sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:11
NE SAMO O POSLU: DR DUŠAN POPOVAC

Doktor koji se nije bojao tuberkuloze

Kao mlad lekar odlučio je da svoju profesionalnu karijeru posveti iskorenjivanju ove teške bolesti od koje su najčešće umirale bebe
Autor: Dragoljub Stevanovićčetvrtak, 06.09.2018. u 14:15
Душан Поповац (Фото З. Кршљанин)

Kao lekar posetio je mnoge zemlje sveta, izlagao svoje radove na stručnim savetovanjima. Bio je gostujući profesor na Kolumbija univerzitetu u Njujorku desetak godina, Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku godinu dana i kraće vreme gost Ruske akademije nauka. Ali, nijednom putu se nije tako radovao kao ovom, koji predstoji idućeg meseca. U Toronto ide sa svojim najbližima da prisustvuje venčanju najstarije unuke Nine, arhitekte po struci.

– Svi idemo, neki su tamo, neki su već otišli, ali svi ćemo se okupiti, biću sa svim svojim unucima – srećan je profesor Popovac.

Snovi i traganja

Ne krije da mu je Nina nekako najveća inspiracija za pisanje. Rođena je četiri meseca posle smrti supruge Radmile, i vratila ga je u život krajem 1989. godine. Radmila je bila lekar pedijatar, imala je samo 53 godine i puno mu je pomagala u zajedničkoj borbi na iskorenjivanju tuberkoloze na Kosovu, a kasnije i u celoj Jugoslaviji, koja je počela 1963. Proveli su petnaestak godina na Kosovu i nagledali se smrti, najčešće onih najmlađih, dece od jedne do tri godine.

– Sa Nininim rođenjem i ja sam ponovo rođen, počeo sam i da pišem, da objavljujem knjige sećanja i zbirke pesama – priča Popovac.

Roman „Snovi i traganja” posvetio je unucima, Nini i Ani, i Maksimu i Arsenu od svojih ćerki Dragane i Mirjane.

Još dok je bio mlad i odlučivao kojim profesionalnim putem da krene profesor dr Dušan Popovac dvoumio se da li da studira književnost ili medicinu. Opredelio se da bude lekar, i sudeći po onome što je postigao, nikako nije pogrešio, naprotiv, ostavio je dubokog traga u lečenju tuberkoloze i bolesti pluća. Bio je direktor Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici i petnaestak godina direktor Gradskog zavoda za bolesti pluća u Beogradu.

Nešto se od toga zahvati u stihovima, nešto u prozi, nešto i naučnim jezikom.

Otkriva nam još jednu zanimljivost, može se reći da je počeo i kao „novinar”. Objavio je više tekstova u „Studentu”, „Komunistu” i drugim novinama. Naročito mu je drag napis u „Borbi” velikog formata, 1968. godine kada je analizirao natalitet i predvideo da će „eksplozija” rađanja Šiptara dovesti do nesagledivih posledica po sudbinu pokrajine. Za to doba hrabar potez – i što je interesantno, prošlo je bez ijedne kritike ili zamerke.

Bitka sa smrću

Dr Popovac se živo seća mnogih epizoda sa službovanja na Kosovu. Profesor M. Grujić pitao je jednog bolesnika koju knjigu čita, a ovaj mu je rekao naslov i dodao da će umreti kad je pročita. Tako je i bilo. Pacijent dr Popovca izmučen teškom bolešću otvorio je oči jedno jutro, otpevao staru srpsku narodnu pesmu i zatvorio ih, zauvek.

– U Kosovskoj Mitrovici postojalo je „odeljenje za umiranje” a u njemu su umirala odojčad i deca. Nismo mogli da se pomirimo sa tim znajući da imamo efikasnu vakcinu za zaštitu dece, samo je trebalo dosledno sprovoditi vakcinaciju. Tu je bio izlaz iz žalosne situacije. I posle petnaestak godina kada smo napustili Kosovsku Mitrovicu deca u ovom gradu nisu više umirala od ove bolesti – naglašava naš sagovornik.

Radeći svakodnevno sa obolelima od tuberkuloze morao je da vodi računa o higijeni, da ne bi preneo infekciju novorođenim ćerkama. Ta povećana opreznost trajala bi šest nedelja sve dok na njihovim podlakticama nije primetio svež ružičast, ožiljak, prečnika oko šest milimetra, nastao od primljene beseže vakcine. Tada je bio siguran da su stekle imunitet.

Dosta je putovao, kao jugoslovenski lekar, profesionalno jedan od najvažnijih studijskih boravaka bio je u London 1973. godine. Razgovarao je tada sa profesorom, vodećim stručnjakom za tuberkulozu u svetu, koji je vodio studije u Africi i Aziji o skraćenom lečenju tuberkoloze koje traje šest do osam meseci.

– Uvideo sam efekte tog režima, i pokrenuo kolege prijatelje da se on primeni u Srbiji. Rezultat je bio fantastičan, umesto dve-tri godine lečenja, ljudi su se vraćali svom normalnom životu već posle nekoliko meseci. Tuberkuloza je danas potpuno pod kontrolom, a najbolja stvar koja nam se desila je da više nema te bolesti kod dece, izuzev sporadično poneki slučaj – naglašava dr Popovac.

Po povratku iz Londona gde se usavršavao iz kliničke imunologije i alergologije na Kosovu je prvi put pokrenuo taj oblik lečenja, a po prelasku u Beograd primenio ga je u Gradskom zavodu za bolesti pluća i tuberkulozu.

Opasno olovo

Saradnja Kolumbija univerziteta u Njujorku i Medicinskog fakulteta u Prištini, odnosno zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici koja je sa malim prekidom zbog NATO bombardovanja, trajala gotovo 25 godina, pokazala se veoma važnom. Zagađenje životne sredine u Kosovskoj Mitrovici zbog najveće topionice olova u Evropi i zastarele tehnologije bilo je na granici katastrofe. Koncentracije olova u krvi neke odojčadi i dece bile su slične ili veće nego u krvi topioničara. Posledice takvog zagađenja ispitivane su u američko-jugoslovenskom projektu. Visoke koncentracije olova izazivale su kod dece opasnu malokrvnost, a indirektno su bile uzrok deficita inteligencije. Ovi rezultati su doveli do toga da Organizacija ujedinjenih nacija izda preporuku da se ne koristi olovni benzin, jer ima štetan uticaj na imunitet, na mentalni razvoj kod najmlađih i povećava krvni pritisak.

Dr Popovac ne krije da pati zbog svih ovih dešavanja oko njegovog Kosova, u kojem ne samo da je rođen već ima i mnogo lepih uspomena. Ali, utehu nalazi u porodici i pisanju. O tragediji Kosova pisao je u romanu „Snovi i traganja”.

– Sećam se jedne anegdote sa kongresa lekara. Običaj je bio da se svakom učesniku za uspomenu da crtež (karikatura), a ja sam dobio kako moja unuka trči ka meni i kaže „Deda, hajde da rastemo zajedno.” Porodica mi je smisao života, moji unuci i unuke su mi najbolje društvo. Oni sada idu napred, a ja ih pratim – priča dr Popovac.

Detinjstvo na Kosovu, ubistvo u Drenici

Od kada je u penziji dr Popovac kaže da ima vremena za „lepo pisanje”, a tema ima napretek. Detinjstvo na Kosovu, sećanje na ubistvo oca 1942. godine u Drenici, izbeglištvo u vreme Drugog svetskog rata u Kragujevcu i Baljevcu kod Raške, povratak na Kosovo, u Kosovsku Mitrovicu, gde je završio osnovnu i srednju školu, pa studije u Beogradu, pa opet povratak u Kosovsku Mitrovicu gde je lečio decu od tuberkoloze...

Nepotrebne revakcinacije

– Moja supruga pedijatar i ja smo obavili veliko istraživanje, testirali smo oko tri hiljade dece i ispitivali koliko dugo traje imunitet čuvene beseže vakcine. Zaključili smo da je bitna samo prva vakcinacija koja se dobija u porodilištu, a da druge nisu potrebne. Taj zaključak smo izneli na jugoslovenskom savetovanju o tuberkulozi 1976, gde su se sastali stručnjaci za tuberkulozu iz cele Jugoslavije. Svi su pozdravili ovo istraživanje i dobro ga shvatili, ali niko nije imao hrabrosti da ukine beseže revakcinacije, a bilo ih je pet. Tako da su do 2002. godine trošene ogromne količine novca na nepotrebne revakcinacije – kaže dr Popovac, koji je u naučnoj literaturi citiran više od hiljadu puta. Autor je šest izdanja univerzitetskog udžbenika „Bolesti pluća” i 240 naučnih i stručnih radova.

Hobi – fotografija

U mladosti je išao na pet radnih akcija, jedne godine vodio je brigadu studenata medicine iz Beograda i ona je proglašena za najbolju na deonici izgradnje puta od Niša do Đevđelije. U tu čast sledećeg jutra podizao je zastavu na jarbol uz državnu himnu. Sa velikim ponosom i uzbuđenjem seća se tog vremena.

Veliki je ljubitelj fotografije, ali ne stiže da išta objavi ili priredi izložbu. Uživa kraj jezera na jednom imanju u okolini Beograda koje je pretvoreno u ribnjak, a na njemu je puno lokvanja pa su i fotografije ove biljke u poslednje vreme među najčešćima.


Komentari0
9f35b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja