četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33
BALKANSKI EVERGRIN

Srbi u Milovom carstvu

Autor: Aleksandar Apostolovskisubota, 08.09.2018. u 22:00

Ako zakon logike kaže da bi onaj Milo Đukanović srušio ovoga Mila Đukanovića, šta se u međuvremenu dogodilo, pa da ovaj Milo toliko potire onoga Mila?

Nekadašnji Slobin ljubimac, koji je zajedno s Momirom Bulatovićem i Svetom Marovićem maturirao na Žutoj gredi, postavljen iz Beograda na mesto premijera kao najmlađi u Evropi – imao je 29 godina – pobegao je iz Slobinog krila, priznao je Kosovo, učinivši da se Srbi, ostavši bez jednog oka u glavi, osećaju kao kiklop kojem je njihov đetić Brut, umesto da zabije nož u srce, operisao kataraktu.

Ko je kriv Miloševiću što nije potpisao predbračni ugovor, jer je u dokumentu objavljenom na sajtu Predsedničke biblioteke i muzeja Bila Klintona otkriveno da je vlast Mila Đukanovića dobila 55 miliona dolara kako bi se distancirala od Beograda. Milo je voleo Slobu više od Momira, ali njega u politici nikada nije vodilo srce. Čak i ako je pustio suzu dok se opraštao od Slobe, shvatio je da je pametnije uzeti 55 miliona i trajati večno, nego politički poginuti zbog nesrećne ljubavi.

Dragan Stojanović

 

Zaboravivši na ruski kapital zbog kojeg je Vračar postao crnogorski Kalinjingrad i vezavši svoju sudbinu za Ameriku, Milo je zapravo privezao svoju kravatu za Šestu flotu.

Presvukavši više kostima od bilo koga u okruženju, preslikao je svoju biografiju na današnju zemlju Brda i Primorja. Učinio je i veliku stvar za poeziju. Jedan od najvećih srpskih pesnika, Matija Bećković, naoružan stihovima, u Budvi je dočekan kao velikosrpski megafon, a i sam Matija je konačno priznao da se poistovećuje s Njegošem. Naime, i veliki Njegoš je previše srbovao, naročito o Kosovu.

Ako se javnost u Srbiji iščuđava zašto se ulazak srpske vojske 1918. godine u Budvu, što je obeleženo bilbordima tamošnjih opštinskih vlasti duž Jadranske magistrale, od strane montenegrina smatra okupacijom Crne Gore, onda se ne shvata da se revizijom istorije iscrtava nova atlantska budućnost.

Kada mlada Beograđanka Sara Vidak provede 23 dana u zatvoru u Spužu, u Srbiji strahuju da će je možda optužiti i za pokušaj državnog udara. Nešto slično je učinjeno uoči poslednjih predsedničkih izbora. Tada se srpski bezbednjak narušenog zdravlja s grupom egzotičnih pučista, bila je tu i neka penzionerka, spustio u Montenegro, da sruši ili, daleko bilo, likvidira Mila. Po verziji zvanične Podgorice, daljinski upravljač pučista bio je u Moskvi.

Tako je Crna Gora ušla u NATO bez referenduma, kao idealan primer zemlje u kojoj se Rusija meša u izbore, što je Donaldu Trampu sigurno upalo u oči, pa ne propušta priliku da Mila ili premijera Duška Markovića tresne laktom ili grubo odgurne. Crna Gora je upala u poslednji NATO vagon, pod pokroviteljstvom tihe moći bivše američke administracije, te ne čudi zašto Tramp isuviše često pominje Crnu Goru, čak i kao potencijalno mesto za izbijanje trećeg svetskog rata. Time je američki predsednik nehotice učinio više za crnogorski turizam nego da je Milo platio milione dolara Si-En-Enu za reklamne spotove.

Rusi, na drugoj strani, posle preuzimanja Milorada Dodika iz američkog kluba ostavljenih duša, podržavaju veći deo opozicije u Crnoj Gori, ali ne zbog straha da će Milov ekspedicioni korpus poremetiti ravnotežu snaga u svetu ili da će studenti iz Nikšića okupirati sve direktorske kancelarije u Moskvi.

U postmodernističkom hladnom ratu, koji se odvija van teritorija Amerike i Rusije, Srbi, ma gde se nalazili, kroz američku dioptriju poprimaju obrise malih Rusa. Tako nas vide i veliki Rusi.

Po toj tautologiji, Srbima u Crnoj Gori se umanjuje politički i verski uticaj, kultura i jezik, a vladajući DPS namerava da poništi odluke podgoričke skupštine kao čin izdaje. I najava mogućnosti da se imovina SPC-a dodeli Mirašu Dedeiću izazvala je oštru reakciju patrijarha Irineja, pa je bez diplomatske suptilnosti izjavio da je Srpskoj crkvi u Crnoj Gori gore nego u pod Osmanlijama, a Srbima nego u NDH.

Iako mi je nedavno jedan od zvaničnika Crne Gore rekao da Srbi nisu diskriminisani i da se nekoliko funkcionera DPS-a javno izjašnjavaju kao Srbi, u zemlji genetskih rusofila koji su ušli u NATO, nekada bratski narod oseća da je izgubio taj status, poprimajući obrise neželjenog rođaka koga zovu na svadbu, ali ga smeštaju na kraj sale. Sasvim nepotrebno podizanje tenzija između Crnogoraca i Srba, koje se nije primećivalo kada su turističke hegemonističke snage s ove strane Brda okupirale Primorje. Jer, i da kojim slučajem vlada večno, Milo neće sve Srbe prevesti u Crnogorce. Kao što ni Milošević, poreklom Crnogorac, nije uspeo da ubedi Mila da će zauvek ostati Srbin, a kamoli ostale Crnogorce. Ni Koštunica nije mogao da spreči odlazak Crne Gore, iako je bio okružen sve samim Srbima, poreklom iz Crne Gore.

O tome bi ponešto mogao da kaže mitropolit Amfilohije, ali u poslednje vreme, primetno ćuti. Milo Đukanović je, po potrebi, bio i veliki prijatelj Amfilohijev, ali i prodana duša, koja je priznala nezavisnost Kosova.

Teško je proniknuti u političke dilove sklapane na Lovćenu i Dedinju. Pametnije je slušati jednog neobičnog crnogorskog filozofa, a ne zove se Rambo Amadeus, koji je, po uspehu referenduma o nezavisnosti Crne Gore, rekao da je veći Srbin od mnogih Srba. Prisvajamo ga i mi i oni. Crnogorci su ga postavili za predsednika Fudbalskog saveza, a „delije” salutiraju kada se pojavi na „Marakani”. Ko sme da Geniju prigovori bilo šta. Dovoljno je reći da se zove Dejo Savićević.


Komentari2
87c2e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Milanovic
Ne vole promjene. Dobar dio istorije pokrivaju im Nikola, Broz i Milo.
Анка
Сјећам се неколико година пред почетак рата, водила се дискусија међу обичним људима, како су све сами Срби на руководећим мјестима. Црногорци су се тада представљали као Срби. И стварно их је било пуно. Удесише Србију и постадоше Црногорци. Право чојство и јунаштво!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje
Kolumna nedelje

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja