petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:15

Slavna Kineskinja, unuka srpskog konjanika

Penzionisana univerzitetska profesorka Den Đun s porodicom boravi u Beogradu, vraćajući se svojim korenima
Autor: Aleksandar Apostolovskinedelja, 09.09.2018. u 22:00
Владимир Путин јој је 2009. уручио медаљу председника Владе Русије, у присуству тадашњег кинеског премијера Вен Ђиабаоа (Фо­тографије лич­на ар­хи­ва)
Са су­пру­гом и си­ном у главном граду Србије

Krajem Prvog svetskog rata Žarko Magarašević je napustio konjičku jedinicu austrougarske armije i s grupom Srba postao dobrovoljac ruske vojske, dospevši u svetskom metežu do sibirskog grada Krasnojarska. Grupa srpskih konjanika planirala je da se vrati kući, u selo Mirkovce kod Vinkovaca, najkraćim putem, kroz Kinu, gde su nameravali da se brodom dokopaju Evrope. Plan im nije uspeo.

Vek kasnije, njegova unuka Den Đun iz Harbina boravi u Srbiji. Sa suprugom Čen Sjucinom i sinom Čen Nanfejem, susrela se sa svojim brojnim rođacima, Vukicom i Momčilom Živanovićem i njihovim naslednicima. Svoju životnu priču univerzitetska profesorka ruskog jezika Den Đun pretočila je u knjigu „Azijska i evropska porodica”. Knjiga je deo projekta „Jedan pojas, jedan put”, koju ona prevodi na ruski. U Beogradu pregovara s izdavačem kako bi njena ispovest došla i do srpskih čitalaca.

Kada je Vladimir Putin bio premijer Rusije, 2009. godine, uručio joj je medalju predsednika vlade, u prisustvu tadašnjeg kineskog premijera Ven Điabaoa, u zgradi Svekineskog narodnog kongresa.

Ali ko je zaista Den Đun? Majka joj je bila Srpkinja, otac kineski ratni reporter, a kroz vihore promena u Kini, menjala se i njena sudbina. Od konduktera u trolejbusu, unuka odbeglog srpskog konjanika, postala je jedna od najboljih profesora Kine. Uoči njenog dolaska u Beograd, državna agencija Sing Hua napravila je prilog o njoj, kao o profesorki univerziteta koja 40 godina živi s ruskim jezikom. Prilog o njoj prati pesma „Podmoskovske večeri”.

Ko će ga znati šta bi se dogodilo da njena baka Vera nije primetila Žarka Margaševića na konju i rekla: „Hoću da se upoznam s njim.”

Vera ga je kod komšija upoznala iste večeri, zaljubili su se na prvi pogled, a kako njeni roditelji nisu bili raspoloženi da im se šesnaestogodišnja ćerka uda za nepoznatog vojnika iz daleke zemlje, mlada Ruskinja je pobegla sa Žarkom na konju.

– Bilo je teško probijati se do kineskog poluostrva, gde je Žarko planirao da se ukrca na brod i vrati se kući. Prodao je svoj pištolj, ali nije bilo novca za dve karte. I ostala grupa Srba nije imala novca i uputili su se ka severu Kine. Želeli su da zarade novac kako bi se vratili kući. Tamo se rodila moja majka Irina. Žarko je radio kao pružni skretničar. Želeo je deo šume, umesto plate, kako bi dobio više novca od drvne građe. Ali, poplava je odnela trupce uz obalu i nada da će se ikada vratiti otplovila je s deblima – kaže profesorka Den Đun, dok sedimo u jednom od elitnih beogradskih hotela u kojem je odsela.

Čitava porodica je, potom, krenula ka gradiću Harbin, gradu ruskih emigranata na severu Kine. Posle Oktobarske revolucije, grad je počeo da raste, a deda Žarko je postao blagajnik srpske zajednice, zarađujući kao fizički radnik, dok je baka bila čistačica. Ubili su je Japanci 1945. godine.

– Posle bakine smrti, porodica je bila bez novca. U gradu je vladalo trovlašće sovjeta, Japanaca i Čangajšekovaca, a mi nismo imali šta da jedemo. Srećom, policija je tražila kadrove za izradu dokumenata i moja mama Irina se zaposlila kao evidentičar u emigrantskom odeljenju. Kineska komunistička partija je preuzela vlast. Moj otac je kao član KP Kine u srcu kineske revolucije bio ratni dopisnik u Harbinu. Otac je počeo da radi kao zamenik predsednika u društvu sovjetsko-kineskog prijateljstva, a ruski je učio kod moje majke. Zaljubili su se na prvi pogled, kao baba i deda. Venčali su se 1949. godine, kada se i rodila Narodna republika Kina – priča Den Đun.

Imali su najlepši stan u kome se ona rodila godinu dana kasnije. Poznata harbinska robna kuća „Čurin” još je jedna kopča vezana za detinjstvo Den Đun. Otac je bio direktor, a robna kuća joj je izgledala kao svet iz bajke, s masivnim lusterima. Njena majka Irina Žarkovna je radila kao nastavnik ruskog jezika i književnosti na Harbinskom institutu. Ali ponovo se dešava obrt u životu Den Đun. Oca joj hapse 1967. godine, a već sledećeg dana su odveli i majku, u haosu „kulturne revolucije”.

– Greh je bio je u tome što je mama bila strankinja i što je predavala ruski jezik. Sećam se da su pronašli običan radio-aparat i rastavili ga do najmanjih delova, pokušavajući da tamo pronađu neki tajni prijemnik – tužno govori Den Đun.

Tada joj je bilo sedamnaest, a mlađoj sestri svega tri godine. Cela kuća i briga o sestri, pali su na njena dečja pleća. Deca narodnih neprijatelja dobijala su 20 juana mesečno. Den Đun je radila kao kondukter u trolejbusu i naučila tokarski zanat. Otac je dve godine proveo u zatvoru, dok su mamu pripadnici Crvene garde držali u biblioteci Instituta, koja je prepravljena u zatvor. Tukli su je i ponižavali, nisu joj dozvoljavali da vidi decu.

Irina Žarkovna je u proleće 1969. puštena na slobodu, da bi je već sledećeg dana poslali na selo, na prevaspitavanje.

– Uz veliku muku sam dobila dozvolu da posetim mamu. Dugo sam brodom putovala rekom Sungarom do njenog logora. Kad sam je ugledala skoro sam pala u nesvest. Mama je bila sama kost i koža – seća se Den Đun.

Tek u zimu 1977. godine, novi kineski lider Deng Sijao Ping je rekao da ne postoje deca neprijatelja. Imala je 27 godina i njena dalja sudbina poklopila se s reformama Kine, koja se oslobađala balasta „kulturne revolucije”. Diplomirala je, naravno, ruski jezik, potom i doktorirala. Ruski joj je pomogao da pronađe i ljubav svog života. Njen muž je takođe svršeni student fakulteta ruskog jezika, a zajedno su odbranili i magistarski rad.

– Zaljubili smo se kad smo raspravljali o stvaralaštvu Dostojevskog – kaže ona.

Došle su i osamdesete godine, sovjetsko-kineski odnosi su polako otopljavali, a kineski gledaoci su obožavali sovjetske filmove. Ali nije bilo prevodilaca, pa su se filmadžije otimale o bilingvistu s univerziteta. Bila je mentor doktorandima, a potom ulazila u filmski studio. Ponekad joj je bilo teško da bude ozbiljna, posebno kad je prevodila komedije.

Iz bioskopa i s katedre, Den Đun odlazi kao prevodilac na mnoge poslovne samite i prema pisanju „Rosiskaje gazete”, često su njen lični šarm, harizma i sinteza kineske i ruske duše pomagali da se izbegnu bezizlazne situacije. Ona se diskretno smeši kad je pitam da li je zaista spasavala poslove vredne milijarde.

U Rusiji su je često doživljavali kao svoju, čak bi joj hotelski portiri govorili: „Gde si navrla, zar ne vidiš šta je napisano na tabli?” Kineski taksisti razgovor s njom otpočinju gestikulacijom, doživljavajući je kao stranca. Kada im se šaljivo obrati na besprekornom kineskom jeziku, dugo ne mogu da se priberu.

Život žene koju su obeležili komplikovani akordi burnog kineskog, ruskog i srpskog 20. veka promenio se kada je prvi put bila u Beogradu na skupu slavista, 1986.  Tada je jedna prolaznica upitala kako da pronađe Knez Mihailovu ulicu. Tokom tri dana, pronašla je svoje rođake iz porodica Gospojević i Živanović. Obišla je Mirkovce, Šid i Novi Sad. Posle majčine smrti, ona je nastavila da se dopisuje s njima, a u poslednje vreme razgovaraju telefonom ili „skajpom”.

Njen sin Georgi Čen, koji živi u Pekingu i bavi se glumom, biće taj koji će preuzeti mač od majke i nastaviti da održava veze s rođacima iz Srbije. Žena proglašena za jednu od najboljih univerzitetskih profesora Kine, koja je toliko prevodila filmove, na rastanku mi pokazuje sliku svog rođenog brata Den Sijao Ćaoa.

– Njegovi prijatelji ga zovu Valter – kaže ona.

Još jedan neverovatan obrt u životnoj ispovesti Den Đun. Njen brat zaista liči na Batu Živojinovića.


Komentari17
2e03d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Твртко
Каква прича?!? И то кроз генерације. Феноменално. Каква енергија, какве идеје, шта су све људи били спремни да ураде да дођу до ... Мирковаца.
sara
Kakva divna priča na momente tužna, pa radosna, kakva sudbina. Draga Den, Vaš bogat život sa padovima i usponima, bio bi divan film i to u režiji Vašeg sina. Sećam se kineskog lidera Deng Sijao Pinga, koji je sproveo uspešne reforme i tako otvorio put Kine u svet. Drago mi je da Vas je sudbina spojila sa tri prijateljske zemlje, Kina i Rusija i Srbija. Drago mi je da ste došli u Beograd i želim Vam svako dobro i dug i uspešan život.
Prokopije
Ima i kosookih srba,ako je bas toliko bitno.Biti srbin je pak vise stvar duse i karaktera.
Miloš
U kakvoj zabludi je ovaj narod strašno.
Preporučujem 4
Давор
Каква породична прича.
Dragan Pik-lon
@Milos, vase pitanje je cinicno i na granici dobrog ukusa.Ovde kod mene na krajnjem zapadu zapada ima vise studenata koji su tamnoputiji i od Nigerijanaca.Govore perfektno srpski Jezik bez akcenta,pisu i citaju Cirilicu.Jedan od roditelja im je srpslkog porekla i cela nasa mala zajednica se ponosi sa njima.Ne mislite valjda da su samo konjasti Ercovi sa pravim ocima Srbi!!!
Biljana
Nekako imam utisak da ste vi zapad videli samo na televiziji.
Preporučujem 3
Miloš
@Dragan-Pik-lon, budi bog sa nama sa takvim razmišljanjem. Vi očigledno ne shvatate da pojmovi nacionalnost i genetika idu ruku pod ruku. Srbin može biti svako, po karakteru. Ostalo... Vratite se vi nama iz vašeg Zapada. I drugo, a da mi malo manje pružamo ruku svakom ko se izrazi Srbinom.
Preporučujem 11

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja