četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53
BEOGRADSKE PRIČE

Trka Formule 1 oko Kalemegdana

Autor: Goran Vesićčetvrtak, 06.09.2018. u 22:06
(Фото Петар Мирковић)

Pre skoro osam decenija, 3. septembra 1939. godine, u Beogradu, na stazi oko Kalemegdana održan je „Beogradski Gran pri” na kome su vozili najbolji vozači tog vremena. Ova trka tadašnje Formule 1, bila je jedina međunarodna trka koja je održana u toku Drugog svetskog rata koji je počeo dva dana ranije napadom nacističke Nemačke na Poljsku. Trka je bila upriličena povodom 16. rođendana kraljevića Petra, naslednika jugoslovenske krune. Njegova majka kraljica Marija Karađorđević, pasionirani vozač, odlučila je da u sklopu proslave sinovljevog rođendana organizuje auto-trke, prvi i jedini „Gran pri” ikada održan u Beogradu. Kraljica Marija bila je jedna od najtalentovanijih i najveštijih vozača u predratnom Beogradu.

Na veridbu sa kraljem Aleksandrom došla je sama od Bukurešta do Beograda svojim automobilom „delaž”, a vozila je i od Beograda do Pariza. Malo je poznato da decenijama posle Drugog svetskog rata nije oboren brzinski rekord koji je kraljica Marija postavila na relaciji od Beograda do Avale.

„Veliku nagradu Beograda” pratilo je oko 75.000 posetilaca u gradu u kome je tada živelo oko 360.000 stanovnika. To je bio najposećeniji sportski događaj na Balkanu između dva svetska rata. Posetioci „Gran prija” pratili su veliku borbu koju su vodili vozači „Auto uniona” (danas „Audi”) italijanski šampion Tacio Nuvolari i nemački as Herman Miler i vozači „Mercedes-Benca” Manfred fon Brauhič i evropski šampion Herman Lang. Među njima bio je Srbin Boško Milenković u svom plavom „bugatiju 51” čija je jedina želja bila da izdrži trku do kraja.

Trka je bila sportski događaj, a Kraljevina Jugoslavija još daleko od ratnog vihora, vesti o vojnom sukobu koji je upravo počeo uzbudile su vozače. Malo je nedostajalo da Nemac fon Brauhič ne vozi trku. Šef ekipe „Mercedesa”, Alfred Nojbauer, na dan trke je saznao da je Fon Brauhič odlučio da se vrati u Nemačku poručivši „da ne može mirno da sedi kada otadžbina zove”. Nojbauer je odmah odjurio na aerodrom Batajnica i mladog Nemca uspeo da izvede iz „Lufthanzinog” aviona čiji su motori već bili upaljeni uz reči da ako želi u rat „mora da sačeka još nekoliko sati”. Nemački as, čiji će stric feldmaršal Valter fon Brauhič dve godine kasnije predvoditi nemačku vojsku u napadu na SSSR, vratio se tako na Kalemegdan pred sam početak trke koju zamalo nije dobio. Francuski vozači Rober Mazao i Žorž Grinjar vraćeni su dan ranije sa francuske granice i nisu ni došli u Beograd, jer je Francuska objavila rat Nemačkoj.

Kalemegdanska staza, dužine 2.974 metara, počinjala je između hotela „Srpska kruna” (danas Gradska biblioteka) i „Srpski kralj” (restoran „Park”) pored Zoološkog vrta do Dušanove ulice, pa pored Srednje tehničke škole (danas škola „Petar Drapšin”), Zavoda za izradu vojne odeće (kasnije „Beko”), zatim između gradskih bedema pored Kule Nebojša do početka Karađorđeve ulice, a onda oštrom krivinom pored hotela „Nacional” i zgrade ambasade Francuske do starta. Boksovi su se nalazili stotinak metara iznad startne linije kod Uzun Mirkove ulice. Vozači su vozili 50 krugova u ukupnoj dužini od 139 kilometara i 700 metara. Naročito klizav teren bio je kod Knez Mihailove ulice gde su bolidi nakon munjevitog uspona praktično leteli desetak metra na oduševljenje gledalaca.

Pobedio je Tacio Nuvolari kome je ovo bio poslednji „Gran pri” u karijeri sa prosečnom brzinom od 130,8 kilometara na sat! Danas je teško zamisliti koliko je veštine bilo potrebno vozačima da voze 50 krugova bez zaštitne opreme pri ovakvim brzinama!? Na početku trke veliku borbu za prvo mesto vodili su Fon Brauhič i Lang, da bi u šestom krugu ispod zadnjih točkova Fon Brauhičevog „mercedesa” izleteo kamičak koji je razbio Langove naočare!? Kada je Lang jedva uspeo da se dočepa boksa, za njega je trka bila završena. U osmom krugu Valter Baumer, koji je zamenio Langa, izleće sa staze i završava među topolama pored Kule Nebojša, a u 16. krugu Fon Brauhič je na klizavoj kocki kod ambasade Francuske izgubio kontrolu nad automobilom i poprečio se nasred krivine sa ugašenim motorom dok su prema njemu u punoj brzini jurili Nuvolari i Miler. Automobil je srećom otklizio niz strminu, a prvo mesto je preuzeo Miler sve do 31. kruga kada je morao u boks zbog problema sa levim pneumatikom. U boksu se zadržao dugo pa ga je pretekao Nuvolari koji je prednost zadržao do kraja trke.

Naš Boško Milenković, koji je u jednom trenutku imao problem sa hladnjakom svog „bugatija”, zaostao je 15 krugova mada je „Politika” sutradan „patriotski” objavila da je to bilo samo 12 krugova. Četiri bolida koja su učestvovala u trci na Kalemegdanu su sačuvana. Danas se bolid „auto union” Tacija Nuvolarija nalazi u Inglštatu u Nemačkoj, Milerov je u Londonu, „mercedes” Fon Brauhiča – u vlasništvu privatnog kolekcionara u SAD, dok je „mercedes” Hermana Langa u muzeju u Štutgartu.

Nagradu pobedniku Nuvolariju, koja se i danas čuva u njegovom muzeju u Mantovi, dodelio je kraljević Petar. „Beogradski Gran pri” bio je poslednja trka pred svetski konflikt i simboličan kraj zlatne ere automobilizma tridesetih godina. O ovom divnom događaju iz istorije našeg grada danas se malo zna, a gotovo da se nije ni pisalo. Dobrica Ćosić je u svom romanu „Grešnik” dao detaljan opis trke. Zato će Beograd 7. septembra naredne godine s ponosom proslaviti 80 godina od održavanja „Beogradskog Gran prija”. Za tu priliku biće vraćena kocka u ulicama Tadeuša Košćuška i Pariskoj da bi staza bila identična kao 1939. godine.


Komentari3
11b66
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ognjan Sretković
prle je vozio motor sa prikolicom.
Vlaxi
Čovek u tekstu lepo kaže, "tadašnje Formule 1".
Mika Afrika
Jeste bio Grand Prix ali ne i F1. Kategorija F1 će nastati kao klasa tek kasnije nakon 2.sv.rata tako što ju je FIA uvela kao šampionat sveta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja