba nastavi da putuje i predložićemo da je ugoste gradovi u Vojvodini i centralnoj Srbiji koji su već pokazali interesovanje.

Da li vas je ohrabrio veliki odziv građana?

Naravno. Prikupljanje materijala trajalo je od sredine marta do kraja juna. Poziv je objavljen na društvenim mrežama i u medijima. Osim brojnih fotografija, dobili smo četrdesetak pisanih svedočanstava. Tražili smo od građana da nam obavezno pošalju tri elementa: pisano svedočanstvo, fotografije koje ilustruju njihova svedočanstva i svoju fotografiju. Svedočanstva se odnose na razne segmente Prvog svetskog rata, na primer na sećanje na velike figure, komandante vojski, sećanje na solidarnost između vojnika na frontu i iza fronta, na vojnike, medicinsku negu, takođe na sećanje đaka koji su bili prihvaćeni na školovanje u Francuskoj tokom rata i posle rata. A postoji i nešto što bih ja nazvao „govor srca”, dakle, ljubavne priče. Uskoro ćemo početi da fotografije i svedočanstva stavljamo na naše društvene mreže, na sajt Francuskog instituta, posebno želeći da istaknemo vezu savremenika, današnjih građana Srbije, i njihovih predaka iz tog ratnog doba. Na nekim od fotografija jasno se vidi da postoji sličnost i veza između njih.

Hoće li ovo što ste nabrojali biti ključni segmenti izložbe?

Da, ali izložba će biti sastavljena i od panoa koji će govoriti u globalnom smislu o istoriji oslobađanja Srbije 1918. Posle toga biće posebno tretirani najupečatljiviji momenti oslobađanja pojedinih gradova Srbije. Materijal za taj segment izložbe dobili smo zahvaljujući saradnji sa gradovima, njihovima upravama, muzejima i arhivima. Prolazeći kroz tu izložbu, moći ćemo da se vratimo u priču o Prvom svetskom ratu bilo putem ličnih svedočanstava, bilo kroz opšti segment koji radimo sa našim koautorom, istoričarem Stanislavom Sretenovićem. On obrađuje etape koje su dovele do proboja Solunskog fronta i oslobađanja Srbije 1918. godine.

Da li će francusko-srpsko prijateljstvo biti poseban segment?

Zapravo cela izložba nosi taj pečat i posvećena je tome. Svi ti panoi koji donose svedočanstva, pričaju o izgradnji francusko-srpskih veza, a sa druge strane, onaj segment izložbe koji se odnosi na opštu istoriju takođe govori o tome da je međunarodna armija koja je oslobađala Srbiju uglavnom bila srpsko-francuska. Dakle izložba ima i istorijsku i ličnu dimenziju, a rad na njoj na poseban način spojio je i nas u Francuskom institutu, dirnuo srce moje ekipe, u kojoj ima i Srba i Francuza.


Komentari2
0bdd8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зорица Аврамовић
Величанствено! Хоће ли изложбу видети и Французи, који су протеклих деценија заборавили наше савезништво, јунаштво српског војника, његов челични дух и љубав према слобди и отаџбини?
Dragan Pik-lon
Sloboda je lepa.No moram da potsetim Francuze da oni nisu oslobadjali sa Srbima samo Srbiju nego i celu Evropu i taj mali hipokritski Svet!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja