sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:23
INTERVJU: IVAN SALATIĆ, reditelj

More je država za sebe

I film „Ti imaš noć” počinje na moru, bilo mi je važno da izađem iz prostora skučenosti u širinu i lepotu
Autor: Dubravka Lakićpetak, 07.09.2018. u 22:00
Иван Салатић (Фото Д. Лакић)

Venecija, Lido – U uglednom paralelnom programu Nedelja kritike na 75. Venecijanskom festivalu, svetsku premijeru prvi put je imao i jedan crnogorski film, uz to i prvi dugometražni igrani film Hercegnovljanina Ivana Salatića (1982), nagrađivanog već za kratke filmove „Zakloni“ i „Dvorišta“, u čijoj je proizvodnji kao zemlja koproducent učestvovala i Srbija, ali i Katar preko svog filmskog fonda.

Salatićev film „Ti imaš noć“ donosi i svu težinu današnjeg življenja bez jasnog cilja i jasnog pogleda u budućnost, a govori i o nestajanju ne samo ljudi, nego i radosti stvaranja i suštinskih vrednosti. Mladi autor, čiji su filmski uzori francuski i kineski autori Rober Breson i Hu Šijao Šjen, za „Politiku“ govori o svojoj inspiraciji, korenima i podneblju, svojim nadama, ukazujući i na prirodnu generacijsku saradnju sa srpskim rediteljem i producentom Stefanom Ivančićem, sa kojim je sarađivao u ovom filmu...

Stilski „Ti imaš noć” podseća na vaše kratke filmove, naročito na film „Dvorišta”, znači li to da ste se već stilski sasvim odredili?

Iskustva iz mojih prethodnih filmova na neki način su se slila u ovaj. Dugometražni film daje mnogo veći prostor u kojem možeš i da se raspišeš mnogo više. Naravno, podneblje je isto, čak su i neki likovi isti koji se pojavljuju iznova i iznova, ali mi je bilo najvažnije da svoj prvi dugometražni film snimim upravo tamo gde sam odrastao. Obično je to tako s prvim filmovima – pričaju o mestu odrastanja autora i o ljudima od kojih je potekao, jer se treba odrediti prema svemu tome u nekom trenutku i sa nekim stvarima raskrstiti. Prvi film je šansa da se to uradi.

Rođeni ste u Dubrovniku?

Samo sam rođen u Dubrovniku, jer je iz Herceg Novog bilo tada brže i bolje doći do porodilišta u Dubrovniku, nego u Kotoru, tako da su i to neki od paradoksa našeg odrastanja u tom delu sveta i našeg vremena.

U malom gradu Herceg Novom pronašli ste inspiraciju za sve vaše filmove?

Mislim da imam sreće što sam odrastao pored mora, jer je more država za sebe. I film „Ti imaš noć” počinje na moru, bilo mi je bitno da izađem iz tog nekog prostora skučenosti u širinu i lepotu. Naravno, moj film se ne bavi lepim stvarima, već problemima, ali počinje na otvorenom moru i željom glavne junakinje da kroz rad dođe do neke druge sredine u kojoj bi za nju moglo biti lepše. Ali, dešava se to da mi u filmu pratimo njen povratak kući i kroz taj povratak upoznajemo ostale filmske aktere.

Ti ostali akteri su zapravo grupa ljudi kao jedan protagonista. Svi oni polako nestaju?

Svi oni se bore da u društvu u kojem žive postave stvari da one funkcionišu, ali sve to propada i oni zato polako nestaju. Zato postoji u filmu taj arhivski snimak dolaska broda u brodogradilište zahvaljujući kome vidimo da su tada postojali na stotine ljudi koji su radili i gradili i bili srećni u tom kolektivu. Nije mi bila namera da pravim nostalgičnu priču o prošlom vremenu, ali je činjenica da su ti ljudi tada postojali, radili i gradili zajedno i verovali u budućnost. Mi danas imamo duhove tog vremena i sve se na neki način raspada i odlazi na razne strane i postavlja se pitanje šta je ono sa čim mi ostajemo.

Otuda i naslov filma – Ti imaš noć?

Da, imamo noć. Noć svakako znači nešto što treba prebroditi, ne znaš tačno šta se sve tu može desiti i nije ti jasno, a sa druge strane noć može da znači i da možeš da odeš u šumu i da se boriš ili da se tamo sakriješ od neprijatelja. Sam kraj filma je nešto što je teško objasniti rečima.

Film ima i jednu važnu premisu?

Počeo sam od osećanja da stvari polako nestaju bez šanse da se reinkarniraju. Svi ljudi u mom filmu pokušavaju da nađu posao i u tome ne uspevaju, govore o tome da mi više ne proizvodimo stvari i da se više nikada neće desiti tako nešto. Kada kažem rad mislim i na razmišljanje i na planiranje, jer bez ideje šta ćemo u budućnosti da radimo i šta sada proizvodimo i sami ćemo nestati. To je ta premisa.

Je li to problem za vašu generaciju koja bi da gleda napred, ali u šta?

Nije taj problem vezan samo za naš prostor. Mi sada živimo u nekoj permanentnoj tranziciji koja je za nas čistilište, ali čitav svet je u tranziciji i niko ne zna kuda će to sve da odvede. Kod nas postoji starija generacija i entuzijazam s kojim su oni gradili, a postojimo i mi koji smo suočeni sa tim da ne vidimo dalje od nosa i ne možemo da smislimo šta je to naša budućnost. Film zapravo i postavlja sva ta pitanja.

Vi očigledno vidite dalje od svog nosa. Venecija je dobra odskočna daska, ali gde sebe u svom poslu najbolje vidite?

Ja sada vidim sebe kao nekoga ko radi filmove. Sam rad na filmu me najviše zanima, a sve ovo okolo je nešto prateće, ono što se mora. Najbolje i najprirodnije se osećam kada radim i ne bih voleo da čekam deset godina na sledeći film, nego bih odmah ušao u novi projekat.

Postoje li za to realne mogućnosti?

Što se mene tiče, moja snaga je tu. Ako budu postojala sredstva, ja ću odmah početi sa radom, jer već imam konkretan plan za sledeći film. I inače smatram da treba snimati u kontinuitetu i stvarati ono što se zove „body of work”, kako bih tek posle petog ili šestog filma tačno znao šta i kako znam. Čovek radi film i sa onim što zna i sa onim što ne zna.

Da li u Crnoj Gori postoje uslovi za sve to, jesu li u vama prepoznali vrednost?

Mislim da jesu. Juče na svetskoj premijeri bio je i naš ministar kulture i mislim da mu je bilo jako prijatno kada je čelnik programa Nedelja kritike s ponosom predstavio prvi crnogorski film koji učestvuje na Venecijanskom festivalu. Naravno, živimo u takvom stanju da ne znaš sutra šta će biti, ali se nadam da ću imati ljude sa kojima ću moći da nastavim da radim, a tu je i naš Filmski centar koji je počeo da radi dobre stvari.


Komentari0
e334c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja