subota, 22.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:52

Nacionalni savet Bunjevaca ide kolektivno na izbore

Ova nacionalna zajednica želi da se poništi dekret iz 1945, kojim je naređeno da se svi Bunjevci i Šokci moraju „tretirati isključivo kao Hrvati, bez obzira na njihovu izjavu”
Autor: Biljana Bakovićnedelja, 09.09.2018. u 22:00
Да­ни бу­ње­вач­ке кул­ту­ре у Но­вом Са­ду, ав­густ 2018. (Фо­то Бу­њев­ци.нет)

Za Bunjevce, čini se, neće biti mnogo neizvesnosti na predstojećim izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina. Zajednički rad u aktuelnom bunjevačkom nacionalnom savetu ujedinio je većinu onih koji su na izborima 2014. nastupali na zasebnim izbornim listama, kojih je tada bilo devet. Od osam lista, koje su pre četiri godine prešle cenzus, praktično je njih pet sada objedinjeno na listi „Bunjevci zajedno”, proglašenoj 24. avgusta. Prva na listi je aktuelna predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca Suzana Kujundžić Ostojić, koja će po svemu sudeći ostati na toj funkciji i u sledećem mandatu.

 Funkcije u ovom nacionalnom savetu će, zapravo, u većini ostati nepromenjene. „Dogovorili smo se vrlo precizno – ostaće isti predsednik, potpredsednici i, s jednom izmenom, izvršni odbor našeg nacionalnog saveta”, kaže za „Politiku” Mirko Bajić, lider stranke Savez bačkih Bunjevaca (SBB) i drugi na listi „Bunjevci zajedno”. Bajić i Suzana Kujundžić Ostojić bili su, inače, rivali na prethodnim izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina, predvodeći dve najjače liste.

Na­red­ba Glav­nog na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog od­bo­ra Voj­vo­di­ne
(Fo­to­do­ku­men­ta­ci­ja „Po­li­ti­ke”)

 

„Nastavljamo da radimo kao da izbora nema. Moramo obaviti taj posao oko izbora, ali ćemo to učiniti tako da nas to ne dodiruje na način da sada uspostavljamo nove odnose i nove mehanizme. Ono što je započeto, što dobro funkcioniše, treba da se nastavi, a tamo gde ima prostora – da se poboljša i da se proširi s udruženjima koja to do sada nisu prihvatila u potpunosti”, ističe Bajić, objašnjavajući ovu sigurnost u izborni uspeh time što je „sve što je relevantno u bunjevačkoj zajednici sada ’u jednoj priči’”. Jedina opozicija im je, kako kaže, udruženje „Bunjevačko kolo” iz Sombora, koje je imalo dva mandata (od ukupno 19) u aktuelnom nacionalnom savetu, a s kojim nisu nalazili zajednički jezik.

„Bunjevačko kolo” najverovatnije će imati svoju izbornu listu i moguće je, ocenjuje Bajić, da se pojavi još jedna – i to je sve. Lider SBB-a tvrdi da lista „Bunjevci zajedno” na ove izbore ne ide politički, nego političke stranke – SBB i Bunjevci građani Srbije (bivša Bunjevačka stranka Vojvodine) – daju podršku ovakvom konceptu saveta u kojem su svi, ali bez stranačkog obeležja i, kako je sada u zakonu definisano, bez prekomerne politizacije.

Kada je reč o programu Nacionalnog saveta Bunjevaca u sledećem mandatu, Bajić kaže da je to bukvalno nastavak onoga što je sada u toku. „Bunjevački nacionalni savet uradio je u ovom sazivu ključne stvari koje dugo stoje kao otvorena pitanja. Jedno od njih – standardizaciju bunjevačkog jezika – formalno smo okončali, to jest utvrđen je rečnik, gramatika, pravopis”, ističe on, dodajući da sada predstoji da se tako definisan bunjevački jezik uvrsti u školski program i da se izučava umesto dosadašnjeg predmeta Bunjevački govor s elementima nacionalne kulture. Uvođenje bunjevačkog jezika, ne u smislu obrazovanja na bunjevačkom, nego izučavanja jezika i nacionalne kulture, još i u srednje škole, jedan je od prioriteta. Kao i završetak udžbenika do 8. razreda (trenutno postoje od 1. do 4. razreda).

Bitno je i da se potpuno zaokruži koncept u oblasti kulture i tradicije kao obeležja nacionalne manjine, u skladu s utvrđenom dugoročnom strategijom, kaže Bajić. Cilj je, kako ističe, da niko ne radi sam za sebe i po svojoj volji, nego da se planovi i aktivnosti koncipiraju u duhu strategije i da sve dođe pod okrilje Centra za kulturu Bunjevaca, kao ustanove koju je formirao nacionalni savet. Kada je reč o informisanju, ne postoji ambicija za televizijom, ali Bunjevci žele, između ostalog, da imaju lokalni radio u Subotici, gde čine 10 odsto populacije i gde je sedište nacionalnog saveta.

Osim ovih poslova na kojima, više ili manje, rade i svi drugi nacionalni saveti manjina, Bunjevci imaju jedan specifičan zadatak, kojem su posebno posvećeni – a to je da ponište dekret Glavnog narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine (GNOOV) od 14. maja 1945, kojim je naređeno „kako bunjevačke i šokačke narodnosti ne postoje”, da se svi Bunjevci i Šokci moraju „tretirati isključivo kao Hrvati, bez obzira na njihovu izjavu”. Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Novom Sadu, u februaru ove godine u tekstu u „Politici” podseća da je „ovakvom napadu na prirodno ljudsko pravo, pravo na nacionalno izjašnjavanje, prethodio govor maršala Josipa Broza Tita na osnivačkom kongresu Komunističke partije Srbije (8–12. maja 1945. godine), gde 12. maja izgovara sledeću rečenicu: ’Mi gradimo bratstvo i jedinstvo, ali srpski šovinisti u Vojvodini neće da priznaju Hrvatu da je Hrvat, već ga zovu Bunjevac.’”

Podržavajući deklaraciju o poništavanju akta GNOOV-a, koju su Bunjevci predložili pre više od dve godine, Orlović navodi da bi ona imala prvenstveno, simboličan značaj. Osim toga, prema njegovim rečima, „posebno se mora imati u vidu – u susret obeležavanju stogodišnjice održavanja novembarske Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji i prisajedinjenja Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji – uloga Bunjevaca i Šokaca u tim događajima”. A usvajanjem deklaracije u Skupštini AP Vojvodine, koja je pravni sukcesor GNOOV, odala bi im se zahvalnost i zvanično pružila podrška.

I predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović podržao je u februaru predloženu deklaraciju, ali... „Počeli su međudržavni razgovori, pregovori, dogovori, na relaciji Srbija–Hrvatska i ovo je nekako zastalo. Da li slučajno ili ne, neka svako procenjuje, ali ja mislim da nije slučajno. Očigledno je da postoji uticaj onih koji predstavljaju hrvatsku nacionalnu manjinu u Srbiji, da se naš problem negira i da pokušavaju sprečiti da se naša deklaracija usvoji”, kaže Bajić, ukazujući da Bunjevci ne traže vraćanje stanja unazad, jer to je nemoguće – samo žele da se deklaracijom konstatuje da je to bio akt nasilne asimilacije i da kao takav više ne postoji.

„Stara država se raspala, dekret formalno nije u primeni, mi imamo pravo da se izjašnjavamo kao Bunjevci, ali je činjenica da postoje takvi odnosi u kojima se gotovo smatra da ta naredba jeste na snazi. Zašto smo inače tema međudržavnih razgovora o pravu hrvatske manjine u Srbiji i srpske manjine u Hrvatskoj? Na osnovu čega, ako ta naredba ne postoji? Ako naredba ne postoji, onda ne postoji ni ’identitetski spor’, ni ’bunjevačko pitanje’, kako kažu naša braća Hrvati odavde”, objašnjava Mirko Bajić i dodaje: „Nama ne smeta ako se danas neko ko je Bunjevac poreklom izjašnjava kao Hrvat ako to želi, to je njegovo pravo. Ali, tako niko ne može da kaže da mi nismo Bunjevci. A nazivaju nas ’bunjevačkim Hrvatima’, pa onda govore javno da, eto, postoje neki Bunjevci koji neće da budu Hrvati... Onda se uvek insinuira da nas to država instruiše da bi naudila Hrvatima u Srbiji. To su teme koje nisu bezazlene. Zato treba staviti tačku na to.”

A tačka se stavlja, kako kaže, tako što će se reći da je neka vlast jednom izvršila nasilnu asimilaciju Bunjevaca. Posledice su ogromne po Bunjevce – od nekadašnjih 80.000–100.000 sada ih je 16.706, po popisu iz 2011. godine. Bunjevci su, podseća Bajić, na Velikoj narodnoj skupštini 1918. imali 84 delegata, a jedan delegat se birao na 1.000 stanovnika. „Ne ulazimo emotivno u to koliko nas je bilo, koliko nas ima sada. Samo želimo da nam se prizna da mi koji smo danas Bunjevci jesmo autohtona nacionalna manjina i imamo svoja prava, potpuno jednako i ravnopravno kao svaka druga nacionalna manjina u Srbiji”, naglašava Mirko Bajić.


Komentari5
19608
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Kopunovic
Bunjevac ti nisi,vec pohrvaceni janicar.Trebao bi da malo procitas istorijske knjige i bice ti sve jasno.Postoji i na slici se vidi istoorijski dokument.Na zalost i veliko razocarenje Bunjevaca,licno Aleksandar Vucic je stopirao da se konstatuje da sramna naredba vise ne vazi!!!Zasto?Radi boljih odnosa Srba i Hrvata koji bolji nikada biti nece,na ustrb Bunjevaca.No mi Bunjevci kazemo braca uvek i uvik zajedno!
тетак
сваки народ има право да самостално бира како ће се звати без наметања са стране! како неко некоме може да нареди шта ће да буде
Bato
Svaka cast Bunjevcima,njihova istorija,kultura i vjera prevazilazi njihovu velicinu.To sto su dekretima preimenovani u Hrvate ne znaci nista,oni imaju mnoge stvari koje pokazuju njihov nacionalni identitet.Zelim im od srca da izaberu svoje predstavnike u lokalnim zajednicama,vojvodjanskim i izborima u Srbiji.Molio bih sve u Narodnoj skupstini Srbije da se zauzmu za ovaj narod i da im se vrati pravo na slobodno izjasnjavanje kulturu i istoriju,jezik,muziku.Oni su jedan od bisera u ogrlici koja se zove Srbija.
Nenad
Smatram da i mi Srbi pravoslavci kao vecina moramo podrzati nase sugradjane Bunjevce i pomoci im imacemo koristi . Jasno se vidi da oni zele da se ograde od svojatanja Hrvata i da ostanu ono sto jesu , gradjani Srbije , takozvani Bunjevci . Mi ih moramo pomoci i zajedno raditi na izgradjivanju jos bolje i uredjenije zajednicke domovine . Raditi na uzajamnom postovanju , pomagati se i zahvaliti im se na lojalnosti . Jasno se vidi da postoji volja da se oni distanciraju od poistovecivanja sa Hrvatima i pomoci im u utvrdjivanju pravog identiteta . Mislim da za to ne treba puno , samo malo volje i truda . Ponistiti neke stare zakonske akte ( nekada donete , nepravedno ) to doterati u saradnji sa njima kako treba i polako ici napred . Isto to raditi i sa Madjarskom zajednicom . Oni su manjina kao i Bunjevci , ali isao sam u skolu i vecina Madjara drzavljana Srbije su vredni , radni i normalni gradjani . Manite se placenika koji su tu da podriju sistem a ima tu i Srba i Madjara ,Canak, Ceda
Bunjevac
Identitet Bunjevaca izvan hrvatstva istorijski nije moguć,odnosno svaki takav pokušaj ispada lakrdija,a ako neka država na takvim lažnim postavkama temelji svoju verodostojnost loše joj se piše.Umesto toga,Bunjevce treba integrisati u srpsko društvo kao Hrvate i to je jedini demokratki put.
Preporučujem 10

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja