subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:35

Izložba „100 odabranih“ u Novom Sadu

Dela su deo bogate umetničke kolekcije Vojvođanske banke koja je počela da ih sakuplja pre tri decenije, a danas ih broji 796 Sa otvaranja izložbe
Autor: S. Kovačevićsubota, 08.09.2018. u 21:51
Са отварања изложбе (Фото С. Ковачевић)

Novi Sad – U Galeriji Matice srpske prikazuje se 100 umetničkih dela na izložbi „100 odabranih”, za koju upravnica ove galerije dr Tijana Palkovljević Bugarski kaže da je istinski ekskluzivitet. Već sam naziv privlači pažnju i publika je u velikom broju došla na svečano otvaranje u matičinu zgradu na Trgu galerija u Novom Sadu. Tu će do 20. septembra u okviru ove izložbe biti izložena i dosad neviđena u javnosti dela naših najvećih slikara vojvođanskog podneblja dvadesetog veka ili onih istaknutih umetnika kojima su velika inspiracija bili motivi ravnice, zemlje, žita i hleba, snega, seoskog ambijenta, salaša... Ova dela su deo bogate umetničke kolekcije Vojvođanske banke koja je počela da ih sakuplja pre tri decenije, a danas ih broji, kažu, 796.

Centralna slika u galerijskom prostoru posvećena je, u jednom umetničko-korporacijskom konceptu, delu Save Stojkova „Banka, 1990”, na kome je slikar prikazao ovo istorijsko zdanje na novosadskom Trgu slobode.

Istaknuto mesto zauzima i platno „Železnička ulica u Novom Sadu oko 1960. godine” Boška Petrovića, kao i „Tri drveta” prepoznatljive poetike Bogomila Karlavarisa.

Tri „velika Milana” autori su nekoliko izloženih većih formata: Konjović (Lutajuće srce 1960, Kukuruz 1957...), Kerac (Žita, 1976...), Kečić (Bački salaš 1991, Jesen 1993–1994, Otapanje snega 1995, Mokra zemlja 1996).

Među 100 odabranih su i dela Stojana Trumića, Nikole Graovca, Stevana Maksimovića, Milivoja Nikolajevića, Ankice Oprešnik, Zdravka Mandića, kao i slikara mlađe novosadske generacije Milete Poštića, Bosiljke Zirojević, Nikole Džafa, Radovana Jokića...

„Izložba predstavlja najboljih sto dela iz kolekcije Vojvođanske banke, raznovrsnih po vremenu nastanka, temi, poetici i stilu, i kao takva, jedna je moguća istorija vojvođanske umetnosti“, kazala je upravnica galerije Tijana Palkovljević Bugarski.

Ona je navela da je ova saradnja dragocena za galeriju jer su otkrili skrivene vrednosti pomenute zbirke i postali svesni bogatstva nacionalne likovne umetnosti u okvirima jedne korporativne kolekcije. S druge strane, galerija je svojim iskustvom doprinela odgovornom odnosu prema sakupljenim delima.

Kolekciju su zajedno u prethodne dve godine, naveo je predsednik izvršnog odbora banke Predrag Mihajlović, restaurirali, popisali i na kraju odabrali 100 dela za prikaz široj javnosti.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević napomenuo je na svečanom otvaranju da o bankama postoje oprečna mišljenja, ali da su ovakvi potezi vredni svake hvale.

„Svojevremeno, kada su u Americi prvi put osnovane drajv-in banke, neki pametnjaković je rekao da su te drajv-in banke osnovane zato da bi konačno većina automobila mogla da upozna svoje prave vlasnike. Takvih anegdota ima dosta, i dobro je da ih ima. Ali s druge strane, one korporacije koje deo svog zasluženog profita, stvorenog u jednoj društvenoj zajednici, sa kojom se posluje ispreplitanim nitima i u komplikovanim odnosima, na obostranu korist ulože u kulturu zajednice na čijem prostoru deluju, onda je to potez vredan svake hvale i vredan svake pažnje. Kada to postoji, onda se i bankama i korporacijama, kakva god reputacija u šalama da ih prati, mogu oprostiti mnogi gresi, ako ih imaju, i pripisati mnoge vrline, za slučaj da ih nemaju“, naveo je ministar koji je otvorio izložbu.

Srpsko slikarstvo je krajem 19. veka, po njegovim rečima, ponovo podiglo glavu posle duge pauze, zbog istorijskih okolnosti, a u 20. veku doživelo je svoj puni iskaz, umetničku zrelost i priviklo je pažnju i Evrope i sveta. Dodao je da je čitava srpska kultura u 20. veku – slikarstvo, književnosti i film – dobila zamah i „prevazišla gabarite našeg naroda“, tako da svi koraci koji vode dodatnom upoznavanju i afirmaciji srpskog slikarstva predstavljaju razlog za zahvalnost onima koji čine takve napore.


Komentari2
5dc11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Divno to je lep primer društvene odgovornosti kada banak deo profita ulaže u umetnost trebalo bi tako i da podrže mlade umetnike koji su na rubu egzistencije ... Novi Sad još jednom može spravom poneti epitet prestonice kulture.
Milica
Još jedan dokaz da Novi Sad nije slučajno izabran za Evropski grad kulture. Čestitke upravnici Galerije Matice srpske.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja