utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:12
ZANIMLjIVA SRBIJA: MOKRIN

Gibanica na slami

Tradicionalna žetvena svetkovina se modernizovala i postala seljački parti na slami: pedeset kotlova riblje čorbe, veselje i pečenje, začinjeno vatrometom
Autor: Bogdan Ibrajterpetak, 07.09.2018. u 08:15
Лала Сосу на тракаре гура (Фото Имре Сабо)

Posle Ilije – sunce sve milije. O Preobraženju se preobražavaju i voda i gora. Postaje hladnije, nema više kupanja.

Ove narodne mudrosti se baš i nisu uklapale u ambijent „Seljačkog partija na slami” u banatskom Mokrinu. Parti bi održan na Svetog sveštenomučenika Evsignija, u subotu 18. avgusta, dan uoči Preobraženja. Mučenik Evsignije kao da je s lanca pustio paklene jezike pripeke na mokrinsko vašarište gde se odvijao parti. Vreo gvozdeni sač je pritisnuo seljački svetac, silne šatre, stotine automobila, svetinu i slamu, harali su dim i jara – ona Baba Fatamorgana terala je preko vašarišta bar hiljadu kozlića!...

U čast završetka žetve

Parti na slami je nešto kao nastavak žetvene tradicije u gornjem Banatu, posebno u Mokrinu. Ovo selo sa 26.000 jutara zemlje i 36 parnih vršalica za žito bilo je između dva svetska rata najopremljenije u zemlji za pravljenje hleba nasušnog. U prošlosti je završetak žetve i vršidbe bio krunisan svetkovinom koju su stari nazivali gibanica. Od poslednjeg snopa žita žene bi oplele venac, okačile o mašinu koja je dugo svirala parnom pištaljkom. To je bila kao neka „labudova pesma”, ali i znak da se oko vršidbe sve dobro i berićetno završilo. Radenici bi se okupili, dobro počastili ićem i pićem. Bila je i pokoja tamburica samica – bisernica, mala dvoreda harmonika, više kao simboli slobode agrarnog proletarijata. Svetkovina gibanica je verovatno dobila naziv po vrućoj gibanici sa sirom koju su slavljenici jeli... Gibanica se vremenom modernizovala, postala je parti...

Vrelina dana nije smetala „partijašima” – kovanica od reči parti – koji su još od deset sati pre podne raspaljivali vatre ispod kotlova, sačeva, čeličnih talandara načinjenih od traktorskih tanjirača, roštilja i gvozdenih pečenjara. Kako je iznela Marija Maja Čavić, koordinatorka partija (organizovao Omladinski „BIT” Mokrina, ma šta to značilo), pedeset ekipa takmiči se u kuvanju riblje čorbe. Dobiju kilo i po šarana, pa nek' prepuste kulinarsku maštu svemogućim čarolijama. Takmičarske ekipe imaju maštovite nazive i svoje omeđane zabrane. Ispred svake je tabla sa nazivom ekipe. „Sava, Peca i deca”, „Ljubav na seoski način”, Brdini „Golubari – laste”, „Garavi sokak”, „Vesele komšije”... „Železnica Srbije”, „Bibuške”, „Sose – frau banda”, „Adorjanski manjovi”, „Kanistar koalicija i uzurpatori”, „Ne kuva se supa – ekipa MUP-a”, „Mokrinski Amerikanci ispod duda”...

Vrućinčina kljuje, dim se vije oči štipa, mirisi roštilja, prženog crnog luka i ljute aleve paprike nadražuju nozdrve... Kod ekipe  „Glinokopa – Toza Marković” iz Kikinde, harmonikaš Dušan Rogan razvlači mehove harmonike – dirke da poispadaju. Tri livade nigde lada nema... Roganu vratne žile da popucaju koliko se zdao u muziciranju. Harmonika kakva je – takva je – čovek svira srcem. „Tandrčak, tandrčak, vreteno”... Prošle godine Rogan je rekao da je iz susedne Crne Bare. Sad veli da je iz novokneževačkog Obilićeva i da poznaje Đuru Aću i Mileta Klepića... Tu su bili Laza Đereš, novinar Pera Trnja, poštar Svetislav Šolaja... „Deder, Rogane, nisi plaćen da daješ intervjue, nego razvuci”, vikali su svircu glinokopci. Imaju oni u Kikindi najveći glinokop u Evropi. Skladište gline ima najveći krov pokriven crepom na svetu. Velik k'o dva Titanika!...

Krunjenje kukuruza

Na igralištu pored kamare od bala slame ogromni Neša Čavić – jedva je stao u široke lalinske gaće – izdavao je preko mikrofona naređenja. „Za decu jahanje ponija – besplatno“!... Dva ponija doveo iz Kikinde Darko Farka. Prema konjićima odjednom se sjurilo pedesetak dečaka i devojčica... „Neka se pripreme gospođe za takmičenje 'trčanje u džakovima'“... Deca su se nadmetala u brzom ručnom krunjenju kukuruza. Od čokanja ili okomaka kukuruza takmičila su se u ređanju i pravljenju „najdubljeg bunara“. U džakovima gospođe su skakale, spoticale se, padale. Punačke, mršave, vitke, zajapurene... Masa je navijala uz urnebesni smeh... Jaki momci gurali su glomazne traktorske gume, na grbači u trku oko bala slame teglili su džakove pune žita. Umesto kamena s ramena su u dalj bacali zidarsku ciglu...

Grilovanje (Foto Imre Sabo)

Ove godine uvedena je nova disciplina zvana trakarenje. Trakare su drvena ili metalna kolica od prečaga sa jednim točkom. U stvari – preteča japanera. Na trakare sedne gospođa dama, pa je njen partner, zavezanih očiju, trčeći vozi putanjom između poređanih bala slame. Dama komanduje, vikom ga navodi „levo”, „desno”, „pravo”, „okret”. Lala trči, sluša, a Sosa uživa na bali slame trakara kao u avijonu!... „Samo opušteno”!, viče jedan. I zaista, ni jednog mrkog lica. Razdraganost, veselje, smeh. Setio sam se vrlog Stanislava Vinavera i njegovog poslednjeg teksta koji je napisao: „Nikad dovoljno smeha”... Za dobrog čoveka Rogana sa meh-harmonikom stihovi romske pesme: „Susretoh se s dobrom voljom, s dobrom voljom susretoh se”...

Sto roštilja u dimu. Ćevapčići, krmenadle, pileći bataci, uštipci, kobasice... Stotine stolova i stotine oznojenih nasmejanih lica. O, ljudi!... U zastoru „dimnog signala”naišao sam na Števu Pavlova Ciganjskog. Ispod šešira bakarno lice, suvo kao kod ostarelog indijanskog poglavice. Števa je poslednji pastir i bojtar starinskog kova sa mokrinske pustare jaroš–birov, na kojoj se i danas mogu videti „vilinska kola”. „Vidio sam ja vile”, kaže Števa mlađariji glasom tako šištavim kao da je progutao dva svitka šmirgle!

„Vilinsko kolo noću zaigra travom čarno, od centra se raširi pomamno cirkularno. Ko se u ponoć drzne da mu na pravac stane, sačekati ne može da novi dan mu svane. Razmaći će se tajne kapije na ledini, nestaće u podzemlju taj prestupnik jedini”, zapisao je pesnik Raša Popov o vilinskim kolima na mokrinskom pašnjaku. „Ej!... Može l' za mene jedno 'ladno pivo” – pitao je bojtar Števa...

Ispod jednog duda na crvenom žaru žeženome vrteo se ražanj. Na ražnju cvrči ne prase, već nazime. Kaplje sa kožurice mast po žeravici, miriše kao mazivo prosuto po gvozdenoj parnoj mašini. Tu je bila vesela grupa vulkanizera Bece Perjara: Jova Mimija, Toza Jošta, Jezda Bunja, Tot Lacika, Ilija Lackov, Mišika, Jolići, Držaići – Petromihaljovi sa reke Aranke... „Pržena riba za meze, predjelo riblja čorba, glavno jelo vruća prasetina od mangulice, pa neka curi mast između prstiju”, kaže vajni vulkanizer.

Ne može bez riblje čorbe

Ispred jednog kipućeg kotlića, na panou sa slikom ptice piše: „Zaštitimo veliku droplju”. Momci, po svemu sudeći lovci, razastirali su žar ispod gvozdene skalamerije. „Da li postoji još koji primerak droplje na mokrinskom pašnjaku?”... „Ima desetak ženki. Ali, uskoro će i to sasvim nestati... Kako?... Pa, tako lepo! Nema dropca, nema mužjaka!” – odgovorio je momak. Inače, pasišta kod Miline bare i Velikog senokosa u mokrinskom ataru su jedina mesta gde se mogu videti poslednje droplje u zemlji Srbiji...

„Čorba je kuvana. Da li su po volji reš pečeni karaščići, il' možda koji ćevapčić?... Ne znamo se. Ja sam Nikola. Od Burkinih. Otac iz Farkaždina, mati Perležanka. U Mokrin sam doveden kao dete, pre šezdeset godina“... „Mi smo ekipa iz Zlatne grtede, mokrinskog Bronksa. Ja sam sin Đoleta Kranjca. Onog o kome ste vi pisali da je letao slatinom u šifonjeru. Imao šifonjer elise od helikoptera, pa se Đole zaista odlepio od zemlje. Zvali su ga Đole Ptica. Odselio se u legendu”...

U pet po podne seljački parti je dostigao vrhunac. Zgruševljena ekstaza. Kovitlac dima. Usijani titravi vazduh. Pečenje sa skare. Srkanje riblje čorbe. Hlađenje svetkovine pivom i lubenicama... Uveče su između šatri upaljene vatre. Treštala je muzika. A onda – rafalni prasak! Na nebeskom svodu rasprskavao se šareni vatromet. Mlečni put je zastrla zvezdana prašina...


Komentari0
467be
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja