sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:30
EKSKLUZIVNO

Viminacijum na listi Uneska od 2021. godine

Snežana Golubović i Miomir Korać za „Politiku” kažu da će naše predstavljanje i nominovanje arheoloških lokaliteta na tlu Srbije duž linije granice Rimskog carstva u Podunavlju za listu svetske kulturne baštine, koje je započeto nominacijom 2013. u Beču, tada dobiti očekivani epilog
Autor: Gradimir Aničićčetvrtak, 06.09.2018. u 22:00
(Фо­то Танјуг)

Viminacijum, Kostolac – Po prispeću u Viminacijum, u Domusu susrećemo profesora Snežanu Golubović, našeg člana Bratislavske grupe, i direktora arheološkog parka profesora Miomira Koraća. Kažu specijalno za „Politiku” da imaju ekskluzivnu vest: od 2021. godine i Viminacijum će biti na Uneskovoj listi svetske baštine! Podsećamo čitaoce da je do sada iz antičkog perioda na tlu Srbije samo Gamzigrad (Feliks Romulijana) na toj listi. Pre nekoliko dana u Beogradu je boravila Bratislavska grupa, u kojoj su predstavnici Austrije, Bugarske, Nemačke, Holandije, Rumunije, Srbije, Slovačke i Velike Britanije.

Ova grupa ime je dobila po Bratislavi, gde je marta 2003. održan prvi sastanak koordinatora zemalja koje su izrazile nameru da nominuju svoj deo rimskog limesa za Unesko. Ova grupa je savetodavno telo Uneska koje se bavi arheološkim i naučnim aspektima rimske granice.

Na nedavnom beogradskom sastanku potvrđeno je da će se na listi svetske baštine Uneska od 2021. naći rimska granica duž Dunava na tlu Srbije – 450 kilometara od Apatina do Prahova – sa 40 do 60 objekata, gradova, tvrđava i drugih nalazišta iz rimskog doba, među kojima je Viminacijum.

(Foto M. Korać)

Do tada naši naučnici i država treba da pripreme dokumentaciju i dokaze po strogo utvrđenoj proceduri. Britanci su prvi počeli sa zaštitom rimskog limesa i svoj posao završili – Hadrijanov zid je od 1987. na Uneskovoj listi – kao i Nemci i Austrijanci, Mađari će svoj deo završiti sledeće godine, a do 2021, zajedno s nama, sve poslove na rimskom limesu treba da završe i Hrvati, Rumuni i Bugari. Time će cela dunavska granica Rimskog carstva biti pod zaštitom ove svetske organizacije. Naše predstavljanje arheoloških lokaliteta na tlu Srbije duž linije rimskog limesa, započeto nominacijom 2013. u Beču, tada će dobiti očekivani epilog.

To znači da će pod zaštitom Uneska biti tvrđave, utvrđenja, kule, put duž granice, veštačke prepreke i s tim povezane civilne strukture. Da bi neki lokalitet bio upisan na listu svetske baštine, mora biti fizički zaštićen, predstavljen i da ima organizovan sistem upravljanja. Zato ćemo u naredne tri godine imati još dosta posla na pojedinim objektima i dokumentima.

Koliko je Viminacijum bio bogat i važan najbolje potvrđuje podatak da je to prvi grad koji su Huni napali, opljačkali i razorili 441. godine. Hroničari beleže da je to najlepši grad Rimskog carstva drugog i trećeg veka i da u njemu tada živi 30.000 stanovnika.

Na ostacima drevnog grada iz perioda Rimskog carstva podiže se novi Viminacijum. Na plodnim stiškim njivama, među kukuruzima i voćnjacima, nedaleko od Termoelektrane „Kostolac” i između površinskih kopova „Drmno”, već je izgrađena Rimska vila, ili Domus, kako je arheolozi zovu, za stanovanje i rad naučnika koji borave na ovom arheološkom nalazištu. Pre tri dana useljen je arheopark, u kojem je 600 kreveta, kuhinja s trpezarijom od 312 sedišta i dve sale za predavanja s po 250 mesta. Upravo tu odvija se 24. Međunarodni limes kongres, u dve sale Rimske vile i dve sale arheoparka. Na njemu čestvuje nekoliko stotina naučnika iz 45 zemalja. Time je ovo arheološko nalazište praktično oživelo, budući da će posle kongresa naučnika iz skoro svih oblasti prirodnih i društvenih nauka u njemu stalno raditi kampus za decu i omladinu uzrasta od 10 do 17 godina.

Četvrtog dana rada kongresa prisustvovali smo nekim izlaganjima naučnih radova i raspravama posle njih. Na predavanju profesorki Angeline Raičković i Ivane Ožanić Roguljić bilo je reči o pravljenju sira u doba Rimske imperije na osnovu sačuvanih zapisa. Osim u Vinimacijumu, tragovi sira pronađeni su i u Sirmijumu, Singidunumu, Gamzigradu i drugim gradovima Gornje i Donje Mezije i Panonije. Način spravljanja ovog mlečnog proizvoda je jednostavan. Kiselina iz želuca biljojeda (nikako svinje) sipa se u mleko i tako se drži devet dana – ili u goveđem želucu ili u keramičkim kalupima.

Važnost i značaj ovogodišnjeg kongresa u Viminacijumu ilustruje podatak da je glavni kuvar za učesnike limes kongresa Meksikanac, koji rukovodi spremanjem jela za nekoliko stotina gostiju sa svih kontinenata.

Posle toga se dobije mlad sir. Za drugu vrstu sira, tvrdog, kriške se drže na promaji ili vetru duže vreme. Nakon okruglog stola na ovu temu, autorke su za degustaciju donele tako pripremljen sir, kao i jela od njega, spremljena takođe po receptima toga doba – savilum, sirne okruglice s makom i seckanim bademima, libum, placenta… Karakteristično za sva ova jela sa sirom jeste da su prelivena medom!

Na izlaganju rada profesorki Snežane Golubović i Emilije Nikolić o grobnim strukturama (ovde je do sada otkopano i istraženo 15.000 grobnica – nigde na svetu nema ih toliko na jednom mestu!), saznajemo da su u Viminacijumu zajedno živeli pagani i hrišćani, da su grobnice građene geometrijski pravilno, dostupnim alatima – pronađeni su lenjiri, šestari, viskovi…

U mnogim grobnicama su freske i sa paganskim i sa hrišćanskim motivima, što je dokaz o zajedničkom životu pagana i hrišćana.

Profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu Gordana Jeremić i Aleksandar Simić predstavili su rimsku medicinu i zdravstveni sistem u Gornjoj Meziji. Prvi lekari pojavljuju se u Singidunumu i Viminacijumu po dolasku vojske. Profesor Simić govorio je o originalnim hirurškim instrumentima, a više od 300 različitih tipova pronađeno je od Beograda do Prahova – korišćenim u utvrđenjima i naseljima toga doba (pronađen je jedan zapis da je na Kosmaju bila bolnica). Na osnovu tih instrumenata danas se pouzdano zna na kojem je stepenu razvoja bila hirurgija, koje su se i kakve operacije tada obavljale. Istražene grobnice lekara i farmaceuta i oprema pronađena u njima svedoče o tome da je medicinska nega u Viminacijumu od prvog do trećeg veka bila na najvišem nivou, zaključio je profesor Simić.

Po izlasku iz arheoparka, posmatramo završne radove na najvećem avantura parku u Srbiji, gde će deca i omladina na kampusima, uz učenje određenih disciplina, i vežbati, na spravama tako osmišljenim da i ispred i iza njih moraju imati pomoć drugara, da ne padnu s visine, da se ne udave u vodenoj prepreci… čime će se učiti timskom radu i pravilno razvijati svoju ličnost.

Niče novi Viminacijum, koji će i potpuno oživeti samoodrživim finansiranjem.


Komentari6
78535
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

djordje petrovic
Ne znam dal mi se svidja vise ovaj `novorimski` Viminacijum ili Pinkov zadrugarski Milenijum. Neron il Medici (alijas Zeljko Mitrovic), bitno je da se kolo vrti.
Miloš
Sve čestitke izuzetnom dr Miomiru Koraću!
Sasa Trajkovic
Iako sam lično ptoriv komercijalizacije nauke ipak je to neminivnost u tom neo liberalnom konceptu materijalistzičkog društva u kome je SVE roba, čestitke na ovom velikom uspehu za našu nauku i kulturu.
GoraN
Cirkus. Ja mislio neko arheolosko nalaziste, a ono sve pod konac osalovamo i sa svjezom fasadom. Kao sto je Sadam nekad "gradio" po Iraku nove Vavilone od industrijske cigle.
Srboljub Petrovic
Stice se utisak da kostimiranje, turizam i nauka kod nas odlicno idu ruku pod ruku. Sigurno nije bilo lako da se dobiju dozvole za gradnju objekata na samom, zakonom zasticenom, lokalitetu. Podsetimo javnost i na predivno odrzavanje masonskog skupa Velikog orijenta Francuske, marta 2011. na Viminacijumu. Cenjeni dr Miomir Korac, nekadasnji Pomocnik ministra kulture Republike Srbije, je zaista izuzetno snalazljiv i spretan covek. Bravo majstore!
Boško
Ne znam koliko je profesor ‘spretan i snakažljiv’ ali par stvari sigurno: koliko često se vidi osoba koja tako strastveno priča o Viminacijumu i arheologiji? Lično sam bio u turi vodjenoj od strane profesora - njegova harizma i znanje ostavili su sjajan utisak. Kostimi: na mnogim mestima u inostranstvu se praktikuje, da dočara atmosferu. Masoni: skupovi se na raznim mestima održavaju, ne razumem poentu?
Preporučujem 35

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja