ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:25

Argentina traži od MMF-a hitnu pozajmicu od 50 milijardi dolara;

Autor: Jelena Stevanovićutorak, 04.09.2018. u 22:00
(Фото Бета/АП)

Kad je dolazio na vlast, konzervativni biznismen Maurisio Makri obećao je da će ekonomiju vratiti na pravi kolosek posle levičarskih i populističkih skretanja svoje prethodnice Kristine Fernandes de Kiršner. Tri godine kasnije, Argentina je prinuđena da uzme pozajmicu od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da ne bi bankrotirala.

Vlada desnog centra predsednika Makrija nedavno je zatražila prevremenu isplatu 50 milijardi dolara, koliko je pre nekoliko meseci dogovorila sa predstavnicima fonda. MMF je ostao u lošem sećanju brojnih Argentinaca otkako je njihova zemlja 2001. bankrotirala i pored toga što se pridržavala saveta međunarodne ustanove iz Vašingtona.

Institucija na čijem je čelu Kristin Lagard pre nekoliko meseci je južnoameričkoj državi odobrila kredit. Novac još nije trebalo da bude uplaćen, ali je vlada iz Buenos Ajresa zatražila pare „pre roka”, u strahu da neće moći da isplati dugove i podmiri druge obaveze, piše argentinski list „Klarin”. Makrijevi saradnici otputovali su početkom nedelje u Vašington nadajući se da će ubediti Kristin Lagard da je njihovoj zemlji odmah potrebna finansijska injekcija. Peso, tamošnja valuta, ove godine je izgubio skoro polovinu vrednosti u odnosu na američki dolar, inflacija je jedna od najvećih na svetu – 30 odsto, u junu je zabeležena recesija od skoro sedam odsto. Pristajući na aranžman pre izvesnog vremena, MMF je tražio da Buenos Ajres smanji inflaciju na manje od 17 odsto do sledeće godine i dovede je na devet odsto do 2021.

Usred devalvacije nacionalne valute i skoka cena, zemlju je pogodila i suša. Ove godine za četvrtinu se smanjio prinos žitarica, vitalnog dela tamošnje ekonomije. Zahvaljujući izvoznom bumu poljoprivrednih proizvoda, Argentina se oporavila posle šoka iz 2001, i uspela da do 2007. vrati celokupni dug Međunarodnom monetarnom fondu, što se dogodilo za vreme predsednika Nestora de Kiršnera. Kad je posle njega na mesto šefa države došla njegova supruga Kristina (2007–2015), vlada je nacionalizovala brojna preduzeća, povećala javnu potrošnju, subvencionisala gradski prevoz i električnu energiju, kontrolisala cene i valutni kurs, odbijajući strane investitore i podstičući crnu berzu. U predizbornoj kampanji, Makri, koji je nasledio građevinsku kompaniju, a i sam je stvorio uspešan biznis, obećao je da će Argentina ponovo postati zemlja slobodnog tržišta, gde će ponuda i potražnja, a ne država, određivati cene. Iako je ukinuo brojna socijalna davanja i dotacije iz ere Kiršnerovih, predsednik nije privukao očekivana strana ulaganja, pa u državnoj kasi i dalje zjapi rupa.

Da bi zaustavio pad valute i doveo budžet u red, Makri je nedavno povećao kamatne stope, smanjio kapitalne investicije u infrastrukturu skoro za trećinu i uveo porez na izvoz. Priznao je da je ovom poslednjom merom pogazio predizborno obećanje o slobodnom tržištu, ali je dodao da je zemlja u „vanrednom stanju” i da će na izvoznim tarifama sledeće godine zaraditi 12 milijardi dolara.

U trećoj najsnažnijoj latinoameričkoj ekonomiji milioni stanovnika su osiromašili usled finansijskog kolapsa pre 17 godina, kad je država, nesposobna da otplaćuje prispele kredite, ograničila sume koje su građani mogli da podižu sa bankovnih računa. Zbog zarada koje neretko nisu usklađene sa skokom cena, život je i danas težak za široke slojeve stanovništva. I Ankara i Brazilija ove godine se bore sa drastičnim obezvređivanjem nacionalnih valuta, podseća „Fajnenšel tajms”. Dnevnik dodaje da se Argentini, Turskoj, Brazilu i Indoneziji događa slična stvar – posle višegodišnjeg visokog privrednog rasta i priliva kapitala, ove zemlje se suočavaju sa odlivom stranih investicija, koje odlaze u EU i SAD, na destinacije daleko sigurnije u očima ulagača. Kako piše argentinski list „Pahina dose”, Makri je za krizu okrivio bivšu vlast, građane (poručio im je da žive preko gubera), trgovinski rat između Amerike i Kine, sve i svakog koga je mogao da se seti, izuzev sebe samog. Predsednik ima samo godinu dana da do sledećih predsedničkih izbora ubedi glasače u ovu verziju događaja. U međuvremenu, njegovi saradnici ubeđuju Kristin Lagard da neće izneveriti očekivanja fonda i da će deficit u argentinskom budžetu sledeće godine biti – nula.


Komentari5
eae6e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladisav
Srednji kurs ARS ( Aregntiski pesos) u januaru 2018. prema USD je bio 18.8680. U avgustu je srednji kurs 28.5146.
миле
то је проблем целе латиноамерике (као уосталом и и наш, слични су нам и менталитети), слабо памтимо и опет волимо непријатеље и убице
Jovanka Voždovčanka
Kada su znali da glasaju za proameričke, konzervativne političare, neka se, sada, hvataju za glavu i za MMF. Pamte li oni svoju, ne tako daleku, prošlost?
миле
и ја се надам. и да аргентина приступи брикс, да се креира нови здрави свет. мада су бриксу отели бразил и тако их успорили
nikola kiric
Dobra vijest. Sad ce Kinezi da ulete sa beskamatnim kreditom, i otmu Argentinu iz kandzi Zapada.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja