utorak, 18.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:26

Svaka porodica čuva oko 500 grama bajatih lekova

Apoteke su po zakonu dužne da preuzimaju od građana medikamente sa isteklim rokom trajanja, ali većina njih čeka usvajanje pravilnika koji će definisati ko će platiti njihovo uništavanje
Autor: Danijela Davidov-Kesarutorak, 04.09.2018. u 22:00
Чека се одобрење надлежних за правилник о фармацеутском отпаду (Фото Д. Јевремовић)

Lekovi sa isteklim rokom trajanja, umesto da se sakupljaju u specijalnim kontejnerima u apotekama, najčešće završavaju u kanalizaciji i na deponijama. Po zakonu su i državne i privatne apoteke dužne da prikupljaju medikamente koji više nisu potrebni građanima, ali je mali broj onih koje to poštuju, jer zahvaljujući „rupi” u propisima mogu da se „izvlače” da ne mogu da obavljaju ovaj posao dok se ne usvoji pravilnik o upravljanju farmaceutskim otpadom. Tim pravilnikom biće rešeno ko će platiti uništavanje lekova sa isteklim rokom trajanja operaterima sa kojima apoteke sklapaju ugovore. Za sada, primeri dobre prakse koji svakodnevno uzimaju neupotrebljive lekove od građana i njihovo uništavanje plaćaju sami jesu apotekarske ustanove u Subotici, Novom Sadu, Kruševcu, Trsteniku, Nišu.

– Po zakonu, apoteke su dužne da preuzimaju lekove, što mi i radimo, zatim ih zaposleni razvrstavaju po određenom uputstvu pa ih, kada se sakupi određena količina, preuzima operater koji ih odvozi na uništavanje u inostranstvo. U martu sledeće godine moraćemo još jednu količinu da pošaljemo na uništavanje, a to nije jeftino, jer po kilogramu ovog otpada treba platiti tri evra. A zamislite kada se sakupi nekoliko stotina kilograma lekova. Mnoge apoteke to ne rade, a time krše zakon. Nekima je problem plaćanje, jer se nadaju da će usvajanjem pravilnika uništavanje lekova plaćati zastupnici ili proizvođači, i to onoliko koliko učestvuju u prometu lekova, a neki nemaju gde da ih skladište jer rade u objektima poput špajza – ističe Ivana Milanović, upravnica Apoteke „Zdravlje” Apotekarske ustanove Kruševac.

I u Ministarstvu zdravlja napominju da se isti propisi odnose i na državne i na privatne apoteke i ističu da će građani bez problema moći da odnose lekove sa isteklim rokom u apoteke onda kada one sklope ugovore sa ustanovama koje su ovlašćene za postupanje sa opasnim otpadnom. Međutim, kada će to zvanično biti – odgovor nismo dobili. U Ministarstvu za zaštitu životne sredine procenjuju da na godišnjem nivou prosečna četvoročlana porodica ne sakupi više od 500 grama ovakvih lekova i da apoteke imaju obavezu njihovog sakupljanja, kao i da je pritom neophodno da u poslovnom prostoru obezbede mesto za kontejner za besplatno sakupljanje.

– Neophodno je da se kontejner postavi na vidljivo označeno mesto, dostupno za odlaganje. U apotekama koje preuzimaju neupotrebljive lekove od građana, na vidnom mestu se ističe obaveštenje da se u njima prikupljaju neupotrebljivi lekovi, kao i da se za to ne plaća naknada. Rad na izradi pravilnika o farmaceutskom otpadu trajao je dugo, radna grupa je bila velika. Kada je tekst napisan i poslat u proceduru čekala su se mišljenja nadležnih organa, zatim je tu bilo i usaglašavanje teksta sa primedbama. Čim nadležna ministarstva daju pozitivno mišljenje na tekst pravilnika, on će biti usvojen – dodaju u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

U Apotekarskoj ustanovi Beograd, jednom od najvećih lanaca apoteka, za sada nije moguće odneti lekove sa isteklim rokom trajanja. Čekaju da se stavi tačka na pravilnik koji će tačno definisati izbor operatera, firme koja će otpad voziti na uništavanje, kao i ko će plaćati te troškove. Direktorka ove ustanove Jasminka Bjeletić podseća da su oni sav farmaceutski otpad koji je nastao iz poslovanja i koji je čuvan u njihovim apotekama od osnivanja do 2009. godine, predali 2010. godine ovlašćenom operateru i da je tada uništeno čak 13,63 tona bajatih medikamenata.

I dok se nadležna ministarstva ne usklade u svojim stavovima oko izrade pravilnika, ali i dok država jasno ne ukaže treba li striktno poštovati zakon ili čekati novi pravilnik, velike količine lekova i dalje će se nekontrolisano bacati sa ostalim đubretom, što utiče na sastav zemljišta i podzemnih voda i njihovo zagađenje. Farmaceutkinja Ivana Milanović napominje da lekovi koji se bacaju u kanalizaciju ili u kontejnere mogu da dospeju i u pijaću vodu, jer nijedno postrojenje za preradu otpadnih voda ne može da zadrži molekule lekova. Sve to može i te kako da utiče na zagađenje životne sredine, a ujedno i na zdravlje ljudi.


Komentari6
ab215
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша Микић
Најпростије решење је да апотекари пакују лекове у посебне посуде у потребној количини, као што се чини у већини земаља. Овако, како се код нас ради, пацијент добија паковање лекова од нпр. 28 таблета од којег му је за лечење потребно само неколико таблета, а са остатком не зна шта ће.
Vlada
Ljudi kada je nestasica nekog leka, a to je uobicajeno, pijemo i sa isteklim rokom. Svi hronicni imaju zalihu za takve slucajeve. Nista se ne baca jel ko se jednom opekao...
Mile
Sve je ovo populizam i pisanija da s ene skrene paznja sa kljucnih tema .A kljucne teme su veliko siromastvo ljudi u Srbiji koje vlasti nece ili ne znaju da resavaju .Siromastvo ej uzrok najvecih problema ovog drstva i drzave . Decenijama je slicno . Vlast se hvali rastom BDP od nekilika procenta , medjutim ne kazu da je to na racun gradjana a ne uspesnosti privrede? Ovim nacinom Srbiji treba 50 god , da dostigne standard u Austriji ? Vlast koja nije sposobna da za 4 god mandata ne dostigne minimum 35 % standarda austrijskog , ne treba voise da vlada .Opasnost je kada ista grupa ljudi vlada dugo godine ( SPS 10 , DOS-DS ,/10 , SNS 6 ) .Sto pre ih treba menjati .Da li je lakse napustiti Srbiju ili menjati vlast ??? Potrebno je da s e promeni 10-ak vlada ( ukljucujuci i glavne nosioce vlasti ) , u sto kracem periodu , tako bi se brze napredovalo ? (ovaj tekst u bazu podataka , jer i politika selektivno objavljuje tekstove i komntare )
Bane L.
A mi smo kao nesposobni da konstruišemo peć za spaljivanje od nekih 1500 stepeni? Pa zar je to sveto pismo?
milan
Sto bi konstruisali kada postoje savrsene spalionice sa minimalnom emisijom stetnih gasova.Ali kada se tako nesto pomene iz neznanja i ne prosvesecenosti naroda krece linč da će neko da truje narod i razne paušalne ocene. Nemačka luda što ima 6000 spalionica. Ali neka,samo neka se ovako nastavi i nismo za bolje.
Preporučujem 5
nina
Mislim da je ovaj podatak da svako domacinstvo ima pola kilograma isteklih lekova potpuno proizvoljan.Od kad postoji obaveza da gradjani moraju da predaju lekove sa isteklim rokom apotekama,a ko je kaznjen ako to nije uradio?Ispred moje zgrade su tri kontejnera,dva obicna i jedan tkz. Seko.Mnoge komsije plasticne stvari bacaju u seko-kontejner,ali neki tu bacaju i ostali otpad.Djubretari podjednako uredno sva tri kontejnera istresaju u kamion-djubretar.Toliko o ekologiji i reciklazi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja