utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:26

Svirka da se zaboravi glad

Autor: Đuro Đukićsubota, 08.09.2018. u 21:21
Број становника Лукиног Се­ла се за неколико година преполовио (Фото З. Међо)

Lukino Selo – Skroz na periferiji naselja, blizu Belog jezera rođen je neponovljivi virtuoz na tamburici Janika Balaž. Jezero i mesto je osnovao Lazar Lukač, bogati veleposednik. Poreklom Jermenin on je ovde doveo ratare baštovane što su gajili povrće za potrebe velikog imanja, pa i za tržište. Glavna obeležja sela polako nestaju, a još se održava umeće gajenja paradajza i sećanje na nezaboravnog primaša.

Lukino Selo niklo je u ritovima pored Belog jezera, najvećeg u kompleksu ribnjaka u gazdinstvu „Ečka”. Jedno od nekada najpoznatijih uzgajališta slatkovodne ribe u Evropi dobilo je ime po većem selu Ečka, mada mu je adresa u manje poznatom Lukinom Selu. Ono je uvek bilo nekako skrajnuto. Njegovi meštani su od nastanka mesta živeli od uzgoja ribe, a po osnivaču Lazaru Lukaču, veleposedniku po čijem imenu je kršteno selo Lazarevo, a po prezimenu ovo o kome je reč.

Janika Balaž, najpoznatiji  
žitelj Lukinog Sela (Foto Printskrin Jutjub)

 

U njega nas vodi Jožef Greguš da nam pokaže gde je rođen Janika Balaž. Vodič živi u zrenjaninskom predgrađu Mužlja, a rođen je u Lukinom Selu. Tu je proveo detinjstvo i seća se romskog kvarta gde je svoje prve godine života proveo najpoznatiji vojvođanski tamburaš. Uz put obilazimo jezera ribnjaka i u šipražju i visokoj travi Greguš otkriva dva kamena mosta preko kojih se nekada prevozilo do mlina na obali Belog jezera. Ono je nastalo produbljivanjem i pročišćavanjem istoimene močvare koja je bila rukavac Begeja, nekad čiste reke. Ceo vek najveći deo meštana radio je teške poslove na ribnjaku odakle su teglili ribu i to najčešće zimi kada se uglavnom izlovljavala.

Selo uz ribnjak osnovano je, kažu 1785, nakon što je Lazar Lukač, Jermenin iz Erdelja, od bečkog dvora na ovim prostorima kupio na desetine hiljada hektara zemljišta. On je izgradio i kaštel – dvorac u Ečki koji postaje središte kulturno-zabavnog života bogate vlastele. Lukino Selo nastalo je da bi tu bili smešteni baštovani i drugi ratari kako bi vlastelu snabdevali povrćem. Ispočetka su se oni bavili i proizvodnjom duvana. Ovde su najviše naseljavani Mađari, ali i pripadnici drugih naroda, sirotinja i bezemljaši. Prvi doseljenici bili su odgajivači duvana iz Ečke i okoline, a da bi se razvilo uzgajanje povrća naseljeno je i nekoliko porodica Bugara koji su preneli svoja iskustva u povrtarstvu. Tako se ovim poslom i dan-danas u selu bave potomci baštovanske porodice Stojanov.

Rečeni Jožef Greguš na periferiji sela, u blizini jezera, pokazuje napuštenu livadu gde se nekada nalazilo romsko naselje sa nekoliko udžerica. – U okruženju je živeo i Pišta Palfi iza koga je ostala priča da je bio kočijaš Lazara Lukača. Često je izbivao iz naselja, ali je primećen svaki njegov dolazak jer je na sebi nosio po meri skrojeno odelo i uglancane čizme do kolena. Ovde je bio gospodin, a na poslu kočijaš, seća se Jožef detalja iz „istorije” Lukinog Sela koje je čuo dok je bio dete. Iz tog vremena, u životu jednog sokaka, pamtio se i Janoš, „stručnjak za enterijer”. Bavio se opravkom skromnih kućica u selu koje je oblepljivao blatom i balegom, a za bolje mušterije taj materijal premazivao krečom. Posebno se pamti Rom sa nadimkom Petruško. Zabavljao je sve meštane što raznim dosetkama što svirkom. U svojim obilascima sela i gradova negde je našao usnu harmoniku. Zvuke tog instrumenta prepoznavalo je celo selo, a u njemu su najviše uživala mnogobrojna deca. Kad su ona bila gladna Petruško bi se latio harmonike i suze i jadikovke zamenili bi osmesi. Jožef Greguš tvrdi da je i prvi susret s muzikom Janike Balaža u romskoj mahali bilo slušanje Petruškovih melodija. Možda su one doprinele da Janika postane svirač čiji je instrument, kao niko drugi, opisao vojvođansku ravnicu, polja i žita.

O romskoj mahali svedoči samo jedna kućica na kraju niza, a sve ostalo kao da su odneli vetrovi. Negde u blizini živi Pal Mak. Ovde u svojoj kući sam provodi penzionerske dane. Dok s prijateljima ispija pivo pred seoskom prodavnicom pominje svoju karijeru. Radio je 20 godina u, na kraju propaloj, građevinskoj firmi u Zrenjaninu, a pre toga toliko je bio na ribnjaku kao i mnoge njegove komšije.

– Mladih ovde više nema – jada se on. U razgovor o odlasku meša se i Đerđ Filep. On je povratnik. Bio je u Mađarskoj gde je zaradio penziju i sada se sa ženom vratio i živi u njenoj kući iz koje je otišao u inostranstvo. – Ipak me za Lukino Selo vežu najlepše uspomene i želim ovde da živim do kraja – kaže Đerđ.

Zoltan Husta predsednik seoske vlade mnogo radi na organizaciji „Dana paradajza” seoske slave.

– Ranije je selo živelo od povrća. Sada se tim poslom bavi nekoliko porodica. Srećom među njima je Tiri Andraš, za naše pojmove mladić, mada je dobrano zagazio u četvrtu deceniju. Ima decu i spada u one manjinske – koji žele da ostanu u selu.

Tako selo neguje tradiciju gajenja povrća koje se nekada zajedno sa žitom, u vreme Lukača, odavde vozilo u Belo Blato i tamo utovaralo na lađe i slalo na velegradske pijace. Tradiciju bavljenja stočarstvom nastavlja Vinko Đurić. On se doselio od Teslića iz Bosne i Hercegovine. Gaji oko stotinu grla goveda.

– Ima ovde života samo treba da se radi. Ne mogu da nađem govedara, a nudim dobru platu. Budu mesec-dva i odu. Kažu da im je dosadno, žali se Vinko. Zoltan Husta veli da u selu danas živi 200 duša. Na popisu 2011. bilo je više od 500 stanovnika. Pretežno odlaze Mađari jer imaju papire da odu u EU. Pošta radi tri dana u nedelji, lekar dolazi jednom. Svaki dan u selo stiže autobus koji odvozi radnike u nemačku firmu „Drekslmajer”. On je sada jedina redovna i svakodnevna pojava.


Komentari1
5f231
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Шумадинац са планине
Лепа, сетна прича. Можда је требало више о Јаники Балажу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja