petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:06

O grobovima srpskih ratnika brinu tri države

Sa Slovačkom, Češkom i Rusijom Srbija ima sporazume po kojima svaka strana o svom trošku održava vojne memorijale na svojoj teritoriji
Autor: Jelena Čalijasreda, 05.09.2018. u 22:00
На Гробљу ослободилаца Београда почивају и руски војници (Фото Д. Жарковић)

Grobovi srpskih ratnika rasuti su u 43 zemlje sveta i, prema trenutnoj evidenciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, van matične države postoji 679 srpskih ratnih memorijala. O njihovom redovnom održavanju brine se upravo ovo ministarstvo, u saradnji sa kolegama nadležnim za spoljne poslove. Osim u slučaju kada država Srbija ima potpisan međudržavni sporazum sa zemljom u kojoj se ratni memorijali nalaze: tada je održavanje preneto na državu gde su grobovi i spomenici ratnika.

Kako se navodi u pisanim odgovorima Ministarstva rada „Politici”, međudržavni sporazumi iz oblasti ratnih memorijala potpisani su sa Slovačkom, Rusijom, Češkom i Francuskom (Sporazum o obnovi Spomenika zahvalnosti Francuskoj u Beogradu iz 2017). Dokumenti koji su potpisani sa Češkom, Slovačkom i Rusijom podrazumevaju da svaka strana snosi troškove uređenja i održavanja ratnog groba i vojnog memorijala koji se nalazi na njenoj teritoriji.

Nedavno su ratni memorijali, ruski u Srbiji i srpski u Rusiji, bili tema susreta u Moskvi.

Krajem aprila održan je drugi sastanak mešovite srpsko-ruske komisije koja treba da prati sprovođenje međudržavnog sporazuma o ratnim memorijalima. Njime je, između ostalog, predviđeno da „troškove održavanja ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije snosi srpska strana. Troškove održavanja srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije snosi ruska strana”, kao i da svaka strana može i o svom trošku da obavlja radove na održavanju, uz saglasnost one druge.

„Srpskih ratnih memorijala u Ruskoj Federaciji ima 36 i tamo je sahranjeno 185 Srba. Nema pojedinačnih srpskih memorijala, već su vojni zarobljenici različitih nacionalnosti sahranjivani kolektivno. S tim u vezi, najznačajnijim srpskim ratnim memorijalom u Ruskoj Federaciji može se smatrati Groblje ratnih vojnih zarobljenika logora 64 u ataru naselja Boljšaja Kamša, u blizini grada Moršansk, Tambovska oblast, gde je po trenutnoj evidenciji sahranjeno 87 osoba srpske nacionalnosti”, navodi se u odgovorima Ministarstva rada.

S druge strane, prema trenutnim podacima resornog ministarstva, u našoj zemlji ima 97 ruskih ratnih memorijala.

„Po značaju možemo izdvojiti Groblje oslobodilaca Beograda 1941, Spomenik sovjetskim ratnim veteranima na Avali, Spomen-kosturnicu Crvenoarmejaca palih u borbama za oslobođenje Požarevca 1944. godine na Čačalici, Groblje Crvenoarmejaca u Somboru, Spomen-kompleks Sremski front i Spomen-kosturnicu borcima i oficirima Crvene armije u Jagodini”, navode u Ministarstvu rada.

Potpisivanje međudržavnih, bilateralnih sporazuma o zaštiti vojnih memorijala i mesta stradanja pokazalo se kao najcelishodniji, najekonomičniji i najefikasniji mehanizam za zaštitu tog veoma specifičnog i značajnog segmenta nacionalne nepokretne kulturne baštine, ističe istoričar Dejan Ristić, stručnjak u oblasti zaštite kulturnog nasleđa i utemeljivač službe Vlade Srbije za zaštitu vojnih memorijala i mesta stradanja.

– Kada je reč o nedavno potpisanom srpsko-ruskom međudržavnom sporazumu, najpre treba naglasiti osnovne istorijske činjenice, koje se ogledaju u tome da oružane snage Srbije ili Jugoslavije nikada nisu bile prisutne, niti su dejstvovale na teritoriji današnje Ruske Federacije – ističe Ristić.

Podseća da su, s druge strane, jedinice nekadašnjeg SSSR dejstvovale krajem 1944. i tokom prve polovine 1945. godine na području nekadašnje istočne, severoistočne i severne Jugoslavije.

– Nije, dakle, moguće očekivati puni reciprocitet u broju, karakteru, obimu i značaju srpskih vojnih memorijala u Ruskoj Federaciji i ruskih vojnih memorijala i mesta stradanja u Srbiji. U ovom, veoma specifičnom slučaju, moglo bi se govoriti o „reciprocitetuˮ koji bismo mogli nazvati simboličnim i koji bi se ogledao u tome da je reč o dva veoma bliska naroda koji nikada nisu ratovali jedan protiv drugog, već da su se najčešće udruživali u saveze kako bi se odbranili od zajedničkog neprijatelja. Velika i lako uočljiva nesrazmera zasnovana je na istorijskim realnostima 19. i 20. veka, koje su nepromenljive. No, to pred Srbiju stavlja kontinuiranu obavezu koja se ogleda u stalnoj i stručnoj brizi o bezmalo stotinu vojnih memorijala i mesta stradanja od značaja za Rusku Federaciju, na kojima počiva više desetina puta veći broj lica koja su poticala sa teritorije današnje RF u odnosu na broj naših državljana koji počivaju na tlu prijateljske Rusije – kaže Ristić.

Nepostojanje reciprociteta moglo bi da bude razlog zbog kojeg Srbija nema potpisan međudržavni sporazum sa državom u kojoj se nalazi veliki broj značajnih ratnih memorijala – Grčkom.

– Postoji izuzetno mali broj vojnih memorijala i javnih spomenika od značaja za Republiku Grčku koji se nalaze na tlu Republike Srbije. Na primer, Grčko vojno groblje u Pirotu, Kula Nebojša ili Spomenik Rigi od Fere u Beogradu, u odnosu na više desetina značajnih vojnih memorijala, mesta stradanja i javnih spomenika od interesa za Republiku Srbiju koji se nalaze na grčkoj zemlji. Dakle, opet je reč o velikoj razlici u broju, obimu, sadržaju i značaju tih lokaliteta u dve zemlje. Moglo bi se pretpostaviti da bi i neophodna budžetska sredstva za njihovo održavanje bila u velikoj nesrazmeri, te da možda upravo zbog toga Grčka, barem koliko je meni poznato, nije inicirala razgovore koji bi rezultirali potpisivanjem sporazuma – kaže Dejan Ristić.


Komentari9
071aa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Горан
У Аустрији о свим ратним гробљима брине организација која се зове Црни Крст (Schwarzes Kreuz). Ова организација се брине и о српским гробљима у Градишћу и у Маутхаузену (заробљенички логор у 1. светском рату за Италијане, Румуне, Русе, Србе и Французе). Држава Србије се не брине ни о једном квадратном центиметру. И, можда је тако и боље, јер су сада ова гробља уређена, а да се Србија брине о њима....
Зоран Матејић
У тексту је наведено да Србија има међународни споразум и са Чешком. Такође сам прочитао информацију да је држава Чешка својевремено поклонила Србији земљиште нa којем је, и око спомен костурнице Јиндриховице као српску екс-територију (пише чак и на Википедији). Ако је то територија Србије, ко онда одржава тај маузолеј-гробље? ... Тамо су сахрањени остаци 7.100 српских затвореника у Првом светском рату. Поново апелујем на Министарство и све надлежне да се исправи ГРЕШКА И НЕПРАВДА: на спомен плочи пише да су сахрањени Југословени. ТИ СТРАДАЛИ СРБИ НИСУ НИ ЗНАЛИ ЗА ЈУГОСЛАВИЈУ, УМРЛИ СУ КАДА ЈУГОСЛАВИЈА ЈОШ НИЈЕ НИ ПОСТОЈАЛА! Молим све који могу да помогну (и Политику), да се жртве УДОСТОЈЕ ИСТИНЕ.
Milivoje Radaković
Imajte u vidu, Matejiću, da je taj spomenik i istorijski spomenik na vreme kada su Jugosloveni verovali u jugoslovenstvo, kao što su Čehoslovaci verovali u čehoslovaštvo... Spomenik uvek više govori o onome ko ga podiže, nego o onome kome je podignut - to ne može da se izbegne.
Preporučujem 4
Sinisa
Posto su neki stranci ginuli i za nasu slobodu zanima me ko brine o Ruskom,Francuskom,Britanskom,Grckom groblju u Beogradu?
Kolja
Strašno! Po Ireneju sve te zemlje su sada Srbija a da to niti neznaju.
Tena
Strašno je Vaše nerazumevanje rečenog, ali to je zbog nedostatka ljubavi prema drugima. Patrijarhova izjava nije politički poklič i poziv na osvajanja, već izraz ljubavi, jer gde god su srpski grobovi, koje još neko i održava i pazi, vežu nas osećanja naklonosti za tu zemlju. Ako kažem da si moj brat, to nije zato što mislim da su nam roditelji isti i da ću polagati pravo na imovinu, već je to zbog osećanja bratske ljubavi. Dakle te zemlje u kojima su srpski grobovi nisu država Srbija, ali jesu emotivno Srbija i to je pozitivno osećanje, a ne predatorsko. Ovo se ne odnosi na područja u našem okruženju na kojima su Srbi bili starosedeoci, na kojima je u oba svetska rata izvršen genocid nad Srbima i sa kojih su proterani u ratu "90-tih. Svoja ognjišta nećemo zaboraviti, jer nam ne ide mirenje sa nepravdom. Sve što je sada, sutra može biti drugačije, tome nas je istorija naučila. Pravdu volimo iznad svega, a Bog će svakom dati platu prema njegovim delima, pravedniku, krvniku, izdajniku...
Preporučujem 16
Bogdan
Dali ce neko ikada da se udostoji i obnovi Zebrnjak, Spomenik kosturnica, palim Srpskim ratnicima u Kumanovu!? Srpska vojska je pobedila tursku vojsku i time označila početak oslobođenja Jugoistočne Evrope od Osmanskog carstva. Spomen-obeležje je najznačajnije ostvarenje beogradskog arhitekte Momira Korunovića i bio je najmonumentalniji vojni memorijal na prostorima središnjeg Balkana. Spomenik je podignut 1937. godine na lokalitetu samog bojišta, brdu Zebrnjak kod Kumanova u tada Vardarskoj banovini u Kraljevini Jugoslaviji, a danas Republici Makedoniji. U spomen-kosturnici, počivaju posmrtni ostaci 678 poginulih srpskih vojnika poginulih u Kumanovskoj bici. Danas se spomenik nalazi u ruiniranom stanju, jer ga je bugarski okupator Makedonije porušio tokom Drugog svetskog rata!Spomenik na Zebrnjaku građen je od najtvrđeg bazalta i armiranog betona. Imao je oblik kule-obeliska visine 48,5 metara. Bio je to najlepsi i najviši spomenik na teritoriji Kraljevine Jugoslavije i balkana!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja