subota, 26.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 07.09.2018. u 08:15 Borka Golubović-Trebješanin

Počinje „Mesec srpske kulture” u Mađarskoj

Здање Српског културног и документационог центра у Мађарској (Фото Д. Ђурић)

Ovogodišnji, deveti po redu „Mesec srpske kulture”, tradicionalna manifestacija Srba u Mađarskoj biće otvorena večeras u Budimpešti koncertom klasične muzike beogradskog kvinteta „Altro Senso” koji će se predstaviti delima srpskog kompozitora Petra Stojanovića rođenog u Budimu. U svoje vreme Stojanović je bio najizvođeniji srpski kompozitor u Beču, Pragu i Pešti, a dugo vremena je nažalost bio zaboravljen.

Ovim koncertom, kako za „Politiku” najavljuje Milan Đurić, prvi čovek Srpskog kulturnog i dokumentacionog centra u Mađarskoj koji je i organizator ove manifestacije, prisetićemo se Petra Stojanovića, njegove veličine i oživeti sećanje na ovog kompozitora, rođenog 1877. godine, koji je posebno držao do svojih srpskih korena. Pored koncerta, budimpeštanska publika će premijerno moći da vidi i izložbu sastavljenu od Stojanovićevih ličnih stvari.

– Sledeće godine beležimo deceniju postojanja ovog značajnog projekta, kada nam je u planu da priredimo pravi kulturni spektakl u Mađarskoj. S obzirom na to da su u okviru ovog projekta do sada nastupila velika imena srpske i mađarske kulturne scene, moramo voditi računa da svake godine na pravi način predstavimo srpsku kulturu i umetnost – kaže Đurić i dodaje:

– Prošle godine to je bio ansambl „Kolo”, a prethodnih Beogradsko dramsko pozorište sa predstavom „Harold i Mod”, Knjaževsko srpski teatar sa „Seobama”… Potrebno je napraviti program koji će biti interesantan i primamljiv kako Srbima u Mađarskoj, tako i većinskoj mađarskoj populaciji koja je sve više zainteresovana za srpsku kulturu i za manifestaciju kakav je i „Mesec srpske kulture”.

Tome svakako doprinose i dobrosusedski odnosi dve države, ali moglo bi se reći i rad budimpeštanskog Srpskog kulturnog centra u Ulici Nađmeze. Sve više ljudi nas posećuje, primećuje Đurić, i mimo naših programa, dolaze sa pitanjima kako da putuju u Srbiju, šta je to što treba da posete i šta nikako da ne propuste.

Celu manifestaciju realizuje samo četvoro zaposlenih u Srpskom kulturnom i dokumentacionom centru, a „Mesec srpske kulture” traje kao što samo i ime govori: mesec dana, sa oko dvadeset programa širom Mađarske.

Veliko interesovanje vlada, saznajemo, za predstavu „Kabare Beograd” Pozorišta na Terazijama. Pored toga biće predstavljeni i drugi kulturni sadržaji, poput koncerta Branke Bašić, zatim džez koncerti budimpeštanskog kvarteta I.G.E.N. i austrijskog Nenad Vasilić trija, filmova, programa za decu, folklora, gastronomije…

– Čuvanje jezika u rasejanju je veoma važan faktor. Vođeni tom činjenicom svake godine organizujemo i međunarodni susret pisaca Peštanski omnibus, koji traje ceo vikend, a na njemu se okupe autori iz cele Evrope. Da bi sve to realizovali neophodna nam je pomoć matice, a sredstva dobijamo putem konkursa iz Srbije i Mađarske – kaže Đurić.

Ove godine to je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine.

Komentari1
fd972
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган
Лепо, само тамо више скоро да и нема Срба. Они који се нису, под притиском , иселили почев од завршетка Првог светског рата па до данас и нису побијени током Другог светског рата, углавном су асимиловани, што милом што немилом.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja