petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:15

Deset godina od propasti Braće Liman

Stečaj četvrte najveće investicione banke u SAD označio je siguran krah svetske ekonomije
Autor: J. Stevanovićponedeljak, 10.09.2018. u 22:00
Дешавања на Волстриту су 2008. најавила кризу која ће потрести цео свет (Фото Бета/АП)

Bankari koji u kartonskim kutijama iznose stvari i poslednji put napuštaju svoja radna mesta, scena je koja je pre deset godina i nezainteresovanima za dešavanja na Volstritu skrenula pažnju na to da nešto ozbiljno nije u redu.

Ove nedelje obeležava se decenija otkako su bankrotirala Braća Liman, četvrta najveća investiciona banka u SAD. Iako je svetska ekonomska kriza počela da se pojavljuje godinu dana ranije, stvari su počele da se ubrzavaju posle stečaja Liman bradersa (15. septembra 2008), što je označilo siguran kolaps američke i globalne ekonomije.

Kada je ona otišla pod led, posao je izgubilo 25.000 zaposlenih u ekspoziturama širom planete, podseća Rojters. Prema analitičarima, Braća Liman je uništen zbog ponašanja menadžera koji su se, radi bonusa, kratkoročne dobiti i mogućnosti da ulagačima obećavaju ogromnu zaradu, uplitali u nenaplative kredite i visokorizična ulaganja. Mehur je morao da pukne pa više nije bilo novca ni za nove investicije ni za isplatu starim investitorima, koji su se nadali visokim kamatama u poslu sa  hipotekama. Uskoro se ispostavilo da su po istom principu poslovale i druge banke poput Meril Linča, Goldman Saksa i Džej Pi Morgana.

Njihovo poslovanje dovelo je do sloma hipotekarnog tržišta, sa hiljadama kupaca koji nisu mogli da otplate kuće i stanove, bankama koje nisu znale šta će sa nenaplativim kreditima i nekretninama koje su gubile polovinu vrednosti. Kad je uvidela da i druge investicione banke posrću, država im je pritekla u pomoć, ocenivši da su „isuviše velike da bi propale”, odnosno da su isuviše značajne za ekonomiju da bi bile puštene niz vodu.

Nezaposlenost je skočila jer je nekoliko stotina hiljada ljudi izgubilo posao. Automobilska industrija našla se na ivici provalije. Kriza je započela za vreme Džordža Buša, ali se njom najviše bavio njegov naslednik u Beloj kući. Barak Obama je odlučio da spase finansijske gigante i proizvođače automobila, upućujući im ogromne državne stimulacije. Ekonomisti su uglavnom hvalili njegove mere, mada su kritičari isticali da je vlada pomagala isključivo velikim igračima, organizacijama koje su i prouzrokovale haos, dok su obični građani ostavljeni na cedilu. Administracije je donela i zakon o reformi finansijskog sistema radi bolje zaštite potrošača i sprečavanja bankarskih mešetarenja. Jedan deo javnosti smatra da Obamina pravila nisu sezala dovoljno duboko jer ljudi u skupim odelima i s kancelarijama u njujorškim neboderima nisu odvraćeni od prakse kockanja s tuđim novcem, radnim mestima i nekretninama. Drugi upozoravaju da je čak i takva regulacija dovedena u pitanje jer sadašnji predsednik Donald Tramp želi da je ukine.

Nijedan direktor sa Volstrita nije osuđen zbog toga što su pozajmice odobravane klijentima za koje je bilo jasno da neće moći da vrate dug. Niko iz uprave nije okrivljen ni zbog lažnog prikazivanja rizika kao sigurnog uloga. Ne samo da su se najveći krivci izvukli od bilo kakve kazne već su u godini u kojoj su svet gurnuli u ekonomsku krizu nagrađivani višemilionskim bonusima. Zbog toga levo krilo Demokratske stranke, oličeno u senatorima Elizabet Voren i Berniju Sandersu, upozorava na novu krizu u budućnosti.

Ekonomija SAD ponovo raste i nivo nezaposlenosti je na rekordno niskom nivou, ali stručna javnost nije složna oko toga da li je zemlja sasvim ostavila iza sebe dešavanja iz perioda 2007–2009. Kad je reč o svetskoj privredi, ona se sporije oporavljala od američke. Posledice su i te kako vidljive u evropskim zemljama poput Grčke, koja je tek nedavno stavila tačku na poslednji kreditni aranžman, u šta je ulazila po izbijanju krize da ne bi proglasila bankrot. U sličnoj stisci sa novcem našle su se i druge južnoevropske zemlje poput Italije, Španije i Portugalije. Širom sveta se u najrazličitijim oblicima širilo ono što je krenulo od haosa na Volstritu zbog krize hipotekarnih kredita. U znak podsećanja na te dane grupa od oko 200 bivših radnika Liman bradersa najavila je, kako je javio „Fajnenšel tajms”, da će se u subotu ponovo okupiti na „zabavi” povodom desetogodišnjice gašenja nekadašnje firme.


Komentari2
bac23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nostradamus
Pa nije to samo tada bilo - to oni isto rade i danas uz nekontrolisano stampanje dolara bez pokrica. Sledeca katastrofa je pred nama i tako sve u krug, dok jednoga dana ta "bogatstva" ne propadnu totalno. Oko 30 miliona Amerikanaca zivi u bedi, ali nam se uvek prikazuju bogati i Hollywood.
dr Slobodan Devic
Kakva crna propas - u mome selu to more zovu prevara!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja