petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:53

Odlazak velikog učitelja života

Čovek nenametljive harizme bio je apsolutno originalna i teško ponovljiva intelektualna pojava našeg prostora i našeg doba
Autor: Dr Dragan Simeunovićutorak, 04.09.2018. u 20:00
(Фото Танјуг)

Četvrtog septembra, u 6.20 ujutro, ugasio se život Vladete Jerotića, jednog od najuticajnijih srpskih intelektualaca u poslednjih pola veka.

Svaki narod treba vođu, ali ne samo političkog, već mnogo raznovrsnih predvodnika i uzora. Uvek postoje za narod značajne ličnosti koje ne moraju formalno biti vođe, ali koje svojom rečju i delom snažno utiču na narod usled toga što između njih postoji neka nevidljiva magija uzajamnog dubokog poverenja i uvažavanja. Takve ličnosti nazivamo harizmatskim i priznajemo im vođstvo čak i kad one to ne traže. Ta vrsta velikog duhovnog predvodnika bio je i Vladeta Jerotić.

Poznavanje Vladete Jerotića i njegovog dela dopušta mi da kažem da on verovatno nikada nije ni poželeo da bude ikakav, a ponajmanje politički vođa, i u tome se već od rane mladosti razlikovao od većine. Autobiografska sećanja Jerotićeva potvrđuju da je on odrana ne samo toj, već i mnogim drugim zemaljskim strastima pretpostavio okrenutost Bogu i ljudima kao bližnjima. Svoju okrenutost čoveku i njegovoj, uvek u krajnjem Božjoj tajni duha, potvrdiće kao psihijatar. Svoju okrenutost Bogu, pak, srećom po narod, shvatio je kao delo koje se tiče i nas, a ne samo njega. Pritom su ta dva životna zadatka kod Vladete Jerotića bila tako isprepletena da se mogu posmatrati kao jedan. Nije koristio religijsko učenje da privede ljude Crkvi, već pre svega Duhu od koga su odustali i zato rezultat njegovog velikog prosvetiteljskog rada nije masovna bigotnost njegovih brojnih sledbenika, već njihovo duhovno uzdignuće. Veliki deo našeg naroda je zato u njegovom delu prepoznavao neformalno duhovno vođstvo, a u njemu velikog učitelja života. Njemu nije trebala nikakva funkcija, niti ju je ikada imao, da bi bio Neko.

Rođen je 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, gde je pohađao Drugu mušku gimnaziju i završio Medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a psihoterapiju u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj. Radio je najpre kao asistent na Nervnoj klinici Univerziteta u Beogradu, a zatim je bio šef psihoterapeutskog odeljenja u bolnici „Dragiša Mišović”. Duže od 20 godina predavao je na Teološkom fakultetu, kao i na Univerzitetu u Beogradu, po pozivu. Bio je član Akademije medicinskih nauka i redovni član SANU. Dobitnik je više od 50 odlikovanja, povelja i drugih priznanja.

Bio je odrana poseban. Prvo kao jedini izrazito religiozan član svoje porodice, i to bez ičijeg nagovora. U vremenu apsoluta komunističke politike bio je apolitičan psihijatar hrabrih pogleda, delom neprihvaćen od svog profesionalnog okruženja. Ono što ga je uzdiglo bilo je njegovo delo. Malo je poznato da se isprva bavio prevođenjem Frojdovih dela na srpski. Potom su došli prvi njegovi radovi, koji su naprosto bili drugačiji i već imali onaj magnetizam koji će imati i svi njegovi drugi tekstovi, kao i njegova izgovorena reč. Zahvaljujući dubini njegove misli i lakoći stila kojim je pisao, njegovo delo je duboko prodrlo u raznovrsne čitalačke slojeve, o čemu govore za naše prilike fantastični tiraži i broj izdanja njegovih knjiga. Svoj život shvatio je kao misiju duhovnog uzdizanja zaparloženog duha srpskog naroda i njegovog usmeravanja na samoostvarenje. Danas je nesporna činjenica da Vladeta Jerotić ima među intelektualcima nesporno najveće zasluge za masovno poluvekovno okretanje srpske inteligencije, i to ne samo sredovečnih, već i mladih ljudi, ka duhovnosti. Nećemo preterati ni ako kažemo da je ovaj čovek nenametljive harizme bio apsolutno originalna, veoma značajna i teško ponovljiva intelektualna pojava našeg prostora i našeg doba. Njegovo delo nije tek takvo da budi interes i radoznalost čitalačke publike, kao što čine druga, već je bilo i ostalo putokaz mnogima u građenju boljeg sebe i svog okruženja. Zahvaljujući ogromnoj erudiciji iz više oblasti i atraktivnom spoju psihijatrijskog i bogotražiteljskog pristupa, Vladeta Jerotić se od sedamdesetih godina prošlog veka neprekidno utvrđivao kao jedan od ključnih reformatora našeg palanačkog i neoboženog duha. Iako je bio prosvetitelj (koji nije imao pretenzije na takav formalni status), ujedno je ostao i psihijatar koji je neosetno sproveo svojevrsnu kolektivnu intelektualnu terapiju značajnog dela našeg čitajućeg naroda, postižući da su mnogi nakon njegovih predavanja i čitanja njegovih knjiga bivali duhovno dograđeni i moralno ojačani, a time i bolji ljudi, i tako je u svojoj struci postigao nešto novo i veliko o čemu će nauka moći davati ocene tek nakon podrobnih i ozbiljnih istraživanja, tim pre što do sada o Jerotiću i njegovom delu, iako je reč o svojevrsnom fenomenu, skoro da ništa nije stručno napisano.

Nema sumnje da je Vladeta Jerotić svojim razvojnim putem jungovske individuacije postao uzor mnogima za jedan mudar, častan, ka dobru i Bogu okrenut život. Još je veći broj onih kojima su Jerotićeve napisane i izgovorene reči bile dragocen duhovni svetionik u našim košmarnim društvenim maglama i političkim bespućima u proteklim decenijama. Svoje duhovne poklone neštedimice je delio svima gladnima duhovnog blaga, živeći za to. Napisao je tokom svog dugog, stvaralački plodnog života oko 70 knjiga i nekoliko stotina naučnih članaka u kojima su ostali ne samo tragovi njegovog eruditskog duha, već i otisci njegove široke duše. Održao je ogroman broj predavanja u zemlji i inostranstvu, čiji kvalitet i ogromna posećenost prevazilaze sve što je iko ikada kod nas na tom planu postigao. Ukratko, bio je megazvezda u srpskom intelektualnom prostoru.

U sagledavanju Jerotićevog životnog kruga imponuje i to što, iako je bio čovek svetskih nazora i proevropske orijentacije, nije ostao u nekoj od primamljivih zemalja u kojima se usavršavao, već se vratio da svoje znanje podari svom narodu, shodno svom pravilu da se svako rađa tamo gde treba i da živi. Zahvaljujući tome bili smo sredina koja je skoro ceo vek imala jednog izuzetnog, visokoumnog i visokomoralnog, našeg koliko i božjeg čoveka sa ogromnim uticajem na mase, koji je sve vreme prosvetiteljski širio toleranciju na nepolitički način. Njegove najlepše misli su one o ljubavi kao božjem štitu od mržnje, i one u kojima iskazuje svoje stvaralačko poštenje rečima da na svetu ima mnogo religioznih, a malo ljudi ljubavi, ali da i to malo ljubavi što postoji jeste ono što održava svet.

Bio je izuzetno ne samo mudar, kulturan i obrazovan, već i, što je mnogo ređe i teže, izuzetno častan, iskren i uvek dobronameran čovek.

Zadužbina Vladete Jerotića objaviće, po njegovoj želji posmrtno, njegove dnevnike, zabeležene snove i prepisku, kao i dva neobjavljena rukopisa, i još verovatno godinama izdavati njegove rane radove, pre svega članke, nepoznate široj čitalačkoj publici. Tako će Vladeta Jerotić još dugo ostati među nama.

NA VEST O SMRTI VLADETE JEROTIĆA

Ana Brnabić: Erudita koji će uvek živeti sa nama

Premijerka Srbije Ana Brnabić u telegramu saučešća upućenom porodici preminulog akademika rekla je da nas je napustio čovek velikog talenta, ostavivši neprocenjiv trag, kako kroz svoja napisana dela, tako i kroz umeće dostojanstvenog življenja.

„Otišao je erudita koji će uvek živeti sa nama kroz dela po kojima ćemo ga uvek pamtiti. U svoje ime i u ime svih članova Vlade Republike Srbije, primite izraze najdubljeg saučešća”, napisala je premijerka Brnabić, prenosi Tanjug.

Vladan Vukosavljević: Spajao ono što mnogi nisu znali i smeli

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević takođe je u telegramu istakao da je Jerotić u svom „predanom, višestranom i neodustajnom umnom radu spajao ono što mnogi nisu znali i smeli”. „Suočavao je moderna znanja o čoveku sa hrišćanstvom i predanjem svetih otaca i pokazivao da nismo u znanju o sebi odmakli od drevnih mudrih podvižnika. Štaviše, pokazao je koliko u svesti o čovečjem sklopu i cilju zaostajemo”, dodao je Vukosavljević. (M.D.)

Vladimir Kostić: Veliki gubitak za SANU

Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić ocenio je za Tanjug da je jučerašnjim danom tragična serija u samo mesec dana odnela petog akademika. „Nije ni običaj ni red da se pravi gradacija, ali ne mogu se odupreti potrebi da kažem da odlazi čovek koji je u Akademiji pokrivao čitav niz oblasti i civilizacijskih celina na način koji, bojim se, neće skoro biti ponovljiv”, naveo je Kostić. Srpska akademija nauka i umetnosti, prema njegovim rečima, svesna je gubitka i izražava mnogo poštovanja za ulogu koju je Vladeta Jerotić imao u srpskoj kulturi i nauci. (M.D.)

Dušan Kovačević: Lečio ljude pričama

Otišao je jedan od najumnijih ljudi koje sam poznavao i koji je za sobom ostavio neizbrisiv trag kao lekar, pisac, kao čovek koji je pokušavao da učini sve što je moguće kako bi se ljudi osećali bolje. Poznavao sam ga mnoge godine i često sam ga pitao odakle mu tolika volja i energija da putuje, da skoro svaki drugi dan bude u nekom mestu i razgovara sa ljudima lečeći ih svojim pričama. On se uvek uz osmeh pravdao da mu to nije teško i da mu je drago ako može nekome da pomogne. Napisao je stotinak knjiga koje su danas sastavni deo i literature i medicine i narodnog predanja. Meni lično izuzetno je žao što ga više neću viđati. (M.D.)

Matija Bećković: Poživeo je dugo, činilo da će živeti večno

„Vladeta Jerotić je bio jedan od retkih koji nije krio svoju veru ni u ono vreme kada je vera bila kamenovana i ismevana. Poživeo je dugo, pa se činilo da će živeti večno. Možda i hoće”. (N.Đ.)

Ljubomir Simović: Oslonac u ovom vremenu

Kad je Vladeta Jerotić pisao i govorio, to se uvek čitalo i slušalo s najvećom pažnjom, jer se znalo da je ono što će on napisati ili kazati zasnovano na iskustvu i znanju. Ne ustručavam se da kažem da je Vladeta Jerotić bio tačka oslonca u ovom vremenu kad se svi oslonci ignorišu i dovode u pitanje. On je uradio ono što je uradio, ostavio nam je ono što je mislio da je dužan da nam ostavi, i sada je na nama da pokažemo da li smo dostojni naslednici njegovog zaveštanja. (M.D.)

Čest gost u „Politici”

Akademik Vladeta Jerotić često je gostovao na stranicama „Politike”. Objavljivali smo godinama njegove tematski vrlo interesantne tekstove, delove knjiga, prenosili nadahnuta predavanja. Ono čega će se iz njegovog opusa najpre setiti većina čitalaca jesu psihološka tumačenja Vukovih poslovica, u kojima je svake subote, do pre nekoliko meseci, pisao vrlo poučne nenametljive poruke. Kako su neki primetili – kao osoba puna istrajnog optimizma u pogledu čovekovog usavršavanja. (R.D.)

Mitopolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije: Apostol našeg vremena

Bio je apostol našeg vremena, u veoma teškim i komplikovanim vremenima za srpski narod, koji je kao malo koji duhovnik priveo ljude crkvi. Nije sudio ljudima, nego ih je tešio i u njima video ikonu Hristovu pozvanu na spasenje. Nije delio ljude po nacijama, rasama, kulturama, ideologijama, nego je u svakome video ikonu Hristovu i u svakom čoveku video dostojanstvo koje je pozvano na spasenje. To je zbog toga što je imao živu veru u Hrista.

U centru njegovog života i njegove poruke zapravo se nalazi Hristos, iako to na prvi pogled često ne izgleda tako. Iza mnogo slojeva koje je iznosio, zapravo je vodio ljude ka Hristu, a to znači ka potpunoj slobodi. On ruši idole, poput apostola Pavla, i svedoči da nema Grka i Jevrejina, Skita i Avarina, roba i slobodnjaka, muškog i ženskog, nego da je svugde i u svemu samo Hristos. U našem vremenu bio je poput najprosvetljenijeg svetogorskog starca, njegova reč bila je ta vrsta leka, melema. (J.Č.)

Prof. dr Predrag Puzović, dekan PBF: Najposećenija predavanja

Profesor Jerotić radio je kod nas na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu od 1984. i njegova predavanja bila su najposećenija, pogotovu kada je držao ona otvorena i za širu javnost. Tada se nije moglo proći kroz fakultet od brojnih ljudi koji su dolazili da ga slušaju. Sa njim je i ustanovljen predmet Pastirska psihologija. Bio je izuzetno cenjen i od kolega, njegova reč se uvek uvažavala. (J.Č.)

Vladika šumadijski Jovan: Čovek vere i molitve

Vladetu Jerotića poznavao sam od svog detinjstva, iz manastira Studenice, od šezdesetih godina prošlog veka, kada je počeo tamo da dolazi. Bio je stalni poklonik manastira. Za 30 godina, koliko sam bio u Studenici, profesor Jerotić je sa svojom ženom godišnje bar po mesec i po provodio u manastiru i našem bratstvu. Mi bratija postavljali smo mu mnoga pitanja na koja je on davao divne odgovore. Bio je čovek koji je živeo verom, koji je imao mnogo ljubavi i veru pretvarao u dela. Takođe, bio je čovek vere i molitve. Mnogo je verovao u molitvu, ali je mnogo molio i druge da se mole za njega, i nas studeničku bratiju. Mislim da će se o Jerotiću tek pisati i govoriti po onoj narodnoj: Na mrtvom labudu tek se vidi kolika su krila. Neka ga Gospod primi u Carstvo nebesko. (J.Č.)


Komentari20
fcd71
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Saška
Zar idolatrja nije strana i hrišćanstvu i prosvećenosti?
Milan
Zašto ljudi ne veruju sveštenicima i crkvi nego psihijatru? Da li se zaista klanjaju njegovoj pobožnosti ili možda intelektu?
Mihajlo
Zašto da veruju sveštenicima? Je li Isus verovao sveštenicima?
Preporučujem 0
Milos Jeftic
Milane, ljudi se klanjaju najvecem kojeg smo imali, a koji je bio vrlo pobozan na istinski nacin, i vrlo inetiligentan. Hvala Bogu, dugo je poziveo, a da je poziveo jos toliko, opet bi bilo malo.
Preporučujem 6
Đole
Da li je ovde reč o misionaru pravoslavlja ili varijanti instant duhovnosti? Čime se pokojnik tačno bavio, ako to nisu psihologija, psihijatrija, teologija?
Милош
Напустио нас је један од највећих људи у историји човечанства, и далеко најбољи кога су Срби икад имали. Збогом професоре!
Petar
On je sa znanjem u psihijitriji ostao na nivou 50-60 godina.U tome nije napredovao.Naprotiv.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja