subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:05
RAZGOVOR NEDELjE: ŽELjKA CVIJANOVIĆ, predsednica Vlade Republike Srpske

Ne pravim razliku između Istoka i Zapada

Ukoliko u oktobru građani odluče da sam predsednik RS, prva zvanična poseta je Beogradu, a potom Moskvi, iz koje imamo samo razumevanje
Autor: Mladen Kremenovićsubota, 08.09.2018. u 22:00
(Фото М. Кременовић)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Republika Srpska ide uzlaznom putanjom, na ekonomskom planu stojimo sve bolje, savladali smo mnogo teških prepreka kako bi imali makroekonomske pokazatelje kakve beležimo danas. Radnih mesta, naravno, uvek treba više, takvim zahtevima je besmisleno oponirati, ali silne mere koje smo poduzimali počinju da se osećaju u stvarnom životu jer su stvoreni preduslovi za bolji standard, rekla je Željka Cvijanović, predsednica Vlade RS u razgovoru za „Politiku”.

Cvijanovićeva, koja je kandidat bloka okupljenog oko Dodikovog SNSD-a, na pitanje šta je to nominuje kod građana da je izaberu za predsednicu RS kaže: „Uloženi napor čiji su rezultati merljivi, ali pre svega odnos prema Srpskoj – politički angažman koji je rukovođen stavom da samo jake institucije znače jaku RS. Povećali smo plate i penzije, kao i agrarni budžet, uvodili nova socijalna prava i povećavali postojeća. Sve se to izvršava bez ikakvih problema. U svakoj opštini smo ostavili trag. Ali u političkom delovanju prioritet je bila i ostaće jaka i prepoznatljiva RS, znajući da je to zaštita naših života, ne samo političkih već i egzistencijalnih. Verujem u koncept RS i ono što će ona politički i ekonomski postati.”

Vlast se hvali dobrim podacima u ekonomiji, opozicija je na stanovištu kako je bez novih investicija sve samo ulepšana statistika.

Ne brinem preterano oko toga da li se opoziciji sviđa statistika. Oni godinama prognoziraju finansijski krah RS, a mi, eto, stojimo sve bolje. Beležimo rekordan broj zaposlenih u RS. Govore da nema proizvodnje, a naša pokrivenost uvoza izvozom beleži istorijske rekorde, sa 75 odsto pokrivenosti. Prošla godina je bila rekordna na makroekonomskim pokazateljima, a trend se nastavlja. Raste BDP, zaduženost se uporno smanjuje, dolazimo uskoro do nivoa od ispod 40 odsto zaduženosti. Treba nam rast veći od tri ili tri i po odsto BDP-a, naš cilj je da što pre dođemo do rasta u Srpskoj od pet odsto. Penzije su uvećane ukupno za 20 odsto u ovom mandatu Vlade RS. Zbog viška sredstava u budžetu, planirana je i jednokratna pomoć penzionerima. Usvojili smo mere da se povećaju plate u privatnom i javnom sektoru. Svih 270.000 radnika u RS imaće veće plate. Da bi to postigli odrekli smo se 30 miliona evra iz budžeta. Čujemo da ima nesavesnih poslodavaca, ljudi nam prijavljuju i trenutno radimo provere. Pojačaćemo nadzor i bićemo rigorozni. Dalje, uveli smo nova socijalna prava, povećali izdvajanja za boračke kategorija, uveli mere za nezaposlene porodilje, od 205 evra mesečno za 12, odnosno 18 meseci. Sve to pokazuje kapacitet našeg budžeta. Prvi put uveli smo civilne invalidnine, zatim rešili problem za 600 demobilisanih boraca koji nisu imali dovoljno staža za penziju. Znači li to da se krećemo napred? Pre nekoliko godina i najmanji trošak je predstavljao problem. Trenutno investiramo preko 65 miliona evra širom RS, tu imamo pomoć i srpske vlade. Povećali smo izdvajanja za poljoprivredu sa 30 na 35 miliona evra. Socijalnim partnerima smo širom otvorili vrata, što je obeležje vlade koju vodim više od pet godina. Socijalni partneri tačno znaju šta je plan za sledeću godinu, a mi imamo predvidivost u budžetu koja je garancija da će tako i biti. Na primer, planiramo povećanje plata za prosvetne radnike osam odsto od januara. Nisu to kreditna zaduženja kako to voli da priča opozicija, jer beležimo stalni rast prihoda. Nažalost, izostale su temeljnije reforme u obrazovanju, tu moramo ući hrabrije.

Kako odgovarate na česte zahteve za dodatno poboljšanje poslovne klime?

U uslovima u kojima smo radili, više od postignutog nije bilo moguće. Sve dogovoreno smo ispunili. Uveli smo neoporezivi deo dohotka od 100 evra, pa ga povećali na 250 evra da bi radnici imali veće plate. Ukidali smo brojne procedure, napravili listu parafiskalnih nameta kako bi izbacili one koje su dodatno opterećenje. Uveli smo sistem multilateralne kompenzacije, kako bi se pomoglo likvidnosti. I mnogo toga što su tražili poslodavci. Ušli smo u reformu Zavoda za zaposlenje RS. Srpska je izabrana kao jedna od 10 malih regija budućnosti za 2018/2019. godinu, za strategiju stranih ulaganja, po rangiranju portala „fDI Intelligence”, servisa britanskog poslovnog časopisa „Fajnenšel tajms”. Uvek, naravno, treba bolje, ali u ovako teškim okolnostima svetske krize iscedili smo maksimum. Zato danas govorimo o stabilnom budžetu. Sve te mere poduzimali smo u veoma nestabilnim vremenima, boreći se na više terena, između ostalog braneći naša ustavna prava, što nam stalno osporavaju. Imali smo političku borbu, ali i predstavnike u Sarajevu koji su mnogo toga blokirali. Što se tiče odlaska radnika, imamo slučajeve da se neki i vraćaju. Naša obaveza ostaje da stvaramo sve bolje uslove, da i oni koji su otišli, pa dođu ovde, požele da više nigde ne idu. Migracije nažalost postoje, obeležje su daleko šireg prostora, ne samo RS. Ne idu samo oni koji nemaju posao. Ovom prostoru treba više stabilnosti.

Ima li RS ozbiljne izazove pred sobom?

Prostor zapadnog Balkana u celini nije pošteđen izazova. Kao svaka zemlja u okruženju i svetu imamo izazove ekonomske prirode. Ako tome dodate nered koji vlada u bivšoj Jugoslaviji, lošu komunikaciju između zemalja, vidimo da se nismo baš mnogo pomaknuli od pozicija od pre dvadeset godina. Što ne daje povoljan vetar u leđa brzom razvoju. Imamo i izazove za očuvanje ustavnih nadležnosti RS, dovoljno je samo oslušnuti predstavnike EU, gde misle da treba samo jačati nivo BiH jer je Dejtonski sporazum, navodno, prevaziđen. Traže da se odreknemo onog što nam je Ustav dao. Ne razumemo zašto to traže niti za to vidimo opravdanje. Dakle, imamo izazove, ustavne, političke i ekonomsko-finansijske prirode.

Da li su moguće dugoročne mere podrške natalitetu?

Uvodeći mere podrške, želeli smo da porodilje bez posla znaju da kada dođu kući imaju tih 205 evra mesečno, što je gotovo kao najniža plata u RS, koja iznosi 220 evra. Treba da pravimo ambijent u kom će nezaposlene porodilje moći da računaju na posao. Ali u okviru socijalnih prava treba razmišljati i kako ojačati uvedeno pravo. Ima ideja da se rokovi produže, kao i da se uvede imovinski cenzus kako bi pomoć išla porodiljama kojima to zaista treba. I prema zaposlenim porodiljama smo pokazali svoj odnos jer smo napravili hodogram kako da potpuno preuzmemo refundiranje porodiljskog bolovanja. Hoćemo da porodilje čeka radno mesto kada završe bolovanje. Naravno, ne smemo biti umišljeni da u svemu tome treba da stanemo, to je polazna osnova, ali na tom planu moramo da idemo dalje, kao i da povećavamo plate, penzije i otvaramo nova radna mesta.

Mnogi vas vide kao osobu prozapadnih uverenja. Takođe, kažete da bi ukoliko pobedite prava zvanična poseta bila Beogradu, pa Moskvi.

Mogu za sebe reći da sam političar prozapadne orijentacije, a pritom mislim najpre na veoma važan segment – pragmatizam. Naš interes su dobri odnosi sa svima, ne pravim razliku između Istoka i Zapada. Sasvim je logično da prva poseta bude Beogradu. Rusija je, dabome, visoko na lestvici naših prioriteta, s tamošnjim političarima je veoma lako razgovarati. Razumeju Dejton, poziciju RS, tu im se ne omiče greška. Ali mi smo otvoreni za razgovor sa svima, no nažalost postoji mnogo stereotipa stvorenih ranije, što otežava komunikaciju s nekim s kime biste trebali razgovarati, a koji se i danas drže šablona. Postoji šablon u zapadnim politikama, koje idu za tim da ojačaju nivo BiH, a umanje značaj RS. A mi se vodimo pragmatičnom politikom da Ustav BiH i Ustav RS određuju koliko smo važni kao republika. Ne mislim da treba odustajati od ustavnih nadležnosti samo kako bi nekom ugodili. Od Rusije nemamo nikakva uslovljavanja i teške zahteve.

Srpskoj je stalno nad glavom taj teret optužbi da ima neku saradnju s Rusijom, koja nas dovodi u „nesporazum” sa Zapadom?

Nemamo nikakav nesporazum sa Zapadom, ovo je i dalje vlada koja je u BiH najposvećenija, najorganizovanija evropskim vrednostima. Na političkom terenu, naša je ustavna obaveza da štitimo nadležnosti. Kada kažemo da nešto ne može jer nije po Ustavu BiH, odmah kažemo i kako može. Neki, ipak, biraju da se drže stereotipa, što nikako ne pomaže celom ovom prostoru da se izdigne iznad decenijskih problema. Ustav je mera naše politike. Ko očekuje da se ponašamo drugačije prilično je naivan i, što je jako važno, tome ko tako razmišlja i nije interes napredak, već držanje svih nas u blokadi. Mnogi, očito, nikada nisu iskreno prihvatili Dejton, tu ima jako mnogo licemerja. No, nama nije problem da i dalje branimo ono u šta verujemo, znamo formulu kako ovde mogu da se kreću stvari. Oni koji traže nemoguće očito nemaju na umu stabilizaciju prilika. Planiramo i ubuduće tako da radimo, posvećeni smo evropskim vrednostima, ali hoćemo uvažavanje naših interesa u skladu s Ustavom. Uklapanje nas u neku globalnu histeričnu priču, ne samo da je netačno već i neprimereno. Mnogi koji iz sveta dolaze u BiH unazad dve decenije petljaju se u mikropitanja. Pa kada dožive neuspeh u sudaru s realnim stanjem, kao dobar izgovor im posluži mantra: „Ma to neće RS, zato što su oni proruski nastrojeni.” Ni kao predsednik RS, ni kao Vlada RS nikad nismo imali problem da odbranimo naše stavove.

Vlada RS insistira na izgradnji auto-puta Banjaluka–Beograd...

Uz važnost što tešnjih veza sa Srbijom, političkog razumevanja i saradnje institucija, postoji i privredna saradnja. Sada imamo sasvim drugačiji pristup Beograda prema RS, a to podrazumeva i direktnu uključenost Srbije u razvoj naših opština. Što se tiče auto-puta, postoji više razloga zašto je to važno, potrebno je da razvijamo RS, spajamo naše gradove modernim saobraćajnicama. Postoji program izgradnje mreže auto-puteva u RS, a jedan od strateških pravaca jeste i deonica do Beograda. Upravo završavamo deonicu do Doboja, namera je da se ona nastavi do Srbije. Bez modernih saobraćajnica nema ni privrede, ni turizma. Ne posmatram to kao konkurenciju auto-putu Beograd–Zagreb, ali je činjenica da ogromna sredstva ostaju Hrvatskoj od naših građana, kao i građana Srbije, jer koriste taj put. Krenulo je oživljavanje aerodroma u Banjaluci, pored letova za Beograd, imaćemo poletanja i za zapadnu Evropu – Švedsku, Belgiju i Nemačku. U planu je da dogodine imamo dodatna tri leta. Takođe, važan strateški pravac povezivanja sa Srbijom jeste i auto-put od Pala prema Višegradu. Uspećemo, sigurna sam, da se povežemo sa Srbijom i na taj način. Što se tiče turske uloge u tome, nikada nam nije bilo jasno koji koncept finansiranja je tu predviđen.

Za šta RS lobira u svetu, šta se želi postići?

Ta lažna slika protiv koje se mi borimo je rezultat bošnjačkog lobiranja od rata pa naovamo, ispada da to nije nikome sporno, ali jeste sporno kada želite da promenite tu lažnu iskrivljenu sliku i zamenite je realnom. Pronalazimo kontakte i trudimo se da predstavimo ono što mi smatramo realnim. Ne lobiramo kako bi druge prikazali lošim, naša namera je samo da što više ljudi čuje naš način kako BiH može da funkcioniše. A može samo uz uvažavanje RS. A svi koji kritikuju našu opredeljenost za lobiranje gube iz vida da je stereotip o nama nastao upravo kao rezultat nečijeg drugog lobiranja. Kako se niko ne seti da kaže da je bilo pogrešno da Albanci ili Bošnjaci lobiraju, čije su aktivnosti, za razliku od naših, bile usmerene protiv drugih. Rezultat tuđeg lobiranja je sve ono što trenutno gledamo da se dešava u regionu, ali nekima smeta kada neko iz Banjaluke nudi svetu realnu sliku o BiH. Tražimo kanale komunikacije, imamo ih sve više, što je rezultat i promene okolnosti u zemljama koje su nam interesantne, najpre u Americi, gde je dubuko ukorenjena loša slika. Žalim što velika i sjajna Amerika nema pravu sliku, ali ni viziju šta da radi ovde. Racionalan pristup uz uvažavanje realnosti mnogo bi pomogao. Okolnosti se menjaju, kao i strukture u Vašingtonu. Čuje se više pragmatizma i želje da saslušaju i uvaže drugi stavovi. Osećam da će biti promene, iako u SAD postoje strukture koje ne žele pričati s nama, a šteta je obostrana. Važno je da menjamo sliku i stereotip koji su veštački nametnuti.

Koliko RS posvećuje pažnje turizmu?

Pogodnost RS jeste da imate razlog da dođete i zimi i leti. Od posete Olimpijskom centru Jahorina, Trebinju, Višegradu i Andrićgradu, do verskog i etno turizma, mnogobrojnih manifestacija i adrenalinskih sportova. Očekujem da nove avio-linije to dodatno poboljšaju. U svakom delu RS postoje prepoznatljiva mesta koja su središta nekih turističkih aktivnosti ili inicijativa.


Komentari6
5d33d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Мислио сам да нема веће нетрпељивости међу политичарима од оне у САД. Међутим на основу информациај које пристижу изгледа да је нетрпељивост међу српским политичарима у РС још већа.
Stevan
To što gospođa Cvijanović kaže je tačno. Taj dio je djelimično ok. No međutim, šta ćemo sa iseljavanjem mladih na zapad, sad je trend čitave familije napuštaju rodnu grudu. Oni što ostaju, malo djece rađaju. Nema države bez stanovništva.
Марко Латиновић
Миграције су сада топ тема и то не само у бившим југословенским републикама, него и много шире. Европа и Америка су и даље најпривлачније дестинације за милионе људи и то не само из ратом захваћених подручја, него чак из релативно развијених земаља. Не ради се ту само о спонтаним покретима становништва већ и о мамљењу људи који треба да одрађују лоше плаћене и прљаве послове у развијеним земљама. Док људи не дођу памети мало шта се може промијенити у том погледу. Нема тог премијера или предсједника владе који може зауставити миграције. Штета од губитка млађег становништва може се умањити повећаним наталитетом, са више радних мјеста и плаћањем трошкова образовања од стране оних који напуштају земљу.
Preporučujem 2
Jovan Milanovic
Valjda smo svi ucili gdje sunce izlazi a gdje zalazi.
slavko
Kada si usred Rusije vidiš kako sunce izlazi u Americi. Samo se nama čini kako izlazi u Rusiji. A onda kao i naši ljudi ide tamo gde mu je bolje.
Preporučujem 5
Milan
I sunce bezi sa Istoka pa gao kao azilanta vrate.A ono sutra ponovo.
Preporučujem 8

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja