Najviši rukovodioci „Fejsbuka” i „Tvitera” objašnjavali su američkim kongresmenima šta preduzimaju da spreče mešanje stranih država u predstojeće izbore. Zakonodavci su zaključili da to nije dovoljno i da će morati da preduzmu određene mere. Nisu naveli koje, ali je i sam nagoveštaj regulisanja bio dovoljan da obori akcije ovih  kompanija zbog straha investitora da bi to ugrozilo rast. Dodatni pritisak predstavlja najava ministarstva pravde da će ispitati navodnu političku pristrasnost vodećih onlajn platformi.

U saslušanjima ispred dva komiteta, pre podne u Senatu, a posle podne u Predstavničkom domu, na pitanja su odgovarali operativna direktorka „Fejsbuka” Šeril Sandberg i izvršni direktor „Tvitera” Džek Dorsi. Upadljivo je bilo prazno mesto sa natpisom „Gugl”, jer pozvani direktori nisu pristali da sednu u vruću stolicu na Kapitol hilu, a kongresmeni nisu prihvatili predstavnika nižeg ranga.

Sandberg i Dorsi su izrazili kajanje što su dozvolili da njihove mreže budu zloupotrebljene i istakli da im je prioritet da se od toga zaštite uoči novembarskog glasanja. Šefica „Fejsbuka” je rekla da su političke reklame već transparentnije, a lažne vesti manje prisutne.

Navodna politička pristranost vodećih društvenih mreža, na koju se odavno žale predsednik i konzervativci, nije mnogo pominjana tokom tri sata u Senatu, ali jeste u komitetu Predstavničkog doma. Republikanski kongresmeni su uglavnom postavljali pitanja o „Tviterovoj” pretrazi koja ograničava vidljivost istaknutih republikanaca. Dorsi je priznao da ograničenja postoje, ali da nisu uvedena s takvim ciljem, već da spreče zapaljive rasprave botova i naveo je da je problem u međuvremenu rešen.

Nakon prvog saslušanja, ministarstvo pravde je najavilo da će državni tužioci na sastanku krajem septembra razmatrati „rastuću zabrinutost zbog mogućeg namernog gušenja slobodne razmene ideja na ovim platformama”. Deo demokrata je ovo protumačio kao pokušaj skretanja pažnje s problema ruskog mešanja, koje sadašnja vlast po njihovom mišljenju ne uzima dovoljno ozbiljno, delom i zbog toga što baca senku na Trampovu pobedu. S druge strane, pravni stručnjaci upozoravaju da je najava ministarstva neuobičajena i da predstavlja potencijalnu pretnju za ustavom garantovanu slobodu govora.

Ministar pravde Džef Sešons inače je lojalan predsedniku i ovo nije prvi put da reaguje na njegove kritike. Tramp je dan ranije u jednom intervjuu rekao da su društvene mreže „superliberalne” i da su se već upetljale u predstojeće izbore. Krajem jula je optužio „Tviter” da ućutkuje konzervativne glasove. Kao dokaz je naveo da je lično izgubio dosta pratilaca na društvenim mrežama i da ne zna da li je to slučaj i sa drugima. Mediji su ga podsetili da se društvene mreže redovno čiste od lažnih naloga i da je nedavno Obama izgubio mnogo više pratilaca nego on. Prethodno je optužio „Gugl” da favorizuje članke kritične prema predsedniku dok blagonaklone krije. Takođe je optužio dominantni pretraživački sajt da njegovo godišnje obraćanje naciji nije reklamirao na početnoj stranici, a Obamino jeste, što je „Gugl” brzo demantovao podacima.

Direktori tehnoloških kompanija više puta su negirali političku pristrasnost. U Vašingtonu su tokom protekle godine u nekoliko navrata svedočili o tome kako su društvene mreže zloupotrebljene na predsedničkim izborima 2016. i šta nameravaju da preduzmu da se situacija ne ponovi.

Odluku „Gugla” da se prekjuče ne pojavi na Kapitol hilu, nakon silnog lobiranja proteklih godina, ocenjena je kao čudna i arogantna.

„Ako niste za stolom, onda ste na meniju, a kongresmeni deluju gladno”, prokomentarisao je jedan američki stručnjak za odnose sa javnošću.

Moguće je da su svesno rizikovali, procenivši da je manja šteta da prazna stolica nekoliko dana kruži u medijima nego da ih uvlače u kaljugu koja po njihovoj proceni možda više pripada „Fejsbuku” i „Tviteru”. Ruska agencija za istraživanje interneta potrošila je pred američke izbore znatno više novca na ove dve društvene mreže nego na „Gugl”. Njegov advokat je na ranijem saslušanju uporno naglašavao da oni nisu društvena mreža, mada su i oni otkrili na svojim platformama političke oglase i pokušaje hakovanja s ruskih i iranskih naloga, a na „Jutjubu” propagandu i dezinformacije.

Prema mišljenju profesora njujorškog univerziteta Skota Galovera, koga citira Si-En-BI-Si, „Gugl” je odsustvom pokazao da su tehnološki džinovi moćniji od establišmenta koji se pokazao kao slab i nekompetentan u nastojanju da reguliše ovaj sektor.