subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:07
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Čovek među ljudima

Autor: Ljubiša Stojilkovićsubota, 08.09.2018. u 08:00
Др Драгољуб Михајловић (Фото лична архива)

Ovo je priča o pripadniku legendarne čete 1300 đaka kaplara Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, nosiocu Albanske spomenice, narodnom lekaru vranjskog kraja sa stažom više od pola veka, dr Dragoljubu Mihajloviću. Rođen je 1895. godine u Crkvencu, pomoravskom selu pored Svilajnca, u siromašnoj seljačkoj porodici opredeljenoj da se deca školuju. Kada mu je otac dobio službu u Vranju upisao se u Vranjsku gimnaziju, a Prvi svetski rat mu prekida školovanje. Iako kratkovid i slabo uhranjen stojički je podneo velike ratne žrtve, boreći se hrabro, iako je bio hendikepiran zbog slabog vida. Sa četom prelazi Albaniju uz ogroman napor i poslednjim atomima snage. Kada se malo oporavio mudri ljudi ga šalju sa Solunskog fronta 1918. godine u Francusku na dalje školovanje. Studije medicine redovno, za pet godina, završava 1923. na univerzitetu u Bordou. U tom gradu usavršava i veliki dar za muziku – svira violončelo na koncertima, što je nastavio kasnije i u Vranju.

Lekarsku karijeru je 1923. započeo u Preševu, odmah po povratku u Srbiju da bi tri godine kasnije bio postavljen za opštinskog lekara u Vranju. Tu počinje njegova antituberkulozna misija. U tandemu sa dr Borislavom Petrovićem, koji je od svoje ordinacije napravio mali antituberkulozni dispanzer, postigli su velikim entuzijazmom znatne uspehe u borbi protiv ove pošasti koja je harala južnom Srbijom, pre pronalaska streptomicina. Vođen tananim humanističkim motivima on organizuje prvo Antituberkulozni dispanzer a kasnije i Grudno odeljenje pri vranjskoj bolnici. Pre rata je, koristeći položaj člana uprave Gradske kasine, kao važne kulturno-obrazovne ustanove, obezbeđivao znatna sredstva od članarine, pored finansiranja izdavačke delatnosti (1932. pokrenute su „Vranjske novine”) i za lečenje siromašne dece u improvizovanom odmaralištu na Pržaru u toku leta. I uz ogromne redovne obaveze i rada bez radnog vremena dr Mihajlović nije zanemarivao svoje ratne drugove, posebno solunce, ne samo iz Vranja nego i okolnih mesta južne Srbije. Pacijente i solunce je obilazio fijakerom, čezama i jašući na konju i po nekoliko časova do njih. Rečju bio je prava majka solunaša zato što je to bilo posredno poštovanje njihovog dela, dok je on studirao u Bordou. Vredna hvale je anegdota o poseti soluncu Stojanu Tomiću iz Bujanovca, koji je bio nosilac dva ordena: Karađorđeve zvezde sa mačevima, Francuske legije časti i Ordena ruskog krsta. Kada je posvećeni lekar saznao da je Ozna, posle Drugog svetskog rata zatražila, po naređenju iz Beograda, kako mu je rekao načelnik Ozne iz Bujanovca, rođak njegove žene iz Srpske kuće, da mora da mu preda Karađorđeve zvezde i pošalje ih u Beograd, Stojan je to odlučno odbio, kao što je uradio i okupatorima u toku rata. Njegov sin Vlada Kostić (ujak potpisnika ovih redaka) kazivao mi je da je uvređeni Stojan posle posluženja rakije i domaćeg sira izbacio iz kuće nezvane goste. Kada je čuo za to dr Mihajlović je odmah došao kod svog prijatelja, dočekan uz svinjske vešaljke i omiljeno doktorovo vino „komenjak” koje je sam pravio poznati vlasnik podruma. Posle srdačnog pozdrava očevidno iritiran dr Mihajlović je odlučno zatražio da Stojan okiti ordenima svoje grudi i u stavu mirno vojnički pozdravio za herojske podvige na Ceru i Mačkovom kamenu dodajući da je time zaslužio još jedan orden za hrabrost i izljubio ga.

O tome koliko je dr Mihajlović bio omiljen i častan čovek, moralni gorostas i nezaboravni dobrotvor saznao sam i od Vojislava Stojiljkovića mog legendarnog profesora Vranjske gimnazije. Dr Mihajlović je primer visokog kulturnog obrasca zasnovanog na temeljima humanizma antičke filozofije. Njegov moralni kod je potvrđen izuzetnim uvažavanjem pacijenata čijem se ozdravljenju iskreno radovao. Koliko je bio omiljen u vranjskoj čaršiji govori podatak da je jedva uspevao da svima koji su ga pozdravljali skine šešir i otpozdravi. Na njegovom primeru treba proveravati svoje poglede na ljude i život – zaključio je ovaj mini esej i poklonio mi je divnu Dekartovu knjigu od „Atoma do zvijezda” kojom me je uveo u lepotu nauke i književnosti na čemu sam mu vrlo zahvalan.

Mnogo dobrih dela je ostalo iza dr Dragoljuba Mihajlovića velikana vranjskog zdravstva. Mnogo je pružio i zadužio žitelje Vranja. Red je da mu se podigne spomenik poput Bujanovčana, koji su svom dragocenom izdanku i izuzetnom altruisti i vodećem hirurgu VMA u Beogradu i direktoru Pokrajinske bolnice u Novom Sadu profesoru Dragoljubu Dimkoviću podigli bistu koja krasi ulaz u Dom zdravlja u tom gradu, zapisao je vrsni vranjanski hirurg i vrlo agilni i pismen autor knjige „Vranjska bolnica” dr Vukašin Antić.


Komentari2
b53a0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Предивно
Овај чланак је нешто најлепше што се скоро могло да прочита у нашим медијима. После оних емисија на ТВ такозваних "преглед данашње штампе" у којима доминирају наслови из из штампаних таблоида и таблоидних ТВ, примитивизма и простаклука на ријалитим програмима, овај текст делује као оздрављење после тешких болести. Нажалост, само краткотрајно. Узгред, десила се мала дактилографска грешка - оно вино се зове "комињак". Данас се мало производи у сеоским домаћинствима, иначе је то најлепше и најчистије вино.
Ranka Ilic
Probudite se Srbi i cenite svoje velicine.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja