nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:07

Usklađivanje penzija svakog 1. januara

Umesto dva puta godišnje predlaže se da se primanja koriguju jednom godišnje sa stopom planirane inflacije i rastom BDP-a većim od dva, umesto sadašnja četiri odsto
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićsreda, 05.09.2018. u 22:00
Зграда фонда Пензијско-инвалидског осигурања (Фото А. Васиљевић)

Ministar finansija Srbije, Siniša Mali, započeo je razgovore s predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o povećanju penzija i ukidanju Zakona o privremenom umanjenju, koji je na snazi od oktobra 2014. godine. Mali je najavio veće penzije od oktobra, ali za koliko tačno, znaće se ove ili naredne nedelje.

U iščekivanju nove runde pregovora s MMF-om, savezi penzionera Srbije i Vojvodine uputili su na adrese premijerke, Fiskalnog saveta, predstavnika MMF-a u Beogradu i ministara rada i finansija predloge i sugestije šta uraditi posle ukidanja spornog zakona o umanjenju, a da se ne naruši fiskalna stabilnost i budžeta i PIO fonda.

U tom smislu, Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine i potpredsednik Saveza penzionera Srbije, kaže da je nakon vraćanja penzija na iznos pre umanjenja, najvažnije da se primanja ubuduće usklađuju jedom ili dva puta godišnje s rastom inflacije i delom rasta bruto društvenog proizvoda i to ukoliko je on veći od dva odsto.

– Penzije se zbog niske inflacije od nove godine mogu usklađivati i samo jednom godišnje 1. januara sa stopom planirane inflacije, s tim što bi se od 1. januara naredne godine usklađivanje korigovalo u skladu sa ostvarenom realnom inflacijom u prethodnoj godini. Ovaj način usklađivanja je pogodniji, jer bi se radio istovremeno s donošenjem budžeta za narednu godinu, a osim toga penzioneri ne bi bili dovedeni u situaciju da im polugodišnje usklađivanje bude eventualno i negativno – kaže Nenadić.

Nadležni, kojima je pismo upućeno, ne smeju, kaže on, da prenebregnu činjenicu da se penzije po zakonu usklađuju i s delom rasta BDP-a ukoliko je godišnja realna stopa iznad četiri odsto, što je sada slučaj.

– Smatramo da je stopa veća od četiri odsto suviše visoka i da treba da bude niža. Predlažemo da se penzije ubuduće usklađuju s rastom BDP-a kada on bude veći od dva odsto u prethodnoj godini. To bi penzionerima mnogo značilo, jer bi uz inflaciju dobili još neko povećanje, a s druge strane ne bi opteretilo državnu kasu, jer bi se ostatak BDP-a prelio u nove investicije i druga davanja – kaže naš sagovornik.

On podseća da je učešće penzija od oko 11 odsto u BDP-u odavno dostignuto te da bi do eventualnih odstupanja od toga moglo doći naredne godine zbog potrebe vraćanja umanjenih penzija na zakonski nivo. Međutim, u 2020. i svakoj narednoj godini, ovo učešće će se konstantno smanjivati, jer se penzije neće usklađivati s kompletnim rastom BDP-a, već samo s jednim delom. Ono na šta penzioneri posebno skreću pažnju nadležnima je da se sve penzije moraju usklađivati s kretanjem inflacije, a ne da se pravi razlika i da se penzije veće od proseka ne usklađuju.

Ako bi se to dogodilo, došlo bi do gomilanja finansijskih obaveza prema penzionerima čija primanja nisu usklađena, što bi kad-tad moralo da dođe na naplatu.

Kako bi se pomoglo najsiromašnijima predlaže se i da se ubuduće za njih izdvaja 30 odsto od prosečne zarade bez poreza i doprinosa, a ne kao do sada 27 procenata. Nenadić podseća nadležne da se veliki broj penzionera u protekle četiri godine, dok je važio zakon o umanjenju, žalio sudu. Prilikom rešavanja ovog pitanje nadležni moraju da imaju u vidu stav Ustavnog suda Srbije, koji je jasno rekao da su penzije neotuđivo i imovinsko pravo svakog penzionera.

– Imovina se, dakle, može umanjiti, ali se mora nadoknaditi po tržišnoj vrednosti. Prema tome odredba Zakona o privremenom umanjenju, koja govori da su penzije isplaćene po tom zakonu konačne, neće moći u sudskim sporovima da ostane. Smatramo da penzioneri ne treba da vode sporove pred domaćim i stranim sudovima, u vezi sa svojom nespornom imovinom, već da im vlada u nekom srednjoročnom roku ovo pitanje reši – kaže Nenadić.

U slučaju sporazumnog rešavanja ovog pitanje izbegli bi se visoki sudski i troškovi advokatskih kancelarija, zatezne kamate, odnosno ukupni izdaci bi bili znatno niži, pre svega za državu koja bi morala da ih nadoknadi.


Komentari2
a7e81
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dragana
Da li ce samo oni penzioneri dobiti povracaj umanjenih penzija koji su tuzili ustavnom sudu sa kamatom,ako je tako da pravdu za moju ionako malu penziju i ja potrazim na sudu,molim vas odgovorite mi posto nisam dovoljno informisana,hvala
Jovan Tamburic
Најаве укидања Закона поново прате манипулације пензионерима и јавношћу Србије у којој се не постављају и не дају одговори на неколико важних питања: 1. Када ће Уставни суд, на иницијативу Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, изврштити оцену уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, на основу акта о покретању поступка, који је, у складу са Уставом , потписало 27 посланика Народне скупштине Србије, које пред судом представља проф. др Миладин Шеварлић. 2. Како ће држава у складу са чл.20. став 1., чл. 58. Став 2. Устава и чл. 178. Закона о ПИО, регулисати повраћај неисплаћених делова пензије са законском каматом. Игнорисање ове обавезе ће довести до огромног броја судских парница за надокнаду штете. Истина, држава ће у таквом сценарију „уштедети“ због неинформисаности и болести великог броја пензионера који неће затражити заштиту својих права на суду. Зашто држава приморава своје грађане да правду траже на суду?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja