sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:03

Počinje „Mesec srpske kulture” u Mađarskoj

Autor: Borka Golubović-Trebješaninpetak, 07.09.2018. u 08:15
Здање Српског културног и документационог центра у Мађарској (Фото Д. Ђурић)

Ovogodišnji, deveti po redu „Mesec srpske kulture”, tradicionalna manifestacija Srba u Mađarskoj biće otvorena večeras u Budimpešti koncertom klasične muzike beogradskog kvinteta „Altro Senso” koji će se predstaviti delima srpskog kompozitora Petra Stojanovića rođenog u Budimu. U svoje vreme Stojanović je bio najizvođeniji srpski kompozitor u Beču, Pragu i Pešti, a dugo vremena je nažalost bio zaboravljen.

Ovim koncertom, kako za „Politiku” najavljuje Milan Đurić, prvi čovek Srpskog kulturnog i dokumentacionog centra u Mađarskoj koji je i organizator ove manifestacije, prisetićemo se Petra Stojanovića, njegove veličine i oživeti sećanje na ovog kompozitora, rođenog 1877. godine, koji je posebno držao do svojih srpskih korena. Pored koncerta, budimpeštanska publika će premijerno moći da vidi i izložbu sastavljenu od Stojanovićevih ličnih stvari.

– Sledeće godine beležimo deceniju postojanja ovog značajnog projekta, kada nam je u planu da priredimo pravi kulturni spektakl u Mađarskoj. S obzirom na to da su u okviru ovog projekta do sada nastupila velika imena srpske i mađarske kulturne scene, moramo voditi računa da svake godine na pravi način predstavimo srpsku kulturu i umetnost – kaže Đurić i dodaje:

– Prošle godine to je bio ansambl „Kolo”, a prethodnih Beogradsko dramsko pozorište sa predstavom „Harold i Mod”, Knjaževsko srpski teatar sa „Seobama”… Potrebno je napraviti program koji će biti interesantan i primamljiv kako Srbima u Mađarskoj, tako i većinskoj mađarskoj populaciji koja je sve više zainteresovana za srpsku kulturu i za manifestaciju kakav je i „Mesec srpske kulture”.

Tome svakako doprinose i dobrosusedski odnosi dve države, ali moglo bi se reći i rad budimpeštanskog Srpskog kulturnog centra u Ulici Nađmeze. Sve više ljudi nas posećuje, primećuje Đurić, i mimo naših programa, dolaze sa pitanjima kako da putuju u Srbiju, šta je to što treba da posete i šta nikako da ne propuste.

Celu manifestaciju realizuje samo četvoro zaposlenih u Srpskom kulturnom i dokumentacionom centru, a „Mesec srpske kulture” traje kao što samo i ime govori: mesec dana, sa oko dvadeset programa širom Mađarske.

Veliko interesovanje vlada, saznajemo, za predstavu „Kabare Beograd” Pozorišta na Terazijama. Pored toga biće predstavljeni i drugi kulturni sadržaji, poput koncerta Branke Bašić, zatim džez koncerti budimpeštanskog kvarteta I.G.E.N. i austrijskog Nenad Vasilić trija, filmova, programa za decu, folklora, gastronomije…

– Čuvanje jezika u rasejanju je veoma važan faktor. Vođeni tom činjenicom svake godine organizujemo i međunarodni susret pisaca Peštanski omnibus, koji traje ceo vikend, a na njemu se okupe autori iz cele Evrope. Da bi sve to realizovali neophodna nam je pomoć matice, a sredstva dobijamo putem konkursa iz Srbije i Mađarske – kaže Đurić.

Ove godine to je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine.


Komentari1
439ab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган
Лепо, само тамо више скоро да и нема Срба. Они који се нису, под притиском , иселили почев од завршетка Првог светског рата па до данас и нису побијени током Другог светског рата, углавном су асимиловани, што милом што немилом.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja