sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41
RODITELjSKA KUĆA NA INSTITUTU ZA MAJKU I DETE

Deci koja se bore s malignim bolestima blizina roditelja najvažnija

Kroz kuću koja je izgrađena 2010. godine do sada je prošlo više od 450 porodica, koje se tu u proseku zadržavaju osam ili devet meseci – Ovde se živi koliko-toliko normalnim životom i uz pozitivnu energiju svi zajedno pokušavaju da prebrode težak period neizvesnosti u kome su se našli
Autor: Ana Vukovićsubota, 08.09.2018. u 23:05
(Фотографије Анђелко Васиљевић)

Miris lekova, belina bolničkih soba i teški trenuci posle primanja jakih terapija svakodnevica su velikog broja mališana koji se hrabro bore sa malignim oboljenjima. Opake bolesti kradu njihovo detinjstvo, a trogodišnje lečenje oduzme im oko hiljadu dana za igru.

Podrška roditelja u tim trenucima je neprocenjiva dečacima i devojčicama obolelim od raka. Zato, od 2010. godine, u okviru Instituta za majku i dete „Doktor Vukan Čupić” postoji Roditeljska kuća.

Njeni stanari su mali pacijenti sa porodicama.

O kući se stara Udruženje roditelja dece obolele od malignih i drugih retkih bolesti „Zvončica”. A njihova misija je da dečacima i devojčicama omoguće najbolje uslove lečenja sa najvećim izgledima za izlečenje i oporavak.

– Udruženje „Zvončica” osnovali su pre 26 godina, pri Službi za hematoonkologiju Instituta za majku i dete, zdravstveni radnici i prijatelji. Roditelji tada nisu imali svest da mogu da pomognu u lečenju dece, ali su se oni uključili kasnije kada su shvatili koliko je u ozdravljenju važno njihovo prisustvo u životu mališana – objašnjava Irina Ban, izvršna direktorka ovog udruženja.

Prioritet su im, kaže, bezbedan smešaj dece koja se leče i njihovih porodica koje žive daleko od bolnice. Kroz Roditeljsku kuću koja je izgrađena 2010. godine zahvaljujući zalaganju Svetlane Vukajlović, bivše direktorke RFZO-a, i prof. dr Dragane Vujić, načelnice Službe za transplantaciju koštane srži u Institutu, do sada je prošlo više od 450 porodica, koje se tu u proseku zadržavaju osam ili devet meseci. Kriterijume ostvarivanja prava na smeštaj u Roditeljskoj kući utvrđuje lekarska komisija, gledajući, između ostalog, koliko su porodice udaljene od bolnice i kakvo je zdravstveno stanje dece. Prioritet su deca koja se pripremaju za transplantaciju, koja nisu za odeljenja, ali trebalo bi da budu blizu bolnice i daleko od izvora infekcije i oni koji se oporavljaju od nje.

Osim sme­šta­ja, po­ro­di­ce ko­je ov­de bo­ra­ve do­bi­ja­ju i psi­ho­so­ci­jal­nu po­dr­šku

Objekat se prostire na 860 kvadrata i ima 12 apartmana među kojima je osam za male pacijente i njihove porodice. Ostala četiri namenjena su lekarima iz unutrašnjosti koji su na specijalizaciji i dežurnim lekarima. Nekad su tu uglavnom boravili pacijenti sa hematoonkologije, a sada ih je sve više iz Službe za transplantaciju koštane srži.

– Pošto dečji rak ne zahteva ostanak u bolnici 24 sata, sedam dana u nedelji, trebalo je obezbediti porodicama smeštaj kako mališani ne bi sve vreme provodili na odeljenju. Ovaj koncept brige o porodicama mališana nastao je da bi se smanjili nepotrebni loši ishodi lečenja jer se dešavalo da zbog nedostatka novca za putovanje roditelji odustaju od lečenja, a da dete zbog loših uslova života dobije nepotrebne infekcije opasne posebno u stanju bolesti – ističe Ban.

Ali, osim smeštaja, porodice koje ovde borave dobijaju i psihosocijalnu podršku. Ovde oni žive koliko-toliko normalnim životima i uz pozitivnu energiju pokušavaju da prebrode težak period neizvesnosti u kome su se našli. Nijedno dete ovde ne proslavi rođendan bez torte, praznici se obeležavaju uz vesela druženja, deca ovde uče uz pomoć nastavnika iz OŠ „Dr Dragan Hercog”, a roditelji uvek mogu da dobiju utehu psihologa. Za njih je, dodaje Irina Ban, ovo „druga kuća daleko od doma”, u kojoj je nekako sve što se dešava mnogo lakše.

Jer, kada je roditelj pripremljen za ono što porodicu čeka u toku procesa lečenja, i dete lakše podnosi svu muku. Ako gleda u roditelja koji je pod stresom, plaši se i plače, lečenje je sporije, a terapije se teže sprovode.

– Zajednički cilj Udruženja i Instituta je da pacijentima bude dobro i da budu sigurni. Ovde se o njima vodi računa, a uslovi u kojima žive mnogima su bolji nego kod kuće, u smislu higijene, dostupnosti lekara... Šta god da se desi, dežurna ekipa lekara je tu, nisu od bolnice udaljeni kilometrima, već su u zajedničkom dvorištu. Ideja nam je da brinemo o deci i roditeljima i pomognemo im da prebrode krizu lečenja od teških, ali najčešće izlečivih bolesti – ističe dr Radoje Simić, direktor Instituta za majku i dete, u kome se godišnje pregleda više od 200.000 dece i hospitalizuje više od 20.000. On podvlači da je u toku boravka u bolnici značaj blizine roditelja za decu, ali i za samu porodicu nemerljiv. Zato je veoma značajan timski rad Instituta i „Zvončice”, ali i svih ostalih segmenata društva, kako bi se to i omogućilo.

Iri­na Ban pokazuje sobu za boravak porodice

Osim roditeljima i deci, Udruženje pomaže i zdravstvenim radnicima. Intenzivno radi na prikupljanju namenskih donacija za bolnicu kojoj su do sada donirali opremu u vrednosti od oko 300.000 evra. Ali, ono što bi trebalo da bude briga celog društva ne bi smelo da ostane samo na njihovim plećima.

– Do 2014. godine dobijali smo novac iz budžeta na ime sredstava iz oportuniteta, ali se u međuvremenu promenio način na koji se ovaj novac dodeljuje pa ga više ne primamo. Ono što smo uštedeli ranije bilo nam je dovoljno za rad u ove četiri godine, ali vreme je da se osmisli sistemski način finansiranja rada Roditeljske kuće. Imamo samo dva zaposlena i na mesečnom nivou potrebno nam je oko 350.000 dinara. Nadležni su to obećavali, ali obećanja dosad nisu ostvarena – ističe Ban i dodaje da je važno obezbediti stabilnost finansiranja Roditeljske kuće kako bi Udruženje nesmetano moglo da radi na prikupljanju donacija. 

Biti zajedno nema cenu

U kuhinji Roditeljske kuće ekipa „Politike” zatekla je dve mame. Jedna od njih tu je sa sinom koji se leči, ćerkom koja je donor koštane srži, suprugom i najmlađim detetom.

– Boravak ovde nema cenu. Tu smo zajedno i mnogo nam je lakše. Umesto da putujemo do bolnice, ovde smo na odeljenju čim izađemo kroz vrata – kaže ova majka iz Kovilja.

Da je deci, a i roditeljima, ovo najudobnija varijanta prilikom lečenja, saglasna i mama iz Sombora koja je prezadovoljna uslovima, ali i strogim pravilima koja se poštuju u kući i održavaju u najboljem redu.


Komentari0
b2d8e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja