sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Buđenje iz američkog sna

U novoj knjizi prevedenoj na srpski, Noam Čomski objašnjava kako je manjina bogatih poništila demokratska dostignuća u SAD
Autor: J. Stevanovićnedelja, 09.09.2018. u 21:31
По­зна­ти лин­гви­ста и фи­ло­зоф (Фо­то Flic­kr (CC BY-SA 2.0))

Možda je naša privreda u sjajnom stanju, ali se naše realne zarade decenijama nisu menjale, primetio je Noam Čomski u jednom od skorašnjih intervjua, tvrdeći da je novac od rasta američke ekonomije završio u već prepunim džepovima malog broja najbogatijih.

Slavni lingvista, autor i javni intelektualac, koji je godinama predavao na Masačusetskom institutu za tehnologiju, kazao je u emisiji „Dimokrasi nau”da obični građani nemaju veliku korist od toga što se njihova ekonomija, kako tvrdi vlada, potpuno oporavila posle finansijske krize 2008. Zašto su SAD postale zemlja nejednakosti, tema je kojom se Čomski detaljno bavio i u knjizi „Rekvijem za američki san”, nedavno objavljenoj na srpskom jeziku u izdanju „Akademske knjige” i prevodu Saše Draha i Ljiljane Matić.

Američki san – rođeni ste siromašni, naporno radite i steći ćete sve što vam treba jer svako može da vozi auto, kupi kuću i školuje decu – više ne postoji, piše autor.

Najveći broj ljudi probudio se iz snevanja o uspehu kad su moć i novac počeli da se gomilaju u rukama malog broja ljudi. Urušeni su jednakost i demokratija, konstatuje Čomski, dodajući da nije bilo tako do talasa neoliberalizma sedamdesetih godina prošlog veka, do kada se u Americi zaista povećavao politički i ekonomski egalitarizam. Pedesete i šezdesete godine bile su doba najvećeg ekonomskog rasta i američki san je bio moguć jer je privredni rast prilično ravnomerno raspoređivan. Komercijalne i investicione banke bile su razdvojene i nije dolazilo do krahova poput sloma hipotekarnih kredita 2008. Demokratizacija je značila da su i žene, mladi, nezaposleni, populacija koja je dugo ostajala na marginama, počela da se organizuje i ulazi u političku arenu. A onda je, sedamdesetih godina, poslovna zajednica rekla – dosta!

Počeo je napad koji traje i danas i koji se vodi protiv egalitarnih dostignuća. Čomski podseća da je i Džejms Medison, pisac Ustava SAD, smatrao da se manjina vlasnika kapitala mora zaštititi od ostatka društva jer kad bi se većina, koja je siromašna, udružila, kad bi odlučivala, ona bi bogatašima otela imovinu. Zgranuvši se nad širenjem demokratije, korporativna Amerika je odlučila da pasivizuje i depolitizuje mase ideološkim preoblikovanjem društva. Kapitalisti su verovali da su crkva, škola, univerzitet i ostale institucije za indoktrinaciju podbacile jer su dozvolile da mladi postanu slobodni i nezavisni, da shvate šta su njihova prava i da se za njih bore. Sve to je trebalo promeniti i upravo tih godina, podseća autor, cena školarina počela je da raste, a studentski krediti da toliko poskupljuju da ih više nije bilo moguće otplatiti. Poruka koju je manjina slala većini bila je – obrazovanje vam nije potrebno!

Čomski podrobno opisuje i druge načine kako je oligarhija pobedila demokratiju. Ekonomija je promenjena tako što su središnje mesto umesto proizvodnje zauzele banke, osiguravajuće kuće i finansijski fondovi. Zavlada je era špekulacija i profit je dolazio iz finansijskog mešetarenja, a ne iz proizvodnje. Kad je reč o ugovorima o slobodnoj trgovini, koji su se proširili svetom poslednjih decenija i iz kojih Donald Tramp želi da izvuče SAD, Čomski kaže da su oni uveli međunarodnu konkurenciju samo za one sa dna hijerarhije. Američki radnik počeo je da se nadmeće sa eksploatisanim radnikom iz Kine, što je pogoršavalo položaj ljudi u mestima poput Mičigena. Ne samo da je klasa vlasnika kapitala profitirala na nižim nadnicama, već je i dobila zaposlene koji su bili toliko zabrinuti za svoja radna mesta da im nije padalo na pamet da se udružuju u sindikate i bore za bolje uslove, a ekonomske teorije su to nazvale zdravom ekonomijom, ironično primećuje autor. Njegovo zapažanje – da je poslednjih decenija teret održavanja društva prebačen na siromašne jer su se stalno smanjivali porezi na kapital i dividende, a uvećavali nameti na potrošnju i plate – potvrđeno je i krajem prošle godine kad je Tramp smanjio poreze, pre svega korporacijama.

Čomski je ubeđen da njegovi sunarodnici održavaju nekadašnji standard samo zato što žive na kredit i rade daleko više nego što se radi bilo gde u Evropi. Smatra i da su ljudi danas lak plen propagande, koja je od njih u ekonomiji napravila nerazumne kupce nepotrebnih proizvoda, a u politici neobaveštene glasače, „neinformisano biračko telo koje će doneti iracionalnu odluku, vrlo često i protiv vlastitih interesa”. Kandidati na izborima oglašavaju se i „prodaju” poput robe, a industrija odnosa sa javnošću vodi računa o tome da do birača dođu samo površne informacije. Zahvaljujući pi-ar mašineriji, o političarima se govori kao što bi se govorilo o slavnim ličnostima, umesto da se debatuje o politici. Nikako se ne podstiču informisanje i ozbiljna rasprava jer bi onda bilo nemoguće sakriti nepremostivi jaz između onoga šta radi manjina i onoga šta želi informisano javno mnenje, zaključuje Čomski.


Komentari18
fbbf6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dok je ovaca bice vune
"…u komunizmu cemo svi ziveti u beogradu a zemlju ce orati traktori!"
Slavoljub Ok
Na kraju balade biće ipak Amerika i Engleska - zemlja ruska, pardon proleterska...
Миливоје Радаковић
@Ljiljana Petrović George: Kо плаћа порез?
Preporučujem 0
Ljiljana Petrović George
Vojska i policija su u rukama bogatih. Oni bi se već odbranili od napada većine. Mislim da neće uspeti nikada da se organizuje ujedinjeni jednom istom idejom, jer ona ne postoji.
Preporučujem 0
Miloš
Nešto me ovaj tekst podseća na stanje u našoj zemlji.
Nebojsa
To sto pise comski je za i ocekivati manjina je bogatija u odnosu na vecinu bilo i bi ce. Amerika je jos uvek za ostali svet kao i nas amerika iz prostog razloga sto se tamo rad placa i to dobro a ovde ne .Navodno nema para da se placa ali ima para za besne automobile i slucan luksuz. To znaci da para ima i ovde ali se ne daje kako treba nego se sa kapitalom spekulise i to radi drzava koja ima monopol na finansije. Iako u americi ima sve i svasta ne moze da se desi da vam neko uskrati penziju ili naknadu za rad.
Milivoje Radaković
Lik ne razume da realna zarada nije mera za kvalitet života...
dragan duric
ZA Миливоје Радаковић I Miro= jedno pitanje za Vas: Kazu ljudi da '80 godina prosecni gradjanin u Kanadi I Americi je imao 30 hiljda dolara ustedjene, kes love. Danas prosecan gradjanin u Kanadi ima 30 hiljada duga. Ne govorimo o kuci kao nekretnini. Nego dug nagomilan za ostale svakodnevne potrepstine. Da li je to tacno ili samo lagarija. Molim Vas odgovorite. Hvala.
Preporučujem 0
Миливоје Радаковић
Ништа од онога што сте навели, Миро, за моју породицу није проблем, а наша је сасвим просечна канадска породица. Чомски је лингвиста, па његове социоекономске тлапње немају већу тежину од оних било ког аматера.
Preporučujem 1
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja