nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:04
75. VENECIJA

Mračna istorija nasilja

Uspavanu završnicu Mostre razbudilo brutalno australijsko ostvarenje „Slavuj”, s potpisom jedine žene u glavnom takmičarskom programu. Među kratkometražnim filmovima prikazan srpski film „Strano telo”
Autor: Dubravka Lakićsubota, 08.09.2018. u 22:30
Из аустралијског филма „Славуј” (Фото: 75. Венецијански фестивал)

Venecija, Lido – Kuaronova „Roma”, Nemešov „Suton”, Rejgadasovo „Naše vreme” i Kusturičin „El Pepe, jedan uzvišeni život” jedini su filmovi tokom kojih sam racio poslala na spavanje, prepustivši se samo onom što mi srce kaže. Svako na svoj način i iz različitih razloga, ova ostvarenja izazivaju vrtloge emocija. Suma sumarum, to se jedino i broji, izeš film posle kojeg ne osećaš ništa.

Broje se sati do zvaničnog kraja 75. Mostre i proglašenja dobitnika „Zlatnog lava”, za koji se nadam da će biti upravo Alfonso Kuaron za „Romu”, magični poluautobiografski crno-beli film, autorovo sećanje na detinjstvo u Sijudad Meksiku turbulentnih dana i veliku autorovu posvetu ženi koja ga je podigla. Ako tako ne bude, bila bi to velika nepravda. A postoje već „teorije zavere” da se njegov meksički kolega Giljermo del Toro, kao predsednik žirija, neće usuditi da mu da najveću nagradu jer su njih dvojica i lični prijatelji pa bi se to, možda, moglo smatrati i direktnim „sukobom interesa” (ih, kao da toga vazda nije bilo). 

Ima i onih koji tvrde da se ne može dati nagrada filmu koji je proizvela globalna internet mreža „Netfliks” i koji se (takođe samo – možda) neće naći u bioskopima. Ako su, za razliku od Kanskog festivala, „Netfliksovi” filmovi na 75. Venecijanskom festivalu dobili zvanični status ravnopravnih takmičara, zaista ne vidim razlog zašto bi onda bio problem da neki od njih, prema zaslugama, osvoje i po koju nagradu. Toliko o tome.

***

Sama završnica Mostre nekako je posustala. Kao da je sve najbolje viđeno u prvoj sedmici festivala. Ipak, jedan australijski film prikazan pred sam kraj izazvao je burne reakcije. Reč je o filmu „Slavuj” („The Nightingale”) jedine žene reditelja u glavnom takmičarskom programu. Reč je o Dženifer Kent, koja je, uz Japanca Šinje Cukamota („Ubijanje”), donela najbrutalniji film na Lido. Ova rediteljka se u ambicioznom filmu epohe bavi osvetničkim pohodom mlade Irkinje u divljini Tasmanije, žrtve višestrukog silovanja od strane britanskog poručnika u čijem je logoru radila kao služavka, pesmom zabavljajući vojnike (jedna od pesama je upravo „Slavuj”). Kentova se otvoreno razračunava s britanskim kolonizatorima, podseća na one mračne delove britanske imperijalističke istorije koji se guraju pod tepih zaborava (i Majk Li se u „Peterlu” bavi jednom od takvih mrlja), eksplicitno prikazuje masakre i egzekucije nad starcima, decom, čak i novorođenima. Najeksplicitnije su scene silovanja. Ima ih mnogo i traju dugo. Nasilje u filmu je neizdrživo brutalno. Mana filma je što ono počinje mehanički da se ponavlja. Ipak, film Dženifer Kent jeste hrabar. Žena ima petlju. Da je „Slavuja” režirao muškarac, bio bi izviždan. Ovako, Kentova je dobila ovacije na Lidu i najbolje ocene italijanskih nezavisnih kritičara.

Koncem festivala viđen je još jedan od mnogih filmova koji rekonstruišu epohu, kakvih je ove godine bilo dosta među glavnim takmičarima. Film „Kapri revolucija” italijanskog reditelja Marija Martonea se, poput Nemešovog „Sutona”, bavi vremenom tik pred sam početak Prvog svetskog rata. Radnja je smeštena na ostrvo Kapri, u boemsku komunu koju je tamo osnovao nemački slikar Karl Difenbah. Ta komuna je prema lokalnim sveštenicima „leglo razvrata i orgija”, a protiv klerikalne tiranije mlada pastirica će se pobuniti slobodom tela i pozivom na (seksualnu) revoluciju. Martoneov film je utopistički, realnost je zamenjena ezoterijom i misticizmom, ali je svetlost ta koja daje nadu iako je jasno da je svetska katastrofa preblizu.

***

Među takmičarskim filmovima je i novi film Pola Gringrasa, koji je reagovao na istu temu o kojoj je svoju reč već dao norveški reditelj Erik Pope, predstavivši pre pola godine svoj film „Utoja, 22. jula” na 68. Berlinskom festivalu. Gringras je, dakle, dao svoje viđenje masakra na ostrvu Utoja u Norveškoj, kada je zloglasni Brejvik pobio 77 mladih ljudi.

Podsećanja radi, film Erika Popea, rađen inače u dokumentarističkom stilu, traje upravo 77 minuta. Pope se ne bavi Brejvikom nego njegovim žrtvama u trenucima njihove smrti, jer retko ko je od te poginule dece uopšte video svog egzekutora. Gringras, poznat inače po izvanrednim rekonstrukcijama istinitih događaja u filmovima, „Krvava nedelja”, „Junajted 93” i „Kapetan Filips”, uvodi u svoj film lik Brejvika. Drži se stvarnih događaja i proverene istine, ali ubrizgava i dodatnu dozu vatrenih tenzija oličenih u Brejvikovim pripremama za teroristički akt i scenama iz sudnice u kojoj sam čin njegovog užasnog zločina zamenjuju šokovi izazvani njegovim ultradesničarskim i rasističkim reakcijama. Gringras se trudi da dublje analizira čitav kontekst koji je doveo do tragedije, ali je suštinu priče istrošio već posle prvih tridesetak minuta filma. U tom smislu Popeov film ga je nadmašio.

***

Na 75. Venecijanskom festivalu među kratkometražnim filmovima u okviru programa „Horizonti” našao se i jedan srpski. Reč je zapravo o studentskom radu mladog akademca FDU-a Dušana Zorića, o filmu „Strano telo”. U njemu glavni junak Marko, dokazujući prijateljima muškost, izlazi u grad da nađe devojku i u susretu sa žrtvom seksualne traume iz prošlosti (srpski vojnici su silovali muslimanku) on otkriva agresivni deo svoje ličnosti. Eksplicitna scena seksa u (nedovoljno jasnom) „Stranom telu” traje gotovo u realnom vremenu i krajnje je veristička. U filmu glume Dubravka Kovijanić, Marko Grabež, Mihajlo Jovanović, Miodrag Dragičević i Sara Simović.


Komentari0
f40bd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja