četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33

U dubinama Gazivoda neprocenjiva riznica srpske kulture

Jezero Gazivode, osim što je od strateškog značaja za opstanak i razvoja Srba na Kosovu i Metohiji i jedna od ključnih tačaka u pregovorima Beograda i Prištine, predstavlja i neprocenjivu riznicu srpske kulturne i istorijske baštine , o čemu se do nedavno veoma malo znalo
sreda, 05.09.2018. u 12:15
Jeзеро Газиводе (Фото Википедија cc by 3.0)

Ispod veštačkog jezera koje je nastalo u kotlini Ibarskog Kolašina početkom sedamdesetih godina kada je iseljeno i potopljeno 14 naselja, a sa njima i ostaci dvora čuvene srpske srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske, kula zvonara iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropola....kao i drugi spomenici koji svedoče o srednjovekovnoj, ali i mnogo daljoj istoriji ovog tla

Sve to je samo deo arheološko nalazišta na dnu jezera Gazivode koje

sa timom domaćih i međunarodnih stručnjaka istražuje umetnik i reditelj Dušan Jovović koji snima dokumentarno-igrani film ''Gazivode, putevima Jelene Anžujske''.

Jovović kaže da je ovo prvo veliko arheološko istraživanje na KiM , nakon onog sprovedenog još od 1927.godine kada je Radoslav Grujić u ruševinama manastira Svetih arhangela u Prizrenu pronađeni posmrtni ostaci cara Dušana Silnog i preneti u crkvu Svetog Marka u Beogradu.

U zahtevnom naučno-istraživačkom poduhvatu u poslednje četiri godine učestvovali su i podvodni arheolozi Ruskog geografskog društva koji su sa opremom vrednom tri miliona evra snimali dno jezera, dugačko 30 kilometara.

''Želeo sam da ukažem na to šta imamo na KiM s obzirom na to da naš narod vrlo malo zna o nasleđu koje imamo u pokrajini, dok drugi čini mi se to bolje znaju. Imao sam priliku da razgovaram sa jerusalimskim patrijarhom koji mi je rekao: Srbi, KiM nije vaše, ono vam je dato od Boga na čuvanje, i to najlepša rečenica koju sam čuo o KiM'', kaže Jovović.

Na više od 16 lokaliteta na dubini do čak 60 metara ronioci arheolozi otkrili su ostatke četiri srednjovekovne crkve, kulu zvonara iz 12.veka koja je visoka sedam metara, nekoliko rimskih nekropola...

''Pronašli smo i srpske kuće iz 19.veka koje su ostale netaknute. Neverovatno je kad uđete u kuće i vidite da je ostao sav nameštaj, čak i drvene kolevke, što govori kojom su brzinom napuštali svoje kuće bežeći od Turaka'', ispričao je Jovović za Tanjug.

U dubinama Gazivoda su i ostaci dvora kraljice Jelena Anžujske, žene kralja Uroša Prvog i majke kraljeva Dragutina i Milutina, na kojem je otvorila prvu ''školu za dame'' u Srbiji.

Jovović podseća na značaj kraljice Jelene Anžujske, koja je prva imala tituli ''silni'', a čija je zadužbina manastir Gradac, kao i brojne katoličke i pravoslavne crkve i manastire.

''Bila je vladarka koja je iznela kulturu sa dvora i u vreme kada je žena recimo bila moneta u Velikoj Britaniji uradila je nešto neverovatno - otvorila je školu za dame'', priča Jovović.

On ne spori današnji značaj jezera Gazivode za srpski narod na KiM, ali ukazuje na manjkavosti odluke da se potopi kotlina prepuna arheoloških nalazišta neprocenjive vrednošti za srpsku kulturu , zbog izgradnje brane i akumulacionog jezera.

Tada je iz Ibarskog Kolašina iseljeno više od hiljadu Srba, a mnoga sela, kuće i imanja ostali su pod vodom.

''To je urađeno namerno i organizovano u velikoj brzini, uz nepotpune dozvole Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Akciji su se tada priključili i Albanci, a bez ozbiljne pripreme terena urađena je dokumentacija da bi se taj prostor potopio.

Tih 14 isključivo srpskih naselja su prinudno i velikom brzinom raseljena, ali ne u Prištinu ili Peć već u Kraljevo, Kragujevac ili Smederevo'', napominje Jovović.

On je izrazio nadu da će film ''Gazivode, putevima Jelene Anžujske'' baciti novo svetlo na ovaj lokalitet, a na pitanje da li se mogu sačuvati pronađeni arheološki ostaci, Jovović kaže da postoje tehnike konzervacije, restauracije i izvlačenja iz tih nalazišta, ali da su zbog situacije na KiM potrebni veliki stručni timovi i ulaganja.

''Srbija, nažalost, ne raspolaže tehnikom niti ima iskustva u podvodnoj arheologiji, ali nadam se da je ovo početak njenog razvoja. Međutim, nije potrebno sve to ni izvlačiti, postoje širom sveta lokaliteti pod vodom koji su zaštićeni kao svetska kulturna baština'', objašnjava Jovović.

U Jovovićev projekat uključeni su Muzej Srpske pravoslavne crkve, Muzej Hercegovine u Trebinju, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Medicinski fakultet u Beogradu, kao i veliki broj istoričara, arheologa i profesora sa Filozofskog fakulteta.

Direktorka Doma kulture u Zubinom Potoku Andrijana Živanović podseća na predanje o tome da je kralj Uroš zbog Jelene Anžujske zasadio Dolinu jorgovana, od današnjeg Kraljeva do Brnjaka, kako bi na dostojanstven način dočekao svoju kraljicu.

''Upravo prostor na kojem se završava ta priča jeste Ibarski Kolašin, konkretno Brnjaci, mesto koje je Jelena Anžujska izabrala za odmor i molitveno tihovanje gde je na kraju umrla'', priča Živanović i dodaje da se poslednjih 20 godina održava i manifestacija ''Dani jorgovana''.

Ona ističe da je Anžujska, koja je iz katoličanstva prešla u pravoslavlje, kao srpska kraljica učinila mnogo za srpski narod, a posebno za Ibarski Kolašin gde je otvorila prvu školu za žene na Balkanu.

''Ta škola je bila osnovana na dvoru koji je potopljeni, a čiji se ostaci naziru kada se jezero povuče u velikoj meri. Taj lokalitet je ostao neistražen, a nadamo se da ćemo kroz film o Jeleni Anžujskoj saznati više o potoljenom kulturnom i istorijskom blagu'', kaže Živanović.  (Tanjug)


Komentari12
efe1e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dubine,visine..plitkost
Dubine jezerske..visine nebeske...Hajde malo da pripazimo na nasu decu ovozemaljsku .
Зорица Аврамовић
@Dubine, visine...! Упутно би било да се запитате, и то најдубље, ко је овде испао плитак. И, како то мислите да водимо бригу о нашој "деци овоземаљској", ако не водимо бригу о њиховој очевини, дедовини, ...чукундедовини? Која је то земља, на којој би требало да живе наша деца, ако није она, коју баштине од својих предака??? И, овако писати о историјском, културном наслеђу српског народа? Божји грех и безумље, ауторе "plitkosti'"!
Preporučujem 33
Магла, магла...свуда око нас.
Врло једноставно. Погледати ко је ставио потпис на одобрење за поплаву неистражених археолошких налаза. И ко је забранио да се они изведу. Ђердап се годинама пре потапања истраживао а пивски манастир је камен по камен, сантиметар фреске по сантиметар, скинут, пренет изнад нивоа воде и поново састављен.
stanislavsr
Gazivode su potopile istoriju. A male elektrane na planinskim vodotokovima potopiće budućnost. Bilo bi jako korisno da se vlada bavi i tim problemom koji će jednoga dana postati u bezvodnim planinama veći problem od Gazivoda. Ljudi mole za pomoć da se zaustavi ovaj ekološki zločin.
Maksim
Станиславе, и ја сам укључен у борбу против минихидроелектрана (ваљда само власт у Србији мисли да су оне савремене ветрењаче лошији избор од хидроелектрана). Само не би требало да бирамо да ли је приоритет да спасимо баштину, или да упућујемо на важност река. Ни без једног ни без другог овај народ нема будућности!
Preporučujem 21
jug
Svaka čast za ovakav tekst. Na našu žalost mnogo toga meznamo jer nam krojači sudbine ne dozvoljavaju da to znamo. Kosovo i Metohija se mora odbraniti od vazala po svaku cenu.
Raca Milosavljevic
... hvala Politici za ovaj tekst ... sta reci ... mi jos neznamo mnoge tajne iz vladavine komunista i partizana,iz nekih razloga se to krije ... ova prica je jedna od mnogih cudnih vezanih za Kosovo i Metohiju ... pre toga ja zabranjen povratak Srbima na koji su izbegli vreme drugog svetskog rata od Siptarskog zuluma,pa se stidljivo obelodanjuje da Tito nije stigao za zivota da pokloni svetu srpsku zemlju novoizmisljenoj drzavi Albaniji,ali evo tkzv medjunarodna zajednica,jos i demokratska hoce to da sprovede u delo ... a da ne pominjemo jos mnoga druga zlodela protiv Srpskog naroda od Knina do Kladova i od Subotice do Djevdjelije ...nadajmo se da ce i ova okupacija brzo proci ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja