četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:22
LIČNOSTI

Čuvari lepog jezika

Malo sam sit tog savremenog jezika, iskrivljenog, netačnog, banalnog. Postoji potreba za jezičkom lepotom. Kada glumac izgovori Ćosićevu rečenicu, to će da ostane kao televizijska baština. Da ne govorim o osećanju nas koji te rečenice izgovaramo... To ima viši smisao. Čuvamo jezik i iznova ga oživljavamo, kaže Goran Šušljik, producent serije „Koreni” koja će se prikazivati od oktobra na RTS-u
Autor: Snežana Čikarićsreda, 12.09.2018. u 08:00
Горан Шушљик (Фото РТС - "EYE TO EYE")

Goran Šušljik voli izazove. Glumac koji najviše sebe vidi u pozorištu, pozorišni reditelj koji ima „žicu” za svet produkcije uskoro će se, upravo kao producent, predstaviti još jednom serijom rađenom po romanu domaćeg autora. Posle „Čizmaša” u oktobru pred gledaoce RTS-a stižu „Koreni”, serija rađena po istoimenom romanu Dobrice Ćosića. U njoj je Šušljik i producent i glumac a scenario je poveren proverenom saradniku iz „Čizmaša” Đorđu Milosavljeviću, režija Ivanu Živkoviću sa kojim je zakoračio u svet produkcije kada je radio „Hadersfild”, film koji se i dan-danas rado gleda.

– Eto, opet smo se spojili – kaže zadovoljno Šušljik koji je svojevremeno sa Nebojšom Glogovcem pokrenuo producentsku kuću kako bi ekranizovao pozorišnu predstavu „Hadersfil”.

Kuća, koja sada broji dvoje zaposlenih, dobila je naziv „Eye to eye” („Oko oku”) koji je osmislio pokojni Glogovac, velikan srpskog glumišta, Šušljikov kolega i prijatelj, koji se ubrzo iz te priče povukao jer sebe u njoj nije više video.

– Meni je bilo interesantno pa sam ostao – priča Šušljik i priznaje da se „prepoznao” u ovoj priču za koju je potrebno i nešto što se ne zove samo talenat i ljubav prema glumi.

Spojio je ono što voli, čitanje knjiga, sa onim što radi i rezultat je još jedna ekranizacija poznatog dela.

Od „Hadersfilda” je stigao do ekranizacije Ćosićevih „Korena” za koje je okupio glumačku ekipu na čelu sa Žarkom Lauševićem koji tumači lik Aćima.

– „Čizmaši” su bili dobri a ovo je odlično. Imali smo premijeru u Vrnjačkoj Banji gde smo prikazali dve epizode. Bilo je oko hiljadu ljudi i – muk u gledalištu. To mi je potvrdilo da je moguće uraditi nešto dramski, netipično u ovom vremenu a da se ne izgubi na izrazu. Preneti na ekran ono o čemu je Dobrica Ćosić pisao a pisao je o nama ne samo tada već i sada. Čudno je što niko, još od romana „Daleko je sunce”, nije ekranizovao ovo Ćosićevo delo. U dobrim je tradicijama nekih drugih naroda da se ozbiljno bave literaturom, poput Engleza. Oni to rade na visokom standardu i sa ljubavlju. Ovde smo mi pokušali to da primenimo, da spojimo ljubav i standard – priča Goran Šušljik koji je okupio dobru ekipu kako bi na TV ekran preneo magiju Ćosićeve priče.

– Imamo veliki broj odličnih glumaca ali nije jednostavno napraviti ukomponovan glumački tim da zajedno rade. Ovaj put se ostvarilo nešto više od mog očekivanja na čelu sa Žarkom Lauševićem koji nas je predvodio. Tu su i Igor Đorđević, Sloboda Mićalović, Radovan Vujović, Dara Džokić, Nenad Jezdić, Bojan Žirović, Radoje Čupić, Anica Dobra, Bogdan Diklić, Nebojša Dugalić... I oni koji se pojavljuju samo na momente, bili su odlični. Snimali smo deset nedelja u neobičnom ambijentu koji je bio jedino moguće rešenje scenografa Milenka Jeremića. On je našao autentično selo bez kojeg ne bi bilo „Korena” – priča glumac koji je producentski posao učio uz rad i, kako kaže, često na greškama.

Šta je to što sve više glumaca na našim prostorima „tera” da se bave producentskim poslom, pitamo ga. On objašnjava:

– Biti producent je sve i ništa. Postoji škola i tu se školuju producenti ali neke stvari se ne mogu naučiti. Ili se mogu naučiti uz rad. Nesporno je da postoji neka glumačka energija koja pokreće sve te ljude da se bave produkcijom, da ostvaruju projekte, ideje, svoje snove kojima se mi i bavimo. Oduvek je bilo i biće ljudi koji ne mogu da sede i da čekaju pa se prihvate posla koji nije nimalo jednostavan. Zahteva energiju, strpljenje podrazumeva veliki stres.

O tome da li se do para dolazi lako ili teško, Šušljik kaže:

– Moram da priznam da nas je, uz pomoć kolega i prijatelja, podržalo nekoliko velikih kompanija koje su spasile stvar i zatvorile budžet, mali za ovakvu jednu seriju. Nikakvu korist od toga nisu imali a svi su bili začuđeni da se radi ovakav projekat. Ja sam imao sreće, ali znam da je teško, naročito ako proizvod nije komercijalan. Teško je, ali uz neki vetar, neku sreću, privede se sve kraju. Ne volim da kukam.

Na seriji „Koreni” Goran Šušljik je radio dve i po godine što misli da i nije predugo jer se mnogi projekti rade i duže.

– Sam proces traje dugo. Nije to po principu pomisliš i to se desi, razni su tu pregovori, pravi tajminzi...

Sviđa li vam se da se vraćate u epohu, pitamo ga a on kaže kako nakon dva projekta ne može da tvrdi da je baš tako.

Videćemo šta će biti sledeće. Meni se to sviđa, imam slike u glavi i zato to radim. A pravo da kažem, malo sam i sit tog savremenog jezika, iskrivljenog, netačnog, banalnog. Postoji potreba za jezičkom lepotom. Kada glumac izgovori Ćosićevu rečenicu, to će da ostane kao neka televizijska baština. Da ne govorim o osećanju nas koji te rečenice izgovaramo... To ima neki viši smisao. Čuvamo jezik i iznova ga oživljavamo – kategoričan je naš sagovornik.

Ima li novih projekata na vidiku, pitamo a on kaže:

– Nema. Još nisam izašao ni iz ovog. Ima gomila papira, računa. Kada sam ulazio u ovaj posao nisam znao da je to tako. Nisam znao šta me čeka što je dobro jer inače to ne bih radio. Dosta je to sve komplikovano, iako sada imam već prilično iskustva. Dvoje ljudi rade dok se trupe ponovo ne okupe. Kada se snimanje završi, trupe pobegnu. Ali, veoma sam zadovoljan i zahvalan na mogućnosti da se bavim time.

Kola se, ipak, kreću

Kako biste definisali našu filmsku, televizijsku, pozorišnu scenu?

– Momentalno se dosta radi. Valjda će iz te količine da se iskristališe i kontinuirani kvalitet. Za sada nije sve unisono, ali nemamo drugu opciju. Ima odličnih glumaca, rade se dobri ali i loši projekti. Ali se rade. Uprkos krizi, kola se kreću. U mesecima kada se najviše snima ne možeš da okupiš ljude jer dolaze strane produkcije kojima mi ne možemo da pariramo po cenama. Ima ljudi, ali ih nema dovoljno.

Moja prva kriza

Pozorište je moja prva i najvažnija stvar. Ja sam pre svega pozorišni glumac, samo sam se malo izmakao. Imam stalni angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu a pozorišna režija je došla jer sam želeo da kreiram pa sam i školu završio kod divnog profesora Slobodana Unkovskog. Možda se najprirodnije osećam kada režiram. Čak je i moj pokojni profesor Vlada Jevtović hteo da me upiše na dramaturgiju jer je govorio da mnogo razmišljam a malo radim. Da, bila je to moja prva kriza.


Komentari0
a9009
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja