sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:34
VRNjAČKA BANjA U „POLITICI”

Kako je zabranom kocke nestao „Mali Monte Karlo”

Ognjen Topalović, novinar i autor nekoliko knjiga priredio je zbornik tekstova iz našeg lista o ovoj banji
Autor: Miroljub Dugalićsreda, 05.09.2018. u 21:40
Врњачка Бања на почетку 20. века (Фотодокументација „Политике”)

Vrnjačka Banja – Ognjen Topalović iz Vrnjačke Banje je dugo bio novinar i kako kaže, „novinari, naročito u ozbiljnim medijima su primarni, neposredni svedoci raznih događanja pa su njihovi tekstovi važan istorijski dokument”. Zato je, uz pomoć vrnjačke biblioteke i „Interklime – grafike”, priredio knjigu od 470 stranica, u kojoj se našlo 760 tekstova iz našeg lista, i to od osnivanja „Politike” 1904. godine do 6. aprila 1941. Pregledao je oko 200.000 novinskih stranica i tvrdi „da čitalac knjige sada može steći malo drugačiju sliku o ovoj banji nasuprot one, često usmenim prednjima i ulepšavane”.

„Politika” je pomno pratila razvoj Vrnjačke Banje ne samo u smislu kretanja kao modernom turističkom mestu nego su se vesti, izveštaji, rubrike odnosili i na neorganizovanost, primitivizam, loš kvalitet usluga, skupoću... Uglavnom, pisalo se dosta o ovoj banji, možda i zato što su se tu odmarali i lečili kraljevi, predsednici vlada, ministri, generali, stranački lideri, fabrikanti, crkveni velikodostojnici...

Prvi tekst, samo nekoliko meseci od izlaska prvog broja našeg lista, objavljen je o poseti kralja Petra Prvog Karađorđevića 18. juna 1904. godine. Opisuje se doček kralja u Vrnjačkoj Banji, o tome da je „pri ručku kusao kašikom svog oca koju je sačuvao jedan ugledni Vrnjčanin” i da je od jedne Vrnjčanke odbio poklon u smislu ispletenih čarapa i peškira a primio samo buket cveća rekavši: „Sejo taj dar podaj svom mladoženji, jer tih stvari tvoj kralj ima dosta.” „Politika”, uglavnom u tekstovima koji nisu potpisani ili su potpisani samo inicijalima, tih prvih godina piše o uređenju mesta, ali i o drugim dešavanjima pa, recimo, izvesni Đ. C. nadzornika banje optužuje „da je iznenada upao u ženski bazen baš kada je bilo pun žena...”. To nadzornik u narednom broju oštro demantuje i naglašava „ko je izneo istinu pokazaće se na sudu”. 

Tih godina, pred početak Balkanskih i Prvog svetskog rata ova banja je bila hit pa se piše o njenoj izgradnji, recimo, o gradnji vodovoda krajem 2010. godine. Pažnju čitalaca, februara 2015. privukao je tekst u „Politici” o misiji engleskih lekara, koju su ovde osnovali bolnicu a koju je predvodio dr Džejms Beri i čitaoci javljaju „da su engleski lekari i milosrdne sestre učinili mnogo dobrih dela prema našim ranjenicima i vojnicima”.

Posle rata, u vreme obnove, tekstom u „Politici” od 13. avgusta 1920. godine upozorava se „da je u Vrnjačkoj Banji teško naći praznu sobu, jer je počeo da je posećuje malovaroški i seoski svet. Dobro je što su i oni počeli da obraćaju pažnju na svoje zdravlje, ali bio bi greh da banja odbije od sebe bolesnike koji su navikli na malo veće ugodnosti, da umesto svetske Vrnjcima preti opasnost da postane seljačka banja”. U ironičnom smislu kritikuje se u tekstu od 30. jula 1922. godine stanje u Vrnjačkoj Banji pa autor kaže: „Nema žandarma koji bi sputavali našu slobodu pa je slobodno gaziti travu, jer je nebo zaliva, sem vetra niko ne uskraćuje slobodu kretanja lišću, nema ni osvetljenja koje bi remetilo diskretnost naših šetnji, ni tvrde kaldrme od koje bi vam brideli tabani pa meka prašina čini vaše šetnje udobnim, a prostota opreme u stanovima i skupoća daje osobitu čar boravku...”.

U više tekstova u „Politici” piše se o boravku kralja Aleksandra Karađorđevića u Vrnjačkoj Banji. Opisuje se, recimo, njegov dolazak maja 1927. godine, kako je tada dočekan, gde je smešten, kako provodi vreme, kako se ovde sastaje sa ministrima i čak inostranim diplomatama. Stiče se utisak da je pomenuti kralj mnogo učinio za modernizaciju ovog mesta pa su mu Vrnjčani podigli spomenik, a prilikom otkrivanja 26. septembra 1938. godine, prema izveštaju „Politike”, prisustvovalo je više od 10.000 ljudi.

Nesumnjivo Vrnjačka Banja tridesetih godina prošlog veka doživljava procvat: „Politika” piše o kaptiranju novih izvora, proširenju banjskog kupatila, rezultatima analize vode od poznatih svetskih stručnjaka i znatno povećanom broju gostiju... U knjizi se vidi da naš list prati i uvođenje „šetnog voza iz Beograda do Vrnjačke i Mataruške Banje pa juna 1928. godine, njime putuje više od hiljadu ljudi.

U Vrnjačkoj Banji se zabranjuje kocka pa nestaje „mali Monte Karlo”, ali se, prema izveštajima „Politike” dešavaju i hapšenja u smislu borbe protiv korupcije cele opštinske uprave u obližnjim Vranešima. Tu je i hronika ubistava, pljački, ali i lepših događanja poput teksta da je 31. avgusta 1935, ovde premijerno, pre nego u Beogradu prikazana Nušićeva komedija „UJEŽ”, pa o koncertima, izložbama, a leta 1929. kako piše u izveštaju, bira se najlepša Vrnjčanka...

„Politika” beleži da je ovde 15. jula 1930. godine počela rad jugoslovensko-bugarska komisija o razgraničenju, u i nizu tekstova se to detaljno prati...

U knjizi autor posebno izdvaja „Politikine” tekstove o sudbini Dragutina Jovanovića, poznatog četničkog vojvode i junaka Luneta, koji je bio predsednik vrnjačke opštine, ali u poznatom događaju ubistva u Skupštini Jugoslavije bio optužen kao saučesnik... Takođe, poseban deo knjige posvećen je pričama Dušana Radića u našem listu, čije ime danas nosi vrnjačka biblioteka.


Komentari2
bfc3e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

razlika je drasticna
nekad su kazina pravili da se bogati zabavljaju.gospodin bi obukao jedno od svojih novih odela,gospodja sa svojim zlatom (oko vrata i ostalo)...prvo vecera u nekom otmenom restoranu(mozda i u samom kazinu) a onda zabava.sve u svemu jedan socijalni cin koji ljudima dubokog dzepa ne da nije nanosio stetu-naprotiv;u kazinu su se sklapala prijateljstva i poslovni dogovori. danas je to brutalna placka siromasnog dela stanovnistva koja se odvija po raznoraznim cumezima koji sebe nazivaju pogresnim imenom. poslednji kazino u banji drzao je izvesni gospodin lazovic pre pedesetak godina dok je devedesetih lutrija srbije pokusala da napravi nesto slicno kazinu ali nije im poslo od ruke,verovatno zbog neznanja posla.
Milos
A danas kladionice/kockarnice na svakom ćošku. Kockanje i ostale bolesti zavisnosti cvetaju kao nikad... pa nam je i nacija takva

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja